Kako je Vučić postao „lider slobodnog sveta“

Nakon što je 15. maja odjeknula vest o atentatu na slovačkog premijera Roberta Fica Večernje novosti su na svom sajtu objavile informaciju da predsednik Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban planiraju da ga posete. Ova kratka informacija bila je, međutim, propraćena komentarom da je upucan „jedan od tri slobodna lidera u Evropi“, a da su druga dva Vučić i Orban.

Istog dana potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin dao je izjavu za Sputnjik Srbija u kojoj ocenjuje da je „suština mržnje protiv Fica“ bila njegova politička orijentacija. „Na Zapadu je drugačije političko uverenje kažnjivo, kažnjava se na razne načine. Nekad vas stave pod sankcije, nekad pucaju u vas“, rekao je Vulin.

Atentat na Fica nekoliko dana kasnije je u tabloidima iskorišćen da se Vučić ponovo stavi u fokus, kao neko čija je bezbednost navodno ugrožena. Tabloidnim analizama o „pretnjama po život“ Vučiću prethodilo je saopštenje Spoljne obaveštajne službe Rusije, objavljeno na sajtovima Raša tudej Balkan i Sputnjik Srbija, u kom se kaže da pristalice Zapada, posle Fica, pozivaju na likvidaciju Vučića i Orbana.

„Pres-biro Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije saopštava da dobijeni podaci ukazuju na rastuću ljutnju rukovodstva SAD i EU zbog objektivnog procesa promene geopolitičke realnosti i jačanja pozicija nacionalno orijentisanih političkih snaga. Atentat na premijera Slovačke Roberta Fica 15. maja ove godine pokazuje da globalističke totalitarno-liberalne elite, u uslovima u kojima ne uspevaju da održe svoju hegemoniju ‘civilizovanim metodama’, prelaze na otvoreni politički teror protiv svojih protivnika. Takve odmazde imaju za cilj zastrašivanje onih koji ne misle isto“, navedeno je u saopštenju Ruske obaveštajne službe.

O promenama geopolitičke realnosti govorilo se i nakon što je u Generalnoj skupštini Ujedinenih nacija 23. maja usvojena rezolucija o Srebrenici, sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih. Ovakav rezultat u medijima bliskim vlasti predstavljen je kao moralna pobeda Srbije i poraz Zapada, jer je „slobodan svet poslao jasnu poruku Zapadu da Srbi nisu genocidni“. Istovremeno, Vučić je proglašen liderom slobodnog sveta. Tako ga je nazvao Nebojša Bakarec, poslanik i član predsedništva SNS, koji je posle usvajanja rezolucije o Srebrenici napisao na Fejsbuku:

„Istorijski dan, kada je državnik Vučić postao začetnik novog, boljeg poretka u svetu. Predsednik Vučić je postao lider slobodnog sveta, koji uspostavlja jedan novi, pravedni, humani odnos među državama u svetu.“

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić ocenila je da je Aleksandar Vučić „probudio slobodan svet„, da je to bio „prst u oko“ velikim silama i da je predsedniku Srbije fizička bezbednost „ugrožena“. Istog mišljenja bio je premijer Miloš Vučević, koji je ocenio da je Srbija bila „mali upaljač“ koji je probudio plamen slobode i slobodarskog duha i da se svet više ne plaši Zapada.

„Menja se geopolitika, to je ono što mnogi pre svega u kolektivnom Zapadu ne razumeju šta se dešava i oni ne razumeju ni šta se dešava ni u Aziji, ni u Africi ni u Latinskoj ili Južnoj Americi, ne razumeju ni šta se dešava po pitanju evo ove rezolucije. Oni sve misle da i dalje na neki taster, da smo mi i dalje u 80 i 90-im godinama prošlog veka, kada su oni mogli bukvalno na telefon ili na faks, tada nije toliko bilo mejlova, da reše sve stvari. Možda s nekim još to i mogu, ali pogledajte koliko država sme da kaže ne“, rekao je premijer Vučević u intervjuu za televiziju Informer.

O Vučiću kao „jednom od lidera novog sveta“ pisao je i Srpski telegraf, koji je podvukao da su u Generalnoj skupštini UN-a uz Srbiju stali Kina, Indija, Meksiko, Nigerija i mnoge druge države tzv. globalnog juga, što, kako je ocenjeno, označava „ozbiljnu prekretnicu“ u međunarodnim odnosima. Nakon što je Vučić „velikima i moćnima sasuo u lice sve što je trebalo“, izjašnjavanje o rezoluciji o Srebrenici pokazalo je da „zapadne sile više nemaju kontrolu kakvu su donedavno imale“, piše Srpski telegraf. Ovaj tabloid zaključio je da se Aleksandar Vučić svrstao među lidere novog poretka, a da se pored njega „za neki bolji i pravedniji svet međunarodnih odnosa“ bore još kineski predsednik Si Đinping, mađarski premijer Viktor Orban, indijski premijer Narendra Modi, meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, lider Ujedinjenih Arapskih Emirata,šeik Muhamed bin Zajed i predsednik Brazila Lula da Silva i mnogi drugi. Ime Vladimira Putina bilo je izostavljeno, ali su ga bez sumnje imali na umu.