Koliko je slobodan internet u Srbiji

Prema redovnom izveštaju Fridom Hausa, sloboda interneta u Srbiji nastavila je da opada tokom 2024. godine. Iako Srbija ima visok nivo pristupa internetu, ograničeno blokiranje veb stranica i snažnu ustavnu zaštitu za novinare, padu slobode interneta u Srbiji doprinose sve dominantnija pozicija državnog Telekoma Srbije na oba tržišta telekomunikacija, provladini novinski sajtovi i trolovi koji učestvuju u kampanjama dezinformisanja, kao i SLAPP tužbe usmerene ka istraživačkim novinarima/kama, navodi se u izveštaju. Najviše ocene Srbija je dobila na kriterijumima koji analiziraju neograničen pristup internetu, tehničku ili zakonsku kontrolu internet infrastrukture od strane Vlade, postojanje regulatornih tela koja nadgledaju rad provajdera i obezbeđuju slobodno, pošteno i nezavisno okruženje.

Takođe, izveštaj konstatuje da država Srbija nije blokirala ili filtrirala, odnosno primoravala pružaoce usluga da blokiraju ili filtriraju internet sadržaj, posebno materijal koji je zaštićen međunarodnim standardima ljudskih prava.

Šta su problemi srpskog interneta i u kojim oblastima postoje negativni trendovi i pojave? Za početak, izveštaj navodi da u Srbiji postoji autocenzura, posebno među medijima čija je uređivačka politika provladina. Lokalni mediji su posebno skloni autocenzuri zbog straha od odmazde, a novinari implicitno svesni o kojim temama mogu, a o kojim ne mogu slobodno da pišu i izveštavaju. Izveštaj citira ilustrativan odgovor jednog novinara, koji je želeo da ostane anoniman – „kada se procene rizici, granice postaju prilično jasne.“

Kriterijum koji procenjuje državni nadzor nad internet aktivnostima i narušavanje prava korisnika na privatnost ocenjen je slabije nego prošle godine, jer su uređaji pojedinaca koji rade u civilnom društvu bili na meti napada špijunskog softvera. Izveštaj se oslanja na podatke SHARE fondacije koja je u saradnji sa međunarodnim grupama za digitalna prava Access Now, Laboratorijom za bezbednost Amnesti internešenal i Sitizens Lab ustanovila da su dve osobe iz NGO sektora, koje su kritikovale rad Vlade, bile na meti napada. U maju 2022. godine, Guglova grupa za analizu pretnji izvestila je da su „akteri koje podržava vlada“ u Srbiji verovatno primenili Predator, špijunski alat sa naprednim mogućnostima koji se koristi za ciljanje i izdvajanje informacija sa mobilnih telefona.

Članovi SNS-a su više puta komentarisali neobjavljene članke i prepisku između novinara i njihovih izvora, a „curenja“ podataka svoju razradu su imala i na naslovnim stranama tabloida bliskih vlasti. Konačno, najveći problemi srpskog interneta su dve kategorije – podložnost veb-sajtova, vladinih i privatnih, pružaoca usluga i pojedinačnih korisnika rasprostranjenom hakovanju i drugim oblicima sajber napada i kontrola onlajn izvora i informacija od strane Vlade ili drugih uticajnih aktera sa ciljem realizovanja određenog političkog interesa. Ovo je nastavak trendova koje je kompanija Meta registrovala još krajem 2022. godine, kada je detaljno opisala uklanjanje široko rasprostranjene mreže u Srbiji koja se sastojala od preko 5.000 naloga i desetak grupa na Fejsbuku i Instagramu, a koje su se bavile „koordinisanim neautentičnim ponašanjem“ kako bi podržavale predsednika Vučića. Nešto ranije, Reporteri bez granica dokumentovali su porast veb-sajtova tzv. ružnih blizanaca, koji su dizajnirani da zbune čitaoce oponašanjem postojećih nezavisnih medija i plagiranjem njihovog rada, istovremeno objavljujući vesti koje afirmišu rad vladajuće stranke. Sa ocenom 70/100, SHARE fondacija ocenjuje da je „Srbija na ivici slobodnog interneta“.