Katastrofa: Tako novinari lokalnih medija opisuju finansijsku situaciju u vreme korone

Pandemija koronavirusa bacila je globalnu ekonomiju na veliki test izdržljivosti, a među onima koji su je prvi osetili jesu mediji, čiji se prihodi od reklama drastično smanjuju. U Srbiji su posebno ugroženi lokalni mediji. Oni su i pre korone levitirali između opstanka i kraha, dok je sada i ono malo prihoda koje su imali dovedeno u pitanje.

To je pokazalo i istraživanje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres, sprovedeno početkom aprila. Svega 10 odsto lokalnih medija, koji su učestvovali u istraživanju, izjasnilo se da bez pomoći države ili donatora može da preživi naredna tri meseca, dok je 30 odsto ispitanika reklo da ima sredstava tek za narednih mesec dana.

Pandemija će gotovo sigurno ubrzati propadanje nezavisnih medija i jačanje onih medija koji imaju direktnu ili skrivenu državnu pomoć (Tanja Jakobi)

U čak 87 odsto elektronskih medija smatraju da im je opstanak ugrožen, slede štampani mediji sa 77 odsto i onlajn mediji sa 64 odsto.

Kao najčešće razloge ovakvog položaja mediji su navodili smanjenje prodaje oglasnog prostora, otkazivanje ugovora od strane oglašivača, kašnjenje i neisplaćivanje sredstava iz donacija.

Kako bi smanjili troškove, čak 47 odsto štampe je prestalo da objavljuje informacije na papiru i prešlo je na onlajn i PDF izdanja, isto toliko njih je smanjilo broj strana. U šest odsto lokalnih medija kažu da se nisu prilagodili novonastalim uslovima.

Što se tiče lokalnih televizijskih i radijskih stanica, 37 odsto njih je smanjilo broj priloga, ukinulo pojedine emisije, ili nastavilo da plasira samo servisne informacije.

Bez direktne pomoći države nema opstanka

Radio-televiziji Šabac su veliki klijenti otkazali ugovore o reklamiranju, pa će prihod od reklama za april, kako kažu u toj medijskoj kući, biti nula. Trenutnu situaciju ocenjuju kao katastrofalnu, ali još uvek ne otpuštaju radnike.

Zbog finansijskih poteškoća pojedini lokalni listovi su prestali da izlaze, kao što su Kikindske, koje su nakon mesec dana, 17. aprila ponovo izašle u okviru dnevnog lista Danas.

Više ne izlazi ni Naša nova reč, nedeljnik leskovačkog portala JUGpress.

Otkazane su nam ugovorene kampanje, prodaja oglasnog prostora je totalno zamrla, otkazuju nam dugogodišnji oglašivači. Ne znamo koliko ćemo moći ovako, procenjujemo – do kraja aprila (Dragan Đorđević, Sremske novine)

Pojedine novine, kao što su Sremske i Podrinske, izlaze na znatno manjem broju strana. Dragan Đorđević, direktor Sremskih novina iz Sremske Mitrovice, kaže za Cenzolovku da je stanje katastrofalno, te da su opali prihodi i da je zbog toga broj stranica smanjen za četvrtinu.

„Otkazane su nam ugovorene kampanje, prodaja oglasnog prostora je totalno zamrla, otkazuju nam dugogodišnji oglašivači. Ne znamo koliko ćemo moći ovako, procenjujemo – do kraja aprila, jer obaveze za štampu, plate, kao i doprinosi, porezi i PDV, imaju svoje rokove koji ističu i moraju se poštovati. Bez blagovremene direktne pomoći države teško ćemo opstati“, zaključuje Đorđević i dodaje da još nisu dobili ni novac od konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, iako su ponegde potpisani i ugovori.

Veliki pad prihoda beleži i novosadski portal i Radio 021, jer je takođe ostao bez velikog broja oglašivača. Tokom vanrednog stanja zatvorili su i Radio Cafe, koji im je pravio trećinu prihoda. To ih je nateralo da sprovedu mere štednje, da otkažu saradnju nekim honorarnim saradnicima i dobavljačima.

Istovremeno, zbog velike gladi za informacijama, rad redakcije je pojačan, kao i poseta sajtu, koja je porasla za 140 odsto.

Slobodan Krajnović, direktor i glavni urednik Radija 021, kaže da to ne dovodi do porasta broja oglašivača. I on upozorava na to da nedostaje konkretnija pomoć države, kao što je oslobađanje od poreza ili drugih dažbina.

