Kako urediti medije u Srbiji

… a značajne izmene mogla bi da donese deklaracija za zaštitu intelektualne svojine u medijima.

– Odnos medija i vladavine prava je uzajaman, ocenjuje Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka, objašnjavajući da, koliko je nezavisno sudstvo potrebno da bi mediji i novinari mogli da obavljaju svoj posao u uređenom ambijentu, toliko su i mediji neophodni sudstvu kako bi široj javnosti objasnili njegov značaj i princip rada.

– Vladavina prava prvenstveno se vezuje za nezavisno sudstvo ali politička sfera ne želi da u sudstvu dobije konkurenta koji bi bio potpuno nezavisan od nje. Sa druge strane, država nije najbolji partner ni medijima, kada je u pitanju pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, zato je model kome mi težimo u ovoj sferi kroz harmonizaciju sa EU – samoregulacija, ukazuje Radojković ističući da je to najvažniji mehanizam za odgovornost i moralnost medija, jer sudska vlast često nije dovoljno kompetentna da uređuje odnose u medijima.

Radojković objašnjava da je veliki problem to što je medijskim zakonima, značajan broj ovlašćenja za sprovođenje vladavine prava u medijima prebačen regulatornim telima a ona svoj posao ne obavljaju dosledno i potrebna im je veća nezavisnost od političkih uticaja.

– Predviđene su tri vrste regulatornih mehanizama – nekada je postojao „oditing tiraža“ koji uređuje medijsko tržište putem transparentnosti cena oglašavanja, međutim pojedini mediji su to korumpirali lažnim prikazivanjima tiraža kako bi više naplatili. I taj mehanizam je propao. Sa druge strane, REM je postao deo partijskog plena, navodi Radojković, dodajući da ovo telo ne može da isprati ni tehnološke inovacije, pa je u tom smislu donekle i zastareo. Zato on smatra da mu je potrebna reforma koja bi podrazumevala spajanje sa RATEL-om, čime bi nastao „ofkom“ – kancelarija za komuniciranje, po ugledu na slične institucije na Zapadu.

Radojković objašnjava da je jedini mehanizam samoregulacije koji propisno obavlja svoj posao Savet za štampu, ali je njegov nedostatak to što nema obavezujući karakter za sve medije.

Radojković ukazuje da u Srbiji za sada postoje medijski zakoni koji su normativno napisani po ugledu na evropsko pravosuđe, ali je njihova primena kao i u mnogim drugim oblastima slaba. Slično je, prema njegovoj oceni, i sa medijskom strategijom sa čijim se usvajanjem odugovlači, a koja će biti važna kada Srbija bude trebalo da otvori poglavlje 10 koje se tiče medija.

On ističe da medijska sfera u Srbiji može da se promeni kada bude usvojena deklaracija koja se priprema u Evropskoj uniji, a čiji je cilj da stane na put „copy-paste novinarstvu“.

– Mi ćemo morati da usvojimo u okviru procesa pristupanja deklaraciju koja bi trebalo da zaštiti intelektualnu svojinu novinara od besramnog prepisivanja, i da im određenu vrstu ekskluzivnosti, a tada će biti važno i da sudska vlast da bude nemilosrdna u primeni – naglašava Radojković.

Uz zaštitu intelektualne svojine, neophodno je obezbediti finansijsku sigurnost u medijima kroz uređivanje finansiranja i vlasničke strukture medija, ocenjuje novinar Đorđe Vlajić.

– Finansijska samostalnost je jedan od uslova za uređivačku i poslovnu samostalnost, ali ovde je država umesto privatizacije medija ušla u njihovo vlasništvo preko igrača koje kontroliše, uz to ne postoje jasni kriterijumi za dodelu novca medijima, ističe Vlajić, dodajući da je nezavisnost javnih servisa od budžetskog tipa finansiranja jedan od bitnih preduslova za uređenje medijske sfere.

Ilir Gaši, predsednik fondacije „Slavko Ćuruvija“, ističe da je stanje u medijima u Srbiji poražavajuće jer sami novinari negativno ocenjuju ovu sferu – osim što ukazuju na brojne pritiske vlasti, oni ocenjuju i da je samoregulacija profesije jako loša, a nemaju poverenja ni da se kroz proces pristupanja EU situacija može značajno promeniti.

– Od disfunkcionalnosti tržišta na kome mediji funkcionišu, preko nedostatka profesionalne kulture novinara, do činjenice da vlast tretira medije kao plen koji osvaja na izborima, sve što taknete je veliki problem i jako je teško ili gotovo nemoguće rešiti – iznosi Gaši podatke koji su dobijeni kroz istraživanje „Kontrola i sloboda medija, svedočenja novinara“. Za promenu ovakvog viđenja medijske sfere, nije dovoljno jačanje vladavine prava, ocenjuje Gaši, jer većina ljudi u Srbiji nije svesna šta vladavina prava predstavlja i koliki je njen značaj.

– Nisam siguran koliko bi ljudi umelo da objasni šta je vladavina prava, jer mi kao društvo nismo dovoljno razvijeni da to shvatimo, mi imamo višedecenijsko postojanje nekog klijentelističkog sistema u kome svi pokušavaju da se snađu najbolje što mogu. Moramo da razumemo da vladavina prava nije neki pojam koji bi, eto bilo zgodno da implementiramo kao društvo, već je koncept koji garantuje sigurnost i uređenost – zaključuje Gaši.

EU konstantno dobija negativne izveštaje o medijima u Srbiji

Izveštaji koje Evropska unija dobija o napretku Srbije u procesu pridruživanja neizostavno sadrže zabrinutost za ugrožavanje medijskih sloboda i ukazuju na kršenje osnovnih ljudskih i profesionalnih prava novinara. Tako je ekspertska misija za zaštitu novinara u Krivičnom zakonu (TAIEX), koja deluje pri Evropskoj komisiji, ocenila u izveštaju za Srbiju da su mediji u našoj zemlji pod stalnim pritiskom vlasti. Poslanici Evropskog parlamenta u više navrata su pozivali srpske vlasti da istraže svaki napad na novinare ili medije, sprovedu potpuno zakone o medijima i obezbede uvid u vlasništvo i finansiranje medija. Dejvid Mekalister je u nacrtu najnovijeg izveštaja o Srbiji izrazio žaljenje što nije postignut nikakav napredak u pogledu sloboda medija u našoj državi.