Koje smo istine mogli da čujemo proteklih dana?
Upitan da prokomentariše brecanje gradskog menadžera Beograda na novinarku, predsednik države je rekao da mu zamera „što se nije snašao“. Ali ne onako kako biste očekivali – nije se snašao pa je izgovorio ono što ne dolikuje („kandiduj se pa raspravljaj“ – mada se ni on nikada nije kandidovao nego je samo postavljan na funkcije!).
Ne, predsednik mu je zamerio što se nije snašao da postavljeno pitanje „kao u aikidou iskoristi kao polugu“ i – diskredituje novinarku. Čime bi, po predsednikovim rečima, „ubedljivo trijumfovao“.
Na stranu to što predstavnik najviše vlasti smatra da dijalog (valjda ne i ovaj kosovski?) postoji da bi se u njemu trijumfovalo i da se do tog trijumfa stiže diskreditacijom sagovornika. Mnogo je zanimljivije to što nam je predsednik, možda nevoljno ali svakako sa ponosom, otkrio svoj modus operandi: izvrni pitanje pa udri po kome hoćeš.
Modus operandi vlasti nevoljno je razotkrio i ministar vojni kad nam se javno poverio da se kaje. Ali ne za to što Agenciji za borbu protiv korupcije nije dokazao poreklo novca kojim je kupio stan, već što je, kako se on izrazio, „trebao da ne kaže istinu“.
Osim što ne uviđa da je jedino ispravno (i pravopisno i zakonski) da je trebalo da kaže istinu, ne shvata ni da nam je već u sledećoj rečenici otkrio jednu drugu istinu. „Mogao sam da ne prijavim ili da prijavim na suprugu, majku, oca…“. I razotkrio kako se to inače radi kad si u vladajućoj većini.
Istinu nam je sasula i premijerka. Ne samo nama nego, što je još značajnije, svojim kolegama na vlasti i pripadajućim im medijima. Ona je, naime, rekla da postoje mediji koji „jako puno“ podržavaju vlast i da u njima nema objektivnih novinara. Doduše, rekla je to i za medije koji, valjda, „jako malo“ podržavaju vlast, ali je svejedno, prvi put u novijoj istoriji, neko iz vlasti javno priznao da su mediji koji ih podržavaju – neobjektivni.
Možda istina zaista oslobađa, kao što kažu. Možda stvarno donosi neku duhovnu satisfakciju. Ali, istina – ne oslobađa. Od odgovornosti. Naprotiv.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ovim tekstom je N. Milenkovic pokazala kako se lako „igra“ izgovorenim. Potpuno je „izokrenula“ receno i prikazala u negativnoj konotaciji. Neka joj je na cast (njena) iskrenost i posten odnos prema pisanoj reci. Tako se gube citaoci.
Ne moras NIKOGA voleti , ali kao tzv. novinar barem budi precizan u prenosenju vec vidjenog , tj. saslusanog.
Zato je i „Kurir“ pao sa tirazem na 41.000, pa im je posle „neko tamo kriv“.