Kako država posredstvom Telekoma Srbija osniva medije?

Puštanjem u etar Euronews državni Telekom je želeo da parira konkurentskom SBB-u, odnosno United grupi koja je u svom medijskom portfoliju uveliko imala televiziju N1, ali je i proširila svoje „medijsko jato“ sa dnevnim listovima Danas i Nova, sajtom Nova.rs i televizijom Nova.

„Kada smo mi osnovali Sport klub oni su kupili Arenu, kada mi počnemo da pravimo televizije sa serijom oni počnu da prave televizije sa serijom, kad mi startujemo EON oni sad smišljaju neku platformu, kada smo mi počeli internet za dijasporu, oni su to uradili i tako dalje. Oni kaskaju uvek za nama i još nijednu ideju od njih ja nisam videla“, rekla je potpredsednica United grupe Dragica Pilipović Čefi u dokumentarnom filmu televizije N1 „Trn u oku“.

Vesna Radojević, novinarka i urednica portala “Raskrinkavanje”, ocenila je da je to „samo jedna politička podloga“.

“Dakle to je samo jedna politička podloga da se kaže, pa eto imamo i te televizije, može da se čuje i drugačije mišljenje i na tim televizijama, zamislite nije sve tako crno, što se tiče medija i slobode medija u Srbiji”, smatra Radojević.

Takva praksa nije u skladu sa zakonom Republike Srbije, jer Zakon o medijima i javnom informisanju u članu 32. navodi da Republika ne sme osnivati medije, čak ni posredno. A stiče se utisak da je država upravo posredstvom Telekoma to učinila.

Regulatorno telo za elektronske medije je izdalo dozvolu Euronews-u ne dovodeći u pitanje to što je taj kanal u krajnjem vlasništvu Telekoma.

Vida Petrović Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije (2005 – 2009), priznala je da ima „veliku sumnju da li je REM ikada proveravao tačno sve to”.

Telekom je, čini se, pokušao da nadmudri zakon tako što nije direktni osnivač tog medija, nego je vlasnik Euronwes-a preko ćerke firme Arena news channels.

„Ako je osnivač dete, ćerka, sin, unuče ili mama nekoga – da li je faktički osnivač u stvari, kako zakonodavac kaže, posredno ili neposredno finansiran od strane onih koji ne mogu da osnivaju medije? A mislim da skoro nema građanina kada razmišlja o televiziji, čija je, da ne posumnja ako Telekom stoji iza svega, da to nije uplitanje na neki način države na formiranje i funkcionisanje medijskih kuća, što po zakonu nije u redu“, navela je Petrović Škero.

Takva praksa nije dozvoljena ni u Evropskoj uniji. Zato uticaj Telekoma Srbija brine Evropsku komisiju, koja je tu telekomunikacionu kompaniju pominjala i u izveštajima o napretku 2020, 2021, 2022. godine. Telekom se našao i u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu.

Profesor medija i novinarstva na Univerzitetu u Ljubljani Marko Milosavljević objašnjava da u zemljama Evropske unije državni Telekomi nemaju skoro nikakvu ulogu, a pogotovo ne uticaj na medijsku situaciju u toj zemlji.

„Oni nemaju ni te pretenzije ni te želje. Ne samo da nemaju želje, oni iako bi imali tu želju – imaju vrstu zakonskih ograničenja, ali postoje ograničenja i na razini Evropske unije i Evropske komisije, pogotovo na području zaštite konkurencije, zato što je jednostavno jasno da država ne može biti vlasnik medija“, istako je Milosavljević.