Konkursi čekaju „srećnija vremena“

Najveća novinarska i medijska udruženja pozvala su ministarstva i lokalne samouprave da što pre okončaju konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja i da medijima uplate novac. Tu preporuku mnogi gradovi i opštine nisu uvažili, pa tako u pojedinim mestima rok za predaju projekata još nije završen, ili se komisija nije ni sastala.

Anketa Lokal presa je pokazala da se svega 10 odsto lokalnih medija, koji su učestvovali u istraživanju, izjasnilo da bez pomoći države ili donatora može da preživi naredna tri meseca, dok je 30 odsto ispitanika reklo da ima sredstava za održavanje rada tek za narednih mesec dana

Ministarstvo kulture i informisanja je tražilo od Ministarstva finansija da odobri isplatu medijima koji su dobili sredstva na konkursima, ali se taj odgovor, kao što kaže državni sekretar Aleksandar Gajović u intervjuu za Cenzolovku, i dalje čeka.

Gajović je najavio „da će rad Ministarstva na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja biti nastavljen odmah posle završetka vanrednog stanja i sprovedenih mera koje je propisala Vlada“.

Na pitanje da li su razmišljali da ubrzaju taj proces i pre okončanja vanrednog stanja, s obzirom na to da je pomoć medijima hitna, Gajović je za Cenzolovku rekao da je osam od devet konkursa kompletno završeno, ali da će „zbog administrativnih stvari sve morati da sačeka srećniji momenat, što nije daleko, jer dolazi sa krajem vanrednog stanja“.

Integralni intervju sa Aleksandrom Gajovićem o opstanku lokalnih medija u Srbiji možete pročitati OVDE.

Ni u vojvođanske medije sredstva sa konkursa još nisu stigla, jer je Pokrajinska vlada, kako je objavio VOICE, privremeno obustavila izvršenje vojvođanskog budžeta, a novca će biti samo za prioritetne mere, koje se pre svega odnose na rashode i izdatke koji su, kako se navodi, „najneposrednije u funkciji rešavanja zdravstvenih, socijalnih i drugih potreba koje su izazvane zaraznom bolešću COVID 19“.

Udruženja traže smanjenje dažbina, odgovora nema

Medijska i novinarska udruženja uputila su Vladi Srbije predloge mera za ublažavanje negativnih posledica vanrednog stanja po ekonomski opstanak medija i zaštitu radnih prava novinara i medijskih radnika.

U dopisima Vladi, Medijska koalicija, koju čine NUNS, NDNV, ANEM, Lokal Press, AOM i Asocijacija medija, i Udruženje novinara Srbije, zatražili su između ostalog:

– umanjenje ili oslobođenje od plaćanja doprinosa i poreza na zarade i dobit za vreme vanrednog stanja;

– trajno oslobađanje od plaćanja PDV-a;

Radio-televiziji Šabac su veliki klijenti otkazali ugovore o reklamiranju, pa će prihod od reklama za april, kako kažu u toj medijskoj kući, biti nula. Trenutnu situaciju ocenjuju kao katastrofalnu, ali još uvek ne otpuštaju radnike

– subvencionisanje cene štampe za lokalne medije;

– plaćanje poreza i doprinosa frilenserima za vreme krize i dva meseca nakon toga;

– da Vlada u svoj program podrške privredi u doba pandemije prioritetno uvrsti mala i srednja preduzeća, u koje spada i najveći deo medija u Srbiji.

Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić navode za Cenzolovku da nisu dobili nikakve odgovore na te zahteve.

Radomirović napominje da su lokalni i štampani mediji posebno ugroženi, te da je njima pomoć neophodna, i to što pre. UNS će, kaže, nastaviti da insistira na tome da se iz lokalnih budžeta izdvaja dva odsto od ukupnih prihoda gradske kase, ali i da se konačno izbegne politički uticaj prilikom formiranja komisija za ocenu projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa.

„Smatramo da bi lokalne samouprave trebalo da obezbede i dodatna sredstva, van konkursa, za obezbeđivanje stabilnog finansiranja, i da na taj način podrže nezavisno novinarstvo. I ova kriza je pokazala koliko su bitni lokalni mediji za informisanje građana, a većina ih je na ivici opstanka, sa platama ispod državnog proseka“, upozorava Radomirović. On misli da će ovo biti veoma teška godina za medije.

Na pitanje da li će država usvojiti nešto od predloženih mera, Aleksandar Gajović odgovara da je to pitanje za Vladu Republike Srbije, za koju je ubeđen, kako kaže, da će kao i do sada imati sluha za „nedaće naših medija“.

Pročitajte i: Gajović: Budimo strpljivi, pa ćemo imati i odgovore