Kad medijsku scenu kreira politička volja, a ne zakon

Nikolićeva spasilačka misija RTK, sem što je skupo koštala gradsku kasu, podrazumevala je i ograničavanje prava svim drugim medijima da koriste javna sredstva. „Dok nema novca, nema konkursa. Stvar je vrlo jednostavna,“ stav je odlazećeg gradonačelnika Kragujevca, koji je ponovio i krajem januara ove godine, kao i u svaki put od 2015, kada je obrazlagao odluku gradske uprave da ne sprovodi Zakon o javnom informisanju. Argument teško prihvatljiv ako se zna da je samo za funkcionisanje Radio- televizije Kragujevac, u periodu od 2015. do 2019, iz budžeta grada plaćeno blizu 300 miliona dinara. Podaci iz istraživanja Res publike pokazuju da je RTK kroz subvencije dobila nešto više od 174,5 miliona, a još 13, 5 miliona za usluge po ugovoru, odnosno za prenose skupštinskih zasedanja. Tome, međutim, treba dodati i iznos od preko 110 miliona dinara, koji je tokom 2017. i 2018, iz gradskog budžeta isplaćen poveriocima RTK za dugove nastale pre, kao i nakon privatizacije.

Uvidom u strukturu davanja, primetno je da je gradska uprava sa Nikolićem na čelu, u godini nakon privatizacije, svoj dojučerašnji mediji praktično „pustila niz vodu“, da bi kasnije sve dugove platila sa kamatom. Naime, Radio- televizija Kragujevac je iz budžeta grada 2016. dobila „svega“ 4,6 miliona dinara. Iznos gotovo zanemarljiv u poređenju sa 74 miliona, koliko je na račun te medijske kuće leglo tokom 2015, u kojoj je privatizovana. Ostaće zabeleženo da je početkom decembra 2016, posle više štrajkova upozorenja i nakon što su izvršitelji, po tužbama zaposlenih za neisplaćene zarade, popisali imovinu koja je prodata na licitaciji, RTK prestala da emituje program. Gradska uprava pojavila se tada kao kupac dela televizijske opreme, uz obrazloženje da je to “neki vid podrške“, kao i da zbog finansijske situacije, “grad, nažalost, nije u prilici da kroz projektno sufinansiranje pomaže rad medija u Kragujevcu”. Prilika se, međutim, ukazala već sledeće godine, ali ne za raspisivanje medijskog konkursa, već za podršku opstanku RTK, koji je budžet grada koštao skoro 130 miliona dinara. Tokom 2017. više od 107 miliona plaćeno je za dugove po osnovu sudskih presuda izvršnih poverilaca i  blizu 22 miliona za subvencije i naknade za prenose skupštinskih zasedanja.

Da li je spasavanje RTK moglo da košta manje, odnosno da li je drugačijim planiranjem i blagovremenom pripremom za privatizaciju, gradska uprava mogla da izbegne bar plaćanje kamata, sudskih taksi i troškova izvršenja za dugove koji su kasnije svakako namireni, pitanje je koje zahteva posebnu analizu. Ranije sprovedeno istraživanje konzorcijuma BIRN-a, NUNS-a i Fondacije Slavko Ćuruvija, pokazalo je da su subvencije u korist RTK tokom 2017. isplaćivane i skidanjem sredstava sa pozicija predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Na način finansiranja, kao i na pitanje opravdanosti i svrsishodnosti značajnijih budžetskih davanja na račun ove medijske kuće, pažnju skreće i podatak o imovini i prihodima javnih funkcionera, dostupan u registru Agencije za borbu protiv korupcije. U izveštaju s kraja septembra 2017. neto plata direktorke Radio- televizije Kragujevac iznosila je oko 76 000 dinara, da bi već sredinom maja naredne godine, zarada bila povećana na 96 000, što je neuobičajeno veliko povećanje za rukovodioce preduzeća koja se finansiraju javnim novcem.

Privilegovan status RTK ne uživa samo među medijima u Kragujevcu, već predstavlja izuzetak i na medijskoj sceni Srbije, kao jedina televizija koja iz lokalnog budžeta direktno dobija novac za plate i redovno funkcionisanje. Ova medijska kuća oduvek je koristila najveći deo  sredstava izdvojenih za javno informisanje. U periodu do 2015. odnosno do privatizacije, Radio- televizija Kragujevac je kao javno preduzeće finansirana u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i odredbi o subvencionisanju medija čiji je osnivač grad. U isto vreme, preko ugovora o poslovnoj saradnji na osnovu javnog konkursa ili direktnim ugovaranjem, lokalna samoprava je sufinansirala i programske sadržaje drugih medija. Usvajanjem seta zakona, u avgustu 2014, započela je medijska reforma koja je donela nova pravila, ali ona u Kragujevcu nisu zaživela. Nakon neuspešne privatizacije, RTK je vraćenja pod okrilje grada, a konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, kao zakonski način za dodelu budžetskog novca, nikada nije sproveden. Uredba Vlade Srbije koja je omogućila da se nakon raskida privatizacije, kapital preduzeća iz Registra akcija i udela besplatno prenese na grad ili opštinu, nije ograničila koliko takvo vlasništvo lokalne samouprave nad medijem može da traje. Radio- televizija Kragujevac zvanično je u postupku privatizacije gotovo pune tri godine. Ostali kragujevački mediji na javni konkurs čekaju duplo duže.

Na neodrživost takvog stanja, sem teške situacije u većini lokalnih redakcija, posredno ukazuje i Medijska strategija za period 2020- 2025. koju je početkom godine usvojila Vlada Srbije. Ovaj starteški dokument kao jednu od mera predviđa „okončanje procesa privatizacije izdavača u javnom vlasništvu, u cilju uspostavljanja funkcionalnog, održivog i fer medijskog tržišta, zaštićenog od političkog uticaja“. Istovremeno, predlaže i da se „izmenama regulative unapredi sistem državne pomoći u medijskom sektoru, koji bi se zasnivao na principima transparentnosti, objektivnosti, predvidivosti i nediskriminacije (ravnopravnog tretmana svih medija) i uz neremećenje tržišnih mehanizama.“

Prema Medijskoj startegiji, obavezu privatizacije preostalih medija u javnoj svojini trebalo bi posmatrati i u kontekstu nastavka evropskih integracija Republike Srbije. Kragujevačka javnost ima i dodatni interes da se prema ovom pitanju odnosi sa naročitom pažnjom. Kako zbog značajnog iznosa novca građana koji je u pethodnom periodu uložen u Radio- televiziju Kragujevac, tako i zbog činjenice da nema garancija da personalne promene na čelu grada ili neka nova privatizacija, neće ponovo ugroziti rad ovog medija. Res publika zato insistira na doslednoj primeni zakona, jer je aktuelna medijska politika gradske uprave, koja je bazirana na nedorečenosti i neusaglašenosti propisa, pre izraz trenutne političke volje, nego doprinos stvaranju održivog sistema javnog informisanja u gradu Kragujevcu.

Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Fer igra: Кonkurencijom do kvalitetnije medijske ponude”. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i Centar savremene politike kroz nezavisni medijski portal  – European Western Balkans.