Kleftopornografija

… pa potom u skupštini saborno izglasali akt kojim bi se direktoru nekog našeg budućeg prava da znamo sve ZAKONSKI dale odrešene ruke i desetogodišnji, recimo, mandat sa apsolutnim imunitetom, što će reči – zagarantovanom nesmenjivošću.

Napisao sam to prisetivši se (odavno ostvarenog) proročanstva metra Pola Vrilioa saglasno kome će optoelektronski mediji (svih boja) u jednom trenutku iz faze ekspres lonca, u kojoj su bili slika realnosti, preći u fazu lokomotive u kojoj će realnost postati slika medija. Valjda na svojoj koži uviđate koliko je metr Virilio bio u pravu. Da ne zalazim u sitnija teoretska crevca.

Nikada se to, naravno, u Srbiji neće dogoditi jer je sama primisao da bi im mediji mogli izmaći kontroli najstrašnija noćna mora za političare serbske koji daju sve od sebe da kontrolišu sve osim sebe. Ali hajde ipak da razmotrimo kakve bi bile koristi i štete za istoriju i život u slučaju ako bi se dogodilo biblijsko čudo da RTS jednoga dana postane javni servis u pravom smislu reči.

I – šta kažem? Da li bismo u tom slučaju bilo „objektivnije i pravovremenije“ informisani? Pojma nemam, a i boli me Crven Ban; takozvano „objektivno informisanje“ samo je jedan do mnoštva kretenskih mitova XX veka. Ali bismo – kakogod bilo – bili informisani bez straha (i njegove rođene sestre, agresivnosti) koji naprosto zrače iz programa svih srpskih televizija, na čelu sa RTS-om.

Strah o kome govorim nije strah od – danas Ace Srbina, juče Tadića, prekjuče Miloševića, sutra ko zna koga – to je strah od gubitka posla i posledične ugroženosti egzistencije, strah koji na top listi srpskih strahova stoji visoko iznad straha od promaje. Ako bi taj strah bio uklonjen – ne, međutim po srpskom običaju nasilnim putem – svi bi bili ne dobitku, ne samo TV menadžment, nego i političari serbski koji u računždijskom, cinarsko-seljačkom sitnodušju već trideset godina nisu u stanju da uvide da je diktatura straha mač sa dve oštrice i da taj mač – kojim (ponekad figurativno, ponekad bogme i bukvalno) seku glave protivnika – čim druga postane sudija počinje da seče njihove glave, a da su egzekutori – novinari pretvoreni u krpe – u oba slučaja isti.

Sad će potfamozni srpski domaćini bezbeli dreknuti – jesi li ti lud? Nekakva kontrola javnog servisa mora postojati. Javni servis mora „biti uz svoj narod“! Šta ako se direktorluka dokopa neki „strani plaćenik“? Šta ako – sakloni bože – neki direktor poludi, pa u nacionalnom dnevniku pusti porno klip! Evo odgovora srpskim domaćinima. Tek bi to bio pravi potez Tek tada bismo videli da se u nacionalnom dnevniku decenijama pušta to isto, samo što su persone dramatis obučene.