22. maj 2017.

Klub veterana: „Novosti“ su test za pravnu državu

Novosti, umesto da budu najmoćnija medijska kuća štampanih izdanja, što zaslužuju na osnovu bogate tradicije i doprinosa srpskom novinarstvu, poslednjih nedelja ponizno mole državu za milostinju, dok ista ta držva Srbija svesno, sistematski priprema drugu po redu nacionalizaciju Novosti, a čiji je konačni cilj gašenje ove kompanije i lista Večernje novosti.

Za tešku finansijsku situaciju u kojoj su danas Novosti direktno je odgovorna izvršna vlast Srbije.

Od juna 2011. godine država ima većinska upravljačka prava u  ovoj kompaniji. Država i aktuelna vlast, međutim, ne rešavaju pitanje  jedne od najspornijih privatizacija u Srbiji, što je njihova obaveza, posebno zbog činjenice da su, 2000. godine, upravo uz asistenciju države Kompanija Novosti i tadašnji akcionari Novosti  brutalno opljačkani,  već prisvajaju tuđu imovinu! Obnavljaju pljačku!

Većina zaposlenih, koji su i pored pritisaka  sačuvali dostojanstvo, trebalo bi da znaju da Novosti nisu dužnik već – poverilac. I to ne beznačajan.

Novostima najviše duguje upravo država!

Put do rešenja ovakvog, sa umišljajem stvorenog problema je jednostavan. Ukoliko, u više puta ponovljenim rečima dosadašnjeg premijera, a sada  predsednika Srbije Aleksandra Vučića,- „da savršen zločin ne postoji, a pravo i pravdu niko ne može da pobedi“ – ima istine , Novosti su prilika da se to potvrdi.

Potrebno je  uraditi reviziju dužničko poverilačkih odnosa unutar bivše Borbine kuće i primeniti standarde  na koje nas upućuju otvorena poglavlja 23 i 24 o kojima Srbija pregovara sa Evropskom unijom.

„Obezbeđivanje zaštite imovinskih prava je sastavni deo punog poštovanja vladavine prava“, zaključio je  Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji, u odgovoru na pismo Kluba veterana Večernjih novosti.

Pozivi poznatim javnim ličnostima za podršku Novostima upućeni sa stranica ovog lista, su spinovanje javnosti, bacanje prašine u oči i zloupotreba njihovih imena.

Neupućenima u suštinu problema, postavljeno je referendumsko pitanje : da li država treba da pomogne dnevni list, uz koji su stasavale generacije, ili ne. Pozitivan odgovor na pitanje je očekivan. Naravno i opravdan.

Ali,  postoji i pitanje za državu : na koji način ona može, ako hoće, da pomogne Novostima?

Novostima nije potrebna finansijska pomoć. Umele su Novosti da stvaraju i stiču u kriznim vremenima.

Potrebna im je država koja poštuje pravo!

Decenijama, Novosti su bile stub Borbine kuće, sa učešćem od 65 odsto, često i većim procentom, u kapitalnim investicijama :  izgradnji  poslovnog prostora, kupovini teretnih i putničkih automobila, ulaganjem u Štampariju i prodajnu mrežu, telefonsku centralu,  ali i finasiranju u to vreme nelikvidnih OOUR, pre svega BORBE, kako bi  njihovi zaposleni mogli da primaju plate.

Ukoliko ova država zaista želi da nastavi evropskim putem, njena je obaveza da spreči razne mešetare da utiču  na sudbinu ove kompanije koja je voljom vlasti dovedena na ivicu propasti.

Ne bi smela da se ponovi  situacija iz 2000. godine, kada su Novosti prvi put nacionalizovane.To bi teško prošlo u Strazburu.

Da ima pameti i pravde, da je Srbija zaista pravna država, prvo što bi  morala da uradi je da Novostima vrati sve što je prisvojila koristeći se Borbom, virtuelnom kompanijom, koja prema javno dostupnim podacima nije ni  evidentirana u Centralnom registru HOV, što je inače zakonska obaveza.

Delegacija EU u Srbiji, kako je nedavno saopštila, “pažljivo prati primere iz prakse , jer napredak u primeni poglavlja 23 i 24 odrediće ukupan napredak pritupanja republike Srbije punom članstvu Evropske unije“. Jedan od primera na osnovu koga može mnogo toga da se zaključi je upravo odnos države prema Novostima.

Državni udar na Novosti, o čemu je Klub veterana Večernjih novosti  obavestio javnost u svom prvom saopštenju, učinjen je odlukom Apelacionog  privrednog suda  3. avgusta 2016. godine, kada je ovaj sud preinačivši odluku Privrednog suda u Beogradu oduzeo Novostima 7.819,54 m2 poslovnog prostora u Kosovskoj ulici 22-26 u Beogradu i predao u vlsništvo virtuelnoj kompaniji NIP Borba AD.

Ovaj poslovni prostor, koji je predmet tužbe, sve do 1999.godine bio je društvena imovina i morao je da uđe u postupak svojinske transformacije na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji,  što je utvrdila i Agencija za procenu vrednosti kapitala.

Ministarstvo za privredu poništilo je, međutim, 2000.godine privatizaciju Novosti, poslovni prostor je ostao društveni, a kada su Novosti, u martu te godine nasilno pripojene Saveznoj javnoj ustanovi  (SJU) Borba, taj poslovni proctor postao je vlasništvo države – državna svojina.

Uzgred, ali ni malo beznačajno – u to vreme donedavni premijer,  a sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bio je ministar za informisanje u Vladi Srbije. Bio je, dakle, upućen u sve što se događalo u i oko Kompanije Novosti i lista Večernje novosti, i znao je sve. Baš kao što zna šta se događa i danas. Pre 17 godina bio je u vlasti, a danas ima vlast.

U odluci  Apelacionog privrednog suda o oduzimanju Novostima 7.819,54 m2 poslovnog prostora u Kosovskoj ulici 22-26 u Beogradu nije napisano  kojoj Borbi je Apelacioni privredni sud priznao pravo na ovu imovinu Novosti.

Da li Borbi,  registrovanoj u Agenciji za privredne registre pod matičnim brojem – 17454447, Borbi, čiji su računi  blokirani po osnovu prinudne naplate za više od mijardu i 200 miliona dinara, ili Borbi matičnog broja 7040857 (iz evidencijeNBS, Poreske uprave i Republičkog zavoda za statistiku ), na osnovu kojeg je ova virtuelna kompanija amnestirana dugova u platnom prometu a koristi ga zajedno sa  tzv. Saveznom javnom ustanovom Borba,  privrednim rudimentom, odavno nepostojeće Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Nepućeni u veliku pljačku imovine Novosti  trebalo bi da znaju da je Savezna javna ustanova (SJU) Borba, formirana neustavnim uredbama krajem devedesetihi posle 2000. godine, kako bi imovina svih samostalnih pravnih subjekata, koji su nekad bili sastavni deo Radne organizacije  (kasnije : NIGRO) Borba mogla da bude podržavljena.  Neustavnim, jer Ustav Srbije ne poznaje vrstu uredbi sa zakonskom snagom. Sporna je bila i sama registracija SJU Borba u Privrednom sudu. Naime, na osnovu članova 5 i 27 Zakona o postupku za upis u sudski registar nije priložena obavezna dokumentacija…

To nije smetalo tadašnjoj izvršnoj vlasti da  Novostima, koje su u vreme formiranja SJU Borbe, već bile akcionarsko društvo sa većinskim privatnim kapitalom, nacionalizuju imovinu. Ovim neprihvatljivim činom u demokratskim društvima prekršen je i član 58 Ustava Republike Srbije, kojim se jemči mirno uživanje i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Tačno je, da ovo pravo, na osnovu istog člana može biti oduzeto,  ili ograničeno, ali samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i uz NAKNADU, koja ne može biti niža od TRŽIŠNE.

Novosti su, dakle, nezakonito sprečene da nastave svojinsku transformaciju, sa veoma jasnim ciljem, da se decenijama najtiražnije dnevne novine stave pod kontrolu, što je takođe samo po sebi bilo još jedno kršenje Ustava, odnosno uskraćivanje prava na slobodu informisanja.

Posle petooktobarskih promena Novostima je vraćen status akcionarskog društva, međutim, država je i dalje zadržala vlasništvo na više od 36 odsto akcija, a od 2011. godine preuzela je i većinska upravljačka prava, tako da je poslednjih pet godina u postupku oko utvrđivanja prava na poslovni prostor u Kosovskoj 22-26,  država  vodila parnicu protiv sebe!

Nekadašnji novinari, urednici, glavni urednici i akcionari Večernjih novosti organizovani u Klub veterana Večernjih novosti, očekuju da Vrhovni kasacioni sud pozitivno odgovori na zahtev za reviziju odluke Apelacionog privrednog suda.

Rešenjem Pž 4506716 od 14.12.2016. godine Apelacioni privredni sud (predsednik veća sudija Verica Smiljković) navodi, da ima uslova za reviziju, odnosno  preispitivanje presude na osnovu odredbe člana 395 Zakona o parničnom postupku, jer se radi o pravnom pitanju od opšteg interesa.

U parnici između Novosti AD i virtuelnog akcionarskog društva Borba (SJU BORBA) i države Srbije, ako se sagleda istorija odnosa ovih kompanija, postoji više od jednog pravnog pitanja od opšteg interesa, koja bi trebalo rešiti da primena poglavlja 23  i 24 u praksi ne bi ostala samo deklarativna.

Država Srbija, za sada, ne pokazuje nameru da ih reši. Bar ne pravno i javno.Naprotiv.

Ukoliko izvršna vlast ove države nastavi da postupa bahato i osiono, da ignoriše pravo, Ustav i zakone, slede još crnji dani i za Kompaniju Novosti, i za list Večernje novosti ali i za sve medije u Srbiji.

 

Za  Klub Veterana Večernjih novosti                                    

Andrej Dornik
Zlatko Čobović
Milan Mićović
Novo Tomić

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend