Jedan Bakarec (ne) čini proleće: Da li će profesionalni novinari i u novom sazivu Skupštine Srbije biti redovne mete napada?

Zgrada Skupštine Srbije. Foto: Marko Risovic

Novi saziv Skupštine Srbije nije čestito ni počeo da radi, ali se već pojavio nagoveštaj da bi, najmanje u jednom segmentu, mogao opasno da liči na prethodni: u pogledu odnosa poslanika vladajuće stranke i njenih političkih partnera prema kritički nastrojenim novinarima i medijima.

Pošto nije bilo prilike da se to uradi u plenumu, sasvim dobro je za tu svrhu poslužio – Tviter.

Upravo se na toj platformi Nebojša Bakarec, poslanik SNS-a ali i potpredsednik skupštinskog Odbora za kulturu i medije, nedavno obrušio na medije koji posluju u sastavu Junajted grupe – na N1 i Novu S.

Javnost se uzbudila tek na dan ili dva, predsednik Odbora Siniša Kovačević rekao je da neće reagovati na ovakvo Bakarčevo ponašanje, jer je to „udvorička poezija” i „bolje je gospodski prećutati”, i na tome se završilo.

Svrha napada je da se novinari dezavuišu pred građanima i na taj način relativizuje kritika jer se novinari ne predstavljaju kao profesionalci koji samo rade svoj posao, već kao politički delatnici ili strani plaćenici (Vukašin Obradović, Danas)

Ako ne mogu da se uzdrže od starih navika dok parlament ne radi, šta očekivati od poslanika vladajuće koalicije kada od oktobra krene redovan rad? Koliko će ih obavezivati Kodeks ponašanja narodnih poslanika, koji je usvojila upravo Skupština, a koji predviđa i sledeće odredbe:

„Narodni poslanik u obavljanju poslaničke funkcije obavezan je da postupa jednako prema svim građanima, bez diskriminacije. Narodni poslanik u svom radu i istupanjem u javnosti ne postupa sa predrasudama i stereotipima i ne podstiče ih; ne koristi izraze, reči i gestikulacije koje vređaju ili omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine.”

Ipak, za izgovorene uvrede i napade za poslanike nema sankcija. Nakon što su prošle godine portal KRIK i organizacija CRTA bili izloženi žestokim verbalnim napadima narodnih poslanik, CRTA je podnela devet prijava Odboru za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, ali su sve odbijene, osim jedne zbog toga što je poslanik opozicije nazvan fašistom.

Napadi kao znakovi pored puta

Svedoci smo da su se gotovo na svakom skupštinskom zasedanju u prethodnim sazivima mogle čuti različite uvrede, te targetiranja kako novinara nezavisnih medija tako i opozicionih političara.

Prezime Đilas je verovatno najčešće izgovorena reč tokom skupštinskih zasedanja u poslednja dva parlamentarna saziva, a ni pominjanje N1 nije mnogo zaostajalo.

Dnevnik poslaničkih uvreda: Mediji su pirati, diletanti, snajper-novinari, mafija… I da, sarađuju s teroristima!

Bilo je tu različitih papazjanija izgovorenih iz usta brojnih poslanika – Veroljuba Arsića, Marije Obradović, Sandre Božić, Marka Atlagića, Lava Grigorija Pajkića, pomenutog Bakareca, čuvene Biljana Pantić Pilje i drugih, a osim što su ih javno prozivali i targetirali, nazivali domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima, novinare su povezivali i sa političkim partijama.

Na meti poslanika Vladimira Đukanovića letos se našao i Vuk Cvijić, novinar nedeljnika NIN, kojem je poslanik pretio na Tviteru.

Cvijić za Cenzolovku kaže da je bio meta verbalnih napada više puta i da su oni, nažalost, postali uobičajena pojava za novinare u profesionalnim redakcijama. Dodaje i da što se više afera otvara, napadi su sve brutalniji.

„To mi govori da ne živimo u zdravom društvu. S druge strane, ti napadi su za nas kao znakovi pored puta. Oni koji proizvode te napade, od predsednika Republike, preko poslanika, do propagandnih medija koji su pod kontrolom vlasti, kako bi nas zastrašili i primorali da ne pišemo više o aferama, zapravo nas navode da smo na pravom tragu”, smatra Cvijić koji je pesimističan prema mogućnosti da se u novom sazivu parlamenta promeni ponašanje vladajućih poslanika.

Svrha pretnji – gušenje građanskih sloboda

Komentarišući konstantne napade na nezavisne novinare u Skupštini, Slađana Gluščević, izvršna direktorka Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), kaže da to što se predstavnici institucija, pa i same zakonodavne vlasti, ne libe da javno etiketiraju novinare koji rade u skladu sa standardima profesije i novinarske etike, nažalost potvrđuje da je u ovoj zemlji pravo jačega iznad zakona.

