Koliko je teško doći do informacija od javnog značaja

Slavoljupka Pavlović iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja kaže za RTS da su ministarstva ta koja najčešće ne izvršavaju rešenja poverenika kada on naloži da se određene informacije daju.

Koje informacije građani najčešće traže od organa javne vlasti, a šta oni uglavnom kriju?

Građani najčešće traže informacije koje se tiču generalno trošenja javnog novca, kao i informacije koje se odnose na rad organa javnih vlasti, kako postupaju u poslovima svoje nadležnosti, u predmetima, žalbama. Ono što jeste poražavajuća statistika, to je da su upravo ministarstva ta koja najčešće ne izvršavaju rešenja poverenika kada on naloži da se određene informacije daju, zatim organi lokalne samouprave, kao i javna preduzeća.

Mnogi organi ipak prođu nekažnjeno za kršenje Zakona.

Donošenjem novog Zakona o opštem uprvnom postupku koji je u junu 2017. stupio na snagu došli smo u sitauciju da ne možemo da utvrdimo osnovicu za izricanje tih novčanih kazni, a s druge strane, svi koji bi trebalo potencijalno da izvršavaju odluke poverenika, odnosno rešenja o novčanom kažnjavanju, kao što su Narodna banka Srbije, osnovni sudovi, prekršajni sudovi, izvršitelji, iz različitih razloga su se oglasili nenadležnim.

Kako ocenjujete predlog da poverenik ubuduće organe vlasti kažnjava sa po 20.000 dinara najviše 10 puta, da li mislite da će to pomoći?

Mi smo već ukazali da je taj iznos novčane kazne neprimereno mali i to može dovesti do toga da se odugovlači postupak, da prosto morate deset puta da donosite rešenje o novčanom kažnjavanju po 20.000 dinara.

Pored novčane kazne koju poverenik može da izrekne organu javne vlasti, kazne su Zakonom predviđene u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara i za direktore, odgovorna lica, odnosno one koji donesu odluku da sakriju informaciju. Ali šta se pokazalo za sve ove godine, koliko ti direktori zaista odgovaraju i plate kaznu iz svog džepa, šta radi Upravna inspekcija uopšte po tom pitanju?

I kad prekršajni sud izrekne neku sankciju, kaznu tu novčanu plaća organ javne vlasti, a ne onaj ko je odgovoran, verovatno bi prvi korak bio da postoji lična odgovornost. Navešću podatak iz godišnjeg izveštaja poverenika za 2018. godinu – Upravna inspekcija nije podnela nijedan jedini zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organima javne vlasti.

Kada posle svih pokušaja organ ipak ne dostavi informacije, povereniku ostaje da traži pomoć Vlade, koja treba da obezbedi da se njegovo rešenje izvrši, odnosno da se informacije dostave. Međutim, poverenik se godinama žali na to da u proteklih deset godina od 238 njegovih zahteva Vladi, Vlada nije reagovala ni u jednom slučaju. Šta to pokazuje i gde vidite rešenje tog problema?

Verovatno je jedan od problema što Vlada uopšte nije odredila službu ili lice koje će da bude odgovorno za to da se obezbedi izvrešenje odluka poverenika.

Od kada ste imali uvid u Nacrt Zakona o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ukazivali ste da on ide u pravcu smanjenja transparentnosti – dakle, da pored šest najviših organa u državi više nećemo moći da izjavimo žalbu povereniku, žalbu kada ne dobijemo informacije ni protiv Narodne banke Srbije, već ćemo do informacija morati preko Upravnog suda.

Mi stvarno ne vidimo tu razlog da oni budu izuzeti iz nadležnosti poverenika posebno što je u nacrtu dodat jedan izuzetak koji naravno nije apsolutni da se može uskratiti ili ograničiti pristup informacijama u situacijama kada je to neophodno zbog zaštite monetarnih interesa zemlje.

Takođe ste ukazali i na to da preduzeća sa većinskim vlasništvom države da od njih čak nećemo moći ni da tražimo informacije od javnog značaja, zapravo da postoji mogućnost da se tako nešto desi. Koliko su upravo ta preduzeća krila podatke?

Kod njih je najviše nediscipline kada je u pitanju postupanje po Zakonu. Čak je i Evropska komisija ukazala da je to jako loše rešenje, koje bi jako snizilo nivo dostignutih prava tako da mi se nadamo da se definitvno odustalo od te ideje.

Skoro tri godine su prošle od kako je Ministarstvo državne uprave formiralo radnu grupu za izradu izmena Zakona. Taj posao, kako su nam rekli, još nije završen, pa nisu mogli ni da nam dostave Nacrt. Finalizacija je u toku, kažu da razmatraju i stavove novog poverenika. Šta su njegove zamerke na Nacrt u koji je imao uvid?

Manje-više to su potpuno iste zamerke koje je poverenik i prethodni i institucija kao takva poverenika imala. S tim što je novi poverenik predložio da poslove nadzora nad sprovođenjm Zakona preuzme poverenik, onaj bi bio ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka umesto Upravne inspekcije.

Intervju Tamare Tankosić sa Slavoljupkom Pavlović pogledajte na snimku RTS-a OVDE.