Sumirajući predložene izmene, Savet za štampu će imati dekorativno svojstvo jer njegove odluke niti će biti obavezujuće, niti uticati na raspodelu sredstava na medijskim konkursima.
Štaviše, Informer i Srpski telegraf i ne priznaju Savet za štampu, što ih nikada nije sprečavalo da u izveštavanjima krše zakone i Kodeks novinara Srbije, a da pritom dobijaju najviše sredstava iz državnog i lokalnih budžeta na konkursima za projektno sufinansiranje.
Potpredsednik UNS-a Slobodan Ćirić kaže za Danas da je jedan od problematičnih predloga onaj kojim se određuje da će kao jedan od kriterijuma za odlučivanje o raspodeli novca za projektno sufinansiranje medija biti prekršaji Kodeksa novinara Srbije, ali samo za one medije koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu.
– Dakle, oni koji ne prihvataju nadležnost Saveta i dalje bi bili slobodni da krše Kodeks, bez ikakvih posledica. Time bi oni bili u privilegovanom položaju, za razliku od medija koji prihvataju nadležnost Saveta i koji bi faktički bili u poziciji da budu kažnjeni. Ovakav predlog svakako predstavlja korak unazad u medijskoj regulativi i nisam siguran da nema političku pozadinu – ukazuje Ćirić.
On dodaje da možda nije najsretnije poređenje, ali podseća ga na situaciju koja se tiče pooštravanja propisa o legalnom posedovanju, čuvanju, upotrebi oružja.
– Ljudi koji legalno poseduju oružje izloženi su silnim problemima i kontrolama po tom pitanju, dok oni koji ga imaju nelegalno apsolutno su „pošteđeni“ takvih problema i nastavljaju po starom – ukazuje Ćirić.
Rodoljub Šabić, advokat i član Komisije za žalbu Saveta za štampu, istakao je da je Vlada pripremila zakon po kome medij koji priznaje Savet za štampu, a prekrši Kodeks novinara (i Savet to konstatuje ), nema pravo da učestvuje na konkursima za dodelu javnih sredstava, a da onaj ko se izjasni da nadležnost Saveta ne priznaje (kao Informer i Srpski telegraf) može slobodno da krši Kodeks i dobija novac na državnim konkursima.
– Vlada zapravo direktno poziva one koji priznaju nadležnost Saveta da priznanja povuku. Vrlo slabo, providno prikriva dva potpuno nelegitimna cilja. Prvi – da potkopa nadležnost samoregulatornog tela izdavača, vlasnika medija i profesionalnih novinara, njoj nepoželjnog jer je nezavisno i ona ga ne kontroliše, drugi – da sebi obezbedi odrešene ruke za dodeljivanje javnog novca njoj omiljenim medijima iako su upravo oni ti koji najčeće krše Kodeks – naveo je Šabić na društvenoj mreži X.
Sličnog mišljenja je i Saša Mirković, osnivač Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ističe za Danas da u slučaju nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima, najproblematičnije su predložene odredbe o Savetu za štampu i povratku države u vlasničku strukturu medija, koje su u suprotnosti sa važećom Medijskom strategijom Vlade Srbije.
– U slučaju nacrta Zakona o elektronskim medijima najproblematičnije je ignorisanje Medijske strategije o obavezi ponovnog izbora Saveta REM-a nakon usvajanja ovog zakona. Nije ni jasno zašto među novim predlagačima za Savet REM-a, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije predvidelo instituciju Poverenika za infomaciju od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti – ukazuje Mirković.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje je uputilo medijske zakone na javnu raspravu, nedavno je navelo da predloženi nacrti zakona imaju za cilj da unaprede sistem javnog informisanja u Srbiji i stvore uslove za bolje regulisanje tržišta elektronskih medija.
“Takođe, predloženi nacrti zakona posledica su usklađivanja sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji za period 2020 – 2025. godine i izmenama Direktive o audiovizuelno-medijskim uslugama iz 2018. godine”, navelo je ministarstvo u saopštenju.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.