„I to i jeste svrha pretnji – gušenje građanskih sloboda i uspostavljanje društva poslušnika, što je imperativ svakog antidemokratskog režima. Pritiscima, pretnjama i etiketiranjem novinara vlast u Srbiji jasno određuje u kom pravcu vodi društvo, jer gušenjem slobodnog i nezavisnog novinarstva ugrožene su i sve ostale slobode svih građana. Izostanak reakcije institucija na brojne napade na novinare takođe ima pogubne posledice na celo društvo, jer donosioci odluka na taj način zapravo urušavaju pravni poredak i vladavinu prava”, upozorava Gluščević.

Naprednjaci, kao i drugi populisti širom sveta, u protivnike ubrajaju sve koji ih na bilo koji način ograničavaju i osporavaju, što pored opozicije najčešće podrazumeva i novinare, civilno društvo i nezavisne institucije (Dušan Spasojević, FPN)

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević objašnjava za Cenzolovku da do verbalnih napadi i uvreda iz skupštinskih klupa dolazi jer je cilj SNS-a da sve svoje protivnike delegitimizuje.

„Naprednjaci, kao i drugi populisti širom sveta, u protivnike ubrajaju sve koji ih na bilo koji način ograničavaju i osporavaju, što pored opozicije, najčešće podrazumeva i novinare, civilno društvo i nezavisne institucije. Svi oni stoje na putu nesputanoj vlasti koja proizlazi iz podrške naroda. U Srbiji se ovaj narativ naslanja na narativ o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima koji je bio popularan u devedesetim godinama, samo je delimično modifikovan za današnji kontekst”, ocenjuje Spasojević i napominje da je posledica takvih napada to što novinari ne mogu da rade svoj posao i da obavljaju funkciju koja je važna za demokratiju.

Za Slobodana Ćirića, potpredsednika Udruženja novinara Srbije (UNS), uvrede, pretnje, različite vrste pritisaka prema novinarima, pogotovo oni koji dolaze od nosilaca javnih funkcija, apsolutno su neprihvatljivi i sa stanovišta novinarske profesije i sa stanovišta opšteprihvaćenih standarda koji važe u demokratskom svetu.

„Zakonom je regulisano da su nosioci javnih i političkih funkcija dužni da trpe kritiku i kritičko mišljenje koje se odnosi na njihov rad i funkciju koju obavljaju, i oni bi u skladu s tim trebalo da se ponašaju”, napominje Ćirić.

Male šanse za promene

Kako „upristojiti” poslanike i kakvu retoriku naši sagovornici očekuju u novom skupštinskom sazivu? Dušan Spasojević ocenjuje da do promene može doći iz dva pravca:

„Kada bi novinari prestali da prenose izjave nasilnih i nepristojnih političara, što se neće desiti jer postoji podela na medijskoj sceni. Druga opcija je da javnost krene da kritikuje i kažnjava bahate političare, što se takođe neće desiti jer veći deo javnosti ne može ni da vidi uvrede. Konačno, najjednostavniji način je da političari sami odluče da se drugačije ponašaju, ali i za to su male šanse.”

Dnevnik poslaničkih uvreda (2): Kritičke medije optužuju za kriminal, terorizam, divljanje i, naravno, ugrožavanje Vučića

Sličnog je mišljenja i Slađana Gluščević, koja smatra da je najpre potrebna promena političkog sistema, a za taj proces su neophodni slobodni mediji i novinari. Dodaje i da značaj novinarstva malo ko razume i u redovima opozicije, što je potvrdio, kako navodi, i slučaj izostanka adekvatne reakcije čelnika skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje na skaredne poruke Nebojše Bakareca.

„Sama činjenica da neko sa takvim stavovima uživa status i imunitet narodnog poslanika govori da nešto debelo nije u redu sa našim političkim sistemom i poimanjem politike i uloge institucija”, ocenjuje Gluščević.

Njen kolega Slobodan Ćirić ocenjuje da će se i u ovom sazivu republičkog parlamenta nastaviti pritisci, pretnje, vređanje novinara i medija koji se kritički odnose prema vlasti i da će takvi postupci pretežno biti „u nadležnosti” nosilaca javnih i političkih funkcija.

„Očekujem da će izvesna razlika u odnosu na prethodni saziv parlamenta ipak postojati, jer, za razliku od prethodnog, u ovom parlamentu postoji opozicija čiji će predstavnici, valjda, umeti da procene situaciju i stanu u zaštitu ne samo novinara pojedinačno već javne reči uopšte”, ističe Ćirić i napominje da novinari koji se profesionalno, u skladu sa standardima, kritički odnose prema društvenoj stvarnosti, imaju podršku UNS-a da rade svoj posao u interesu javnosti i istine.

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: „Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava“ koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran medij Cenzolovka.rs i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije