Kako je RTS u vreme Dragoljuba Milanovića dodeljivao stanove i stambene kredite

Kako je pisao Danas, od 1996. do 5. oktobra 2000. godine u Radio televiziji Srbije (RTS) nezakonito su dodeljivani stanovi i stambeni krediti u vrednosti od 17, 5 miliona nemačkih maraka, a na osnovu nalaza Komisije koju je formirao tadašnji generalni direktor Aleksandar Crkvenjakov Upravni odbor RTS 25. januara poništio je sva rešenja o dodeli.

Reč je bila o specifičnom rešavanju stambenih pitanja, odnosno „poboljšanju uslova stanovanja“, dodeli luksuznih stanova na atraktivnim lokacijama i kredita vrednih i po više od 100.000 maraka koji su neretko korišćeni za kupovinu novog stana.

U izjavi za Danas Aleksandar Crkvenjakov istakao je tada da je reč o oko 170 stanova i kredita, koja je po svom nahođenju i protivzakonito, dodelio Dragoljub Milanović, predhodni prvi čovek RTS.

„Pravna služba će preduzeti sve neophodne mere da se realizuje odluka Upravnog odbora. Ljudima koji su dobili stanove i kredite biće produžena mogućnost da dokumentuju da su ih, eventualno, zakonito dobili“, naveo je Crkvenjakov tada za naš list. Ceo slučaj kasnije je dobio sudski proces, a epilog je usledio 12 godina kasnije.

Ipak, pre 20 godina kada se pokrenulo pitanje o dodeli stanova i spambenih kredita, izvor Danasa iz vrha tadašnjeg RTS-a, rekao je da je Komisija, uprkos nalogu Crkvenjakova da joj se predoče svi relevantni podaci, došla samo do jednog dela dokumentacije o načinu dodele stanova i kredita.

U dokumentaciji o dodeli većeg broja stanova nije bilo navedeno kakva je u trenutku dodele bila stambena situacija novih vlasnika, odnosno na kojem mestu stambene rang liste su se nalazila njihova imena.

Prema oceni sagovornika Danasa, brojne zloupotrebe načinjene su i pre 1996. godine, ali Komisiji tada nije naloženo da to ispituje.

„Najverovatnije što se bivši direktor RTS Milorad Vučelić i danas vrlo dobro kotira u političkom vrhu Srbije, odnosno što su saučesnici u teškim pljačkama i dalje „kooperativni“ kadrovi RTS koji su se i posle 5. oktobra zadržali na rukovodećim položajima“, navodi Danas.

Prema dokumentaciji, u koju je naš list tada imao uvid, bivši generalni direktor RTS Dragoljub Milanović dobio je od kuće na čijem je čelu bio do 5. oktobra 2000 stan od 201,30 kvadrata u Bulevaru Lenjina, tržišne vrednosti u to vreme 530.000 nemačkih maraka, iako je u tom trenutku bio vlasnik dvosobnog stana od 63 kvadrata.

„Glavni i odgovorni urednik informativnog programa RTS Milorad Komrakov, vlasnik trosobnog stana dobio je stambeni kredit od 129.000 nemačkih maraka, čija je namena „kupovina stana od 58,28 kvadrata“. Dvosobni stan u Ulici Vojislava Ilića od 72 kvadrata urednica spoljnopolitičke rubrike Tatjana Lenard vratila je svojoj firmi i preselila se u stan od 118 kvadrata u Dalmatinskoj ulici, vredan 455.900 maraka koji je koristila sama“, navodi Danas u jednom od tekstova.

Na dugačkoj listi ondašnjih zevzda RTS koji su dobijali skupe stanove, ili su im pripali stambeni krediti u vrednosti od nekoliko desetina hiljada maraka (nekima i jedno i drugo) bili su i Dušan Čukić, Milovan Drecun, Sonja Đurić, Mira Adanja Polak, Simo Gajin, Branka Kerkez, Zoran Luković, Miloš Marković, Milica Ostojić Pušara, Spomenka Jović, Risto Kubura…

Nagrađeni Milovan Drecun i supruga Nebojše Pavkovića

Danas piše i da je jedan od kredita vredan 21.277 maraka dodeljen urednici u Beogradskom programu Gloriji Pavković, supruzi generala Nebojše Pavkovića, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije za „poboljšanje uslova stanovanja“ u stanu u Molerovoj ulici.

„U personalnom listu Glorije Pavković, kao i mnogim drugim nema podataka o njenom položaju na stambenoj rang listi RTS, ni o tome koji joj stan pripada po pravilniku. Zabeleženo je jedino da je u trenutku dodele imala 15 godina radnog staža, ali i napomena da je otišla iz RTS“, navodi autor teksta.

Takođe se dodaje da je među dobitnicima bio i nesuđeni protivkandidat Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima 2000. godine Milovan Drecun „urednik složene emisije“.

„Drecun je nagrađen za patriotsko izveštavanje i komentarisanje kadrovskim stanom, tržišne vrednosti 176.000 maraka i kreditom od 28.000 maraka. Namena kredita bila je zamena kadrovskog stana za veći i adaptacija, pa je Drecun „proširenje izvršio kupovinom stana“ u Ulici proleterske solidarnosti, kako stoji u nalazu Komisije. I on je napustio državnu televiziju“, navodi Danas.

Kako se navodi u tekstu, komentator Risto Kubura, vlasnik jednosobnog stna od 50 kvadrata a dobio je i jedan dvosobni, površine 58,33 kvadrata, vrednosti 134.000 maraka. Po Pravilniku RTS njemu pripada trosoban stan, a u personalnom listu zabeleženo je da postoji „pozitivno mišljenje rukovodioca kao deficitarnom kadru“.

Još jedan „deficitarni kadar“ dobio je suficit kvadrata. Reč je o Aleksandru Backoviću, tadašnjem rukovodiocu Poslovne jedinice PGP RTS, kome je pripao stan na Gundulićevom vencu od 38,86 kvadrata, vredan onda oko 99.000 maraka.

Kako piše naš list, u tom trenutku je Backović, po nalazu Komisije bio vlasnik stana od 62 kvadrata, a Komisija je konstatovala da on poseduje i jedan stan od oko 35 kvadrata u Ulici Svetozara Markovića.

Takođe se dodaje i da je Spomenka Jović, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa kojoj po Pravilniku RTS pripalo pravo na dvosoban stan površine 94,69 kvadrata, vredan 218.337 maraka.

Policajcu stan RTS-a

Kako piše naš list, na interesantan način skućio se radnik Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Igor Spasov, koji je na RTS uređivao gledanu emisiju „Pozovite 92“.

„U dokumentaciji o dodeli stana Spasovu je napomena da „stan koristi sam“, datumi zakupa i otkupa (jun 1999. godine) i konstatacija da je „stan ustupljen MUP po odluci Upravnog odbora 10. septembra 1998. godine“. Stan ima 58 kvadrata, a tržišna vrednost je, po proceni Komisije RTS, 134.000 maraka“, navodi Danas u tekstu „Policajcu stan RTS“.

Međutim, 12 godina kasnije, tačnije 9. jula 2014. godine Dragoljub Milanović oslobođen je optužbi da je zloupotrebio položaj prilikom dodele stanova radnicima te medijske kuće, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

Sudija Raša Janković je tada obrazlažući presudu rekao da je tokom višegodišnjeg procesa „bilo teško da se raščivija celokupan slučaj, jer brojna dokumentacija o dodeli stanova fali“.

U tom sporu Milanović je bio optužen da je od 4. septembra 1996. do 21. avgusta 2000, u Beogradu, kao generalni direktor RTS-a, zloupotrebio službeni položaj, dodeljujući stanove i stambene kredite „deficitarnim kadrovima“, što je Milanović negirao.

Podsetimo, Dragoljub Milanović je izdržao i desetogodišnju zatvorsku kaznu za odgovornost za pogibiju radnika RTS tokom NATO bombardovanja 1999.