Jelena Zorić: Poštujem institucije, one ne poštuju novinare

Državno odlikovanje povodom Dana državnosti – Srebrna medalja za posebne zasluge, koju je novinarka N1 Jelena Zorić dobila pre tri dana, izazvala je vrlo burne i prilično oprečne reakcije. Iako je nesumnjivo da Jelena Zorić priznanje za svoj rad zaslužuje, deo javnosti ocenjuje da ga nije trebalo primiti iz ruku aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dok drugi deo odluku Jelene Zorić podržava i ocenjuje je kao hrabru.

Kako se danas osećaš nakon svega?

– Javna sam ličnost, publika ima pravo da me i kritikuje i hvali. I kad mi na trenutak zasmeta, salva kritika, prekorevam samu sebe da tim osećanjima ne smem da se prepustim. Kao novinar zalažem se za slobodu govora i nemam pravo da drugima zameram kada mi upućuju reči koje su čak i na granici uvredljivosti. Ništa ne zameram, pogotovo gledaocima koji prate moj rad, to su slobodnomisleći ljudi i drago mi je da imam upravo takvu publiku.

Da li si imala bilo kakvu dilemu u vezi sa tim priznanjem, i ako jesi, koji su bili tvoji razlozi za i protiv odluke da ga primiš? Koji su razlozi bili presudni za odluku da prihvatiš to priznanje imajući u vidu političke i društvene okolnosti u zemlj, i poziciju novinara i medija u Srbiji?

– Primanjem medalje dokazala sam da poštujem institucije. Oduvek se, kao novinar, zalažem za poštovanje institucija, te u svojim prilozima najčešće ističem kao problematično kada funkcioneri i predstavnici vlasti ne poštuju institucije. Kako bih i ubuduće imala pravo da im ukazujem na propuste i zloupotrebe, želela sam da na ličnom primeru pokažem da poštujem institucije. Svakodnevno trpim napade, kao i sve moje kolege u nezavisnim medijima i to upravo od predstavnika vlasti… nazivaju nas domaćim izdajnicima, stranim plaćenicima… sklapaju se ugovori između državnih i privatnih kompanija kako bi se ugasila i televizija N1 na kojoj i sama radim. Nazivaju nas opozicionim medijima i novinarima… Ja znam šta sam, znam i u koliko slobodnom mediju radim, te nemam problem da ispred bilo koga, pa i predsednika države stanem kao novinar i to isključivo kao novinar.

Da li je iz tvog ugla sporno to što je orden došao iz ruku predsednika države u trenutku kada su mediji koji kritički posmatraju događaje u društvu, izloženi snažnoj kampanji koja je, po mišljenju mnogih, generisana upravo od samog predsednika države, kada su novinari izloženi pritiscima i pretnjama, a ti lično dobijaš pretnje zbog slučaja Jovanjica?

– Uzimanjem medalje, potpuno ličnom odlukom i svesno sam založila sopstveni profesionalni kredibilitet kako bih pokazala da kao nezavisni novinar ne donosim političke odluke i ponavljam, poštujem institucije države Srbije. Nisam političar, niti aktivista, novinar sam i to nezavisni, zbog toga dajem sebi slobodu da istražujem najosetljivije teme iz domena kriminala, koji se neretko prepliću sa politikom, ali nemam slobodu da u javnom prostoru donosim odluke koje su povezane sa mojim ličnim političkim opredeljenjima. I dok publika ima pravo da me i kritikuje i hvali, poštujem publiku čak i kada sam izložena uvredama, ali zato niko nema pravo da mi preti, kao ni jednom građaninu. Moje je da te pretnje, kao zbog slučaja Jovanjica, prijavim, da ne zloupotrebljavam to što sam javna ličnost kako bih vršila pritisak na institucije i da sačekam da vidim šta će one uraditi. Svi će morati da žive sa svojim delima i posledicama.

Samo dan nakon dodele ovog priznanja, TV N1 se našla na novom udaru vlasti. Predsednica Vlade održala je vanrednu konferenciju za novinare i jednu anketu koja je uživo išla u program ispred jednog od punktova za vakcinaciju, prikazala kao pokušaj rušenja plana vakcinacije. Da li te ovakvi postupci vlasti iznenađuju samo dan nakon što je jednom novinartu TV N1 dodeljeno tako veliko priznanje?

– Ne iznenađuju me. Naša kuća je izložena višegodišnjim napadima od strane najviših predstavnika vlasti i ti udari su sve jači. Predsednici Vlade sam bez ustručavanja rekla da je sa novinarima TV N1 nedopustivo da razgovara kao sa političkim protivnicma i da fabrikuje aferu kako bi narušila ugled televizije N1. Upravo to što sam dobila medalju za Dan državnosti daje mi još veći kredibilitet da ne dopustim premijerki da proizvede još jedan spin u nizu protiv slobodnih i nezavisnih medija. Oni su na ovom svom primeru pokazali da ne poštuju novinare i da dodelom ordena nisu promenili svoje ponašanje.

Da li si očekivala da će pojedinci ovo probati da iskoriste kako bi te diskreditovali?

– Kada niste ničiji, odnosno, kada ste nezavisan novinar, svesno rizikujete da ostanete sami na vetrometini. Ipak, nisam ostala sama, svi koji su svesni odgovornosti koju novinarstvo sa sobom nosi imaju razumevanja za moju odluku. Kolege novinari, iz gotovo svih redakcija, znaju da se nikada nisam čula telefonom sa aktuelnim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da sam se na dodeli medalje prvi put srela sa njim, van zvanične konferencije za štampu. Susret je trajao koliko i momenat uručivanja ordena i bio je vidljiv svima. Moja profesionalna nekompromitujuća prošlost i sve ono što ću uraditi u novinarstvu u budućnosti, daju mi snagu da ne strahujem pred pokušajima diskreditacije. Ponosna sam na to što gledaoci ne znaju za koga sam privatno politički opredeljena, čak ne znaju ni da li izlazim na glasanje i glasam li uopšte za ikoga. Kojim političkim opcijama sam privatno naklonjena čuvam kao svoju najveću tajnu. Razlog za to je upravo borba da ostanem nezavisan novinar.

Šta za tebe ovo priznanje znači, čega je ono simbol?

– Kada zabeležite priče o incidentu na Paradi ponosa 2014, zatim priče o rušenju vojnog helikoptera, rušenju u Savamali, prisluškivanja novinara i policijskih i vojnih sindikata, ratovima klanova, aferi Krušik i aferi Jovanjica, te na kraju i izveštavanje o koronavirusu i julskim protestima, na kraju vam se minus piše zbog čoveka iz čijih ste ruku primili državno priznanje.