Foto: Pixabaymon
Ocenjujući da ne stoje kritike na račun rada Komisije za kontrolu državne pomoći, Ćurčić je predočila da mediji koji imaju saznanja da je nekom dodeljena subvencija mogu da se obrate tom telu radi kontrole.
Ona je objasnila da Komisija ne dodeluje državnu pomoć nego da samo kontroliše da li je to učinjeno po propisima, kao i da bi trebalo sagledati sve činjenice kada se o toj temi govori.
„Vrlo je važno da razumete da Komisija samo ima mandat da utvrdi da li je državna pomoć dodeljena po propisima“,podvukla je Ćurčić.
Ćurčić je predložila održavanje sastanka o državnoj pomoći na kojem bi učestvovali predstavnici njene komisije, ali i davaoci te vrste pomoći kako na republičkom tako i na lokalnom nivou.
Siniša Milošević iz Komisije za zaštitu konkurencije je rekao da nije sprovedena analiza medijskog tržišta.
On je ocenio da je ono veoma dinamično i da će doći na red za analizu ali nije naznačio kada.
Državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vesna Kovač je ocenila da je domaće zakonodavstvo u oblasti konkurencije u skladu sa evropskim standardima.
Kovač je napomenula da osnovana radna grupa za izradu nacrta novog zakona o zaštiti konkurencije i da se u njoj nalaze i predstavnici NALED, Privredne komore Srbije i Saveta stranih investitora.
Advokat Miloš Stojković je ocenio da je Srbija šampion po broju medija upisanih u registar Agencije za privredne registre, kojih, prema podacima iz februara, kako je naveo, ima 2.034.
On je ukazao da je taj broj „u velikoj nesrazmeri“ sa novcem na medijskom tržištu, koje je vredno oko 160 miliona evra.
Stojković je naveo i da je oko 50 medija ušlo o proces privatizacije, da su 34 privatizovana, a da je u pet slučajeva posao raskinut.
Najpoznatiji je slučaj Radio televizije Kragujevac, dodao je Stojković i pomenuo i slučaj Tanjuga navodeći da je ta agencija ukinuta odlukom Vlade Srbije i da je već godinama „u nepostojećem statusu“.
Prema Stojkoviću, u slučaju Tanjuga je ostao jedan proceduralan korak, a to je da ovlašćeni zastupnik podnese prijavu za brisanje iz registra APR.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije je ocenio da je na neki način „od države teško pobeći“ i izneo primer jednog privatnog medija koji je, kako je naveo, izgubio privatne oglašivače kada je promenio uređivačku politiku i postao kritičan prema vlasti.
Nenadić nije želeo da pomene ime tog medija, ali je naveo da iznosi saznanja na osnovu istraživanja u koje nema razloga da ne veruje, jer nikada nisu demantovana.
Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa je ocenila da je finansiranje oblast koja najviše brine medije i da je to povezano sa poglavljem pet o javnim nabavkama, ali i sa poglavljem osam o zaštiti konkurencije.
Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj unijije ukazala da je oblast slobode izražavanja „u prilično lošem stanju“.
„Zaista nam je stalo da unapredimo slobodu medija i izražavanja“, zaključila je Dragojlović.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Filmovi o novinarima i za novinare
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
U Zakonu o kontroli drzavne pomoci postoje:
„Nedozvoljena državna pomoć (clan 3) –
Državna pomoć dodeljena u bilo kom obliku, koja narušava ili preti da naruši konkurenciju na tržištu, osim ako nije drugačije propisano ovim zakonom, ili koja je suprotna zaključenim međunarodnim ugovorima, nije dozvoljena.
Dozvoljena državna pomoć (clan 4) –
U skladu sa ovim zakonom, dozvoljeno je dodeliti državnu pomoć:
1) koja je socijalnog karaktera, a dodeljuje se individualnim potrošačima bez diskriminacije u odnosu na poreklo robe, odnosno proizvoda, koji čine konkretnu pomoć;
2) koja se dodeljuje radi otklanjanja šteta prouzrokovanih prirodnim nepogodama ili drugim vanrednim situacijama.
Državna pomoć koja može biti dozvoljena (clan 5) –
U skladu sa ovim zakonom, može biti dozvoljena državna pomoć koja se dodeljuje:
1) radi unapređenja ekonomskog razvoja područja Republike Srbije sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti;
2) radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi Republike Srbije ili izvođenja određenog projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju;
3) za unapređenje razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja u Republici Srbiji, ukoliko se time ozbiljno ne narušava, niti postoji pretnja ozbiljnom narušavanju konkurencije na tržištu;
4) za unapređenje zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa.“
Posto izdavači medija, moraju biti registrovani kod nadležnog organa Republike Srbije za obavljanje delatnosti (clan 32. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima), onda oni mogu dobiti samo državna pomoć koja može biti dozvoljena – za unapređenje razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja u Republici Srbiji, ukoliko se time ozbiljno ne narušava, niti postoji pretnja ozbiljnom narušavanju konkurencije na tržištu.
Odredba o pomenutoj državnj pomoći koja može biti dozvoljena je navodno u skladu sa odredbi clana 17. stav 1. Zakona i javnom informisanju i medijima, koja glasi:
„Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeđuje iz budžeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i raspoređuje ih na osnovu sprovedenih javnih konkursa (u daljem tekstu: konkurs) i pojedinačnim davanjima, na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije.“
D o p u n a
Odredbom clana 87.Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći propisano je:
„Državna pomoć može da se dodeli za produkciju filma i TV programa, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je državna pomoć direktno usmerena na stvaranje proizvoda od kulturnog značaja pod uslovom da se sprovede prethodno testiranje, koje mora da zadovolji sve navedene
kriterijume kao minimum:
(a) da je državna pomoć usmerena na pružanje podrške srpskoj kulturi (sadržaj, tema (motiv), lokacija filma, glavni likovi, radnja/umetničko delo iz Republike Srbije ili srpske
kulture ili jezičkog područja, itd),
(b) da je državna pomoć usmerena na reklamiranje opšteg kulturnog nasleđa (prilagođavanje literarnih radova, filmovi o umetnicima, značajnim ličnostima, istorijskim
dostignućima, religioznim ili filozofskim pitanjima, emisije od socijalno-kulturne važnosti i dr.) Republike Srbije ili evropskog ekonomskog područja,
(v) da je državna pomoć usmerena na privlačenje talenata (upravnika, scenarista, režisera, kompozitora i dr.) iz Republike Srbije ili evropskog ekonomskog područja,
2) da je režiseru dozvoljeno da potroši van teritorije Republike Srbije 20% budžeta produkcije filma ili TV programa,
3) da visina državne pomoći ne bude viša od 50% budžeta produkcije, osim za složene filmove sa teškim sadržajem i nisko-budžetne filmove za koje visina pomoći može da se poveća do 90% budžeta produkcije. Budžet nisko-budžetnog filma ne sme preći iznos od 900.000 evra u dinars koj protivvrednosti. Davalac pomoći uvek mora da opravda dodelu većeg iznosa državne pomoći od maksimalno dozvoljene visine za film sa teškim sadržajem i nisko-budžetni film.
Državna pomoć se odnosi na troškove koji su povezani sa obavljanjem glavnih aktivnosti filmskog i TV programa, odnosno sa razvojem i produkcijom, dok za posebne aktivnosti, kao što je post-produkcija državna pomoć nije dozvoljena.“
D o p u n a 2
Dr Miroslav Prokopijević na pocetku uvoda u tekst „Drzavna pomoc privredi u Evropsko uniji“ (2011) pise:
„U ekonomiji se smatra da je državna pomoć firmama štetna. Ako firme ne mogu da prođu tržišni test i opstanu, teško će im pomoći i državna davanja i zaštita. Ukoliko se takve firme održavaju uz držav- nu pomoć, to se svodi na finansiranje neefikasnosti o trošku poreskih platiša. […]“ I time je valjda sve prakticno receno.