Konsultacije o Medijskoj strategiji u Novom Sadu

„Mnogo više novca odlazi režimskim medijima kroz ove procese nego kroz konkursno sufinansiranje. Naša ideja je da se u novoj medijskoj strategiji ova davanja počnu beležiti kroz Registar medija. Svi podaci i novac koji od državnih institucija, javnih preduzeća i slično, pronađu u Registru, kako bi ta transparentnost pomogla u razumevanju tog problema“, rekao je Sejdinović na Konsultacijama o novoj Medijskoj strategiji u Novom Sadu.

Predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović kazao je da je u prethodnoj Medijskoj straegiji, ali i u praksi, zapostavljena tema uticaja građana na rad javnih servisa, koji je sveden na „nekoliko fingiranih javnih rasprava koje organizuju Programski saveti, ali bez ikakvog efekta“.

„Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj, a da ne govorimo o recimo BBC-ju, tom aspektu rada javnih servisa dat je najveći značaj, jer oni postoje zbog građana. U Hrvatskoj postoji poseban poverenik za odnose sa građanima, koji se bavi samo time, a oni kroz razne forme mogu da iznesu svoje mišljenje o radu Hrvatske radio televizije“, rekao je Obradović.

On je dodao da su u zakonskim rešenjima u Hrvatskoj data drugačija ovlašćenja samim Programskim savetima, ali je i sam izbor članova hrvatskog regulatornog tela, koji direkno utiče na rad javnih servisa isto kao i u Srbiji, inkluzivniji za različita mišljenja i društvene strukture.

„Od Javnih servisa zavisi cela medijska scena, jer oni uspostavljaju standarde“, dodao je Obradović i kazao da očekuje da će kroz novu medijsku strategiju ta oblast biti unapređena, i da će biti uvažena postojeća dobra rešenja iz drugih zemalja, a koja su primenjiva u Srbiji.

Novinar CINS-a Dino Jahić naglasio je da je taj medij, kao jedan od novinarskih istraživačkih centara u Srbiji, posebno prepoznao probleme u sferi dostupnosti i pristupu informacijama, kao i u oblasti bezbednosti.

„Ograničavanje pristupa informacijama smatramo za ograničavanje rada novinara, isto kao i sve prisutnije pretnje i pritiske, poput nestanka novinara Stefana Cvetkovića. Problem je što je pristup informacijama uz pomoć Zakona o pristupu sve teži, pa bi nova medijska strategija trebalo da pokrene i nove mehanizme za tu oblast“, rekao je Jahić.

Dodao je da izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama treba da predvide „olakšan pristup“, a ne da se sprovode skriveno od javnosti, jer ako se problemi ne reše, ne samo novinari, već i građani na koje se zakon takođe odnosi, neće imati pristup.

Predstavnik organizacije Lokal Pres Ivan Kovačević, rekao je da nova rešenja u medijskoj strategiji treba posebno da uvažavaju lokalne medije, koji su prema njegovim rečima „malo vidljivi iako su veoma značajni i pokrivaju najveći deo Srbije na lokalnom nivou“.

„Problem je finansiranje, koje zavisi od lokalne sredine u kojoj konkursno sufinansiranje nije pokazalo dobre rezultate. Značajno bi bilo da se u novu strategiju uvrsti i odrednica koliko lokalne samuprave treba da izdvajaju iz budžeta za medije i naš predlog je da to bude do dva odsto“, kazao je Kovačević.

Ono za šta će se Lokal pres zalagati je i da se u strategiju unese i to da na lokalnom nivou ne treba da konkurišu i novac dobijaju mediji koji nisu iz lokalne sredine, što je trenutno slučaj u većini opština, a o čemu su mnogi mediji izveštavali, dodao je Kovačević.

Na konksultacijama u Novom Sadu su učestvovali i predstavnici lokalnih medija, i drugih organizacija i instucija, čiji će predlozi i sugestije biti uneti u dokument za javnu raspravu o Medijskoj strategiji.

U pitanju je dokument Prilozi za Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u RS do 2023. godine, na kojem su u prethodnih nekoliko meseci novinarska i medijska udruženja radila u saradnji sa pravnim stručnjacima Krunom Savović i Milošem Stojkovićem.