Korona virus u Srbiji: Koliko je ljudi zaista umrlo i kako se utvrđuje broj preminulih

Zvaničnici su do sada su govorili da tačan uzrok smrti ne može da bude utvrđen, jer se ne rade obdukcije, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Kon je za TV Njuzmaks Adrija rekao da je, istražujući podatke Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, za period od marta do juna 2020, utvrdio da je zabeleženo 210 slučajeva u kojima je u potvrdama o smrti pisalo da je neposredni ili osnovni uzrok smrti Kovid-19.

A tada je, dodao je, bilo zvanično prijavljeno 118 smrtnih slučajeva, a za još 102 slučaja nije bio jasno naveden uzrok smrti.

Prema zvaničnim podacima, do 29. septembra u Srbiji je od posledica virusa korona preminulo 749 ljudi.

Reakcije

Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar rekao je novinarima da podaci koje je izneo Kon o smrtnosti od kovida-19 nisu konačni i da tek treba da se uradi revizija i da se ti podaci provere.

On je rekao da je Kon „lepo obrazložio“ da postoje podaci koji nisu ušli u sistem, ali da je saopštavano i objavljivano sve što znaju do sada.

Od čega je neko umro može da potvrdi samo obdukcija, a to nije urađeno nijednom pacijentu za koga se sumnja da je preminuo od kovida, rekao je Lončar, prenela je Televizija N1.

Kon je ranije da su podaci o broju zaraženih i umrlih od posledica korona virusa sada „vrlo približni i vrlo tačni“, iako je na početku epidemije postojao problem i u informacionom sistemu koji beleži broj zaraženih i umrlih.

U svetu ne postoji opšteprihvaćeni standard za registrovanje smrti od virusa korona, pa postoje razlike u tome kako razne države beleže te slučajeve, podaci su BBC Rijaliti čeka.

Šta kažu zvanični brojevi i kako se prikupljaju?

Zaključno sa 29. septembrom 2020. godine, u Srbiji je od posledica virusa korona preminulo 749 ljudi, a ukupan broj zaraženih je 33.479.

Od početka epidemije do danas, testirano je 1,127,678 ljudi, podaci su Ministarstva zdravlja koji se objavljuju na sajtu Covid19.rs.

Sajt Covid19.rs deo je informacionog sistema koji je osnovala Vlada Srbije kako bi vršila epidemiološki nadzor za vreme epidemije.

Zdravstvene ustanove, instituti i zavodi za javna zdravlje, laboratorije koje vrše testiranje i drugi nadležni organi u informacioni sistem ubacuju podatke o izlečenim, preminulim, testiranim i osobama kojima je izrečena mera samoizolacije, piše u rešenju Vlade.

Kako se u drugim zemljama beleži broj ljudi preminulih od posledica virusa korona?

Kris Moris i Entoni Ruben, BBC Rijaliti ček

Postoje razlike u tome kako zemlje beleže smrti od Kovida-19.

Francuska i Nemačka, na primer, uvrštavaju i brojke iz gerontoloških centara u statistici koje iznose u novinama svaki dan.

Ali dnevne brojke u Engleskoj odnosile su se samo na smrti u bolnicima do 29. aprila, kada je i ona počela da računa smrti iz gerontoloških centara.

Dodatno komplikuje stvar to što ne postoji prihvaćeni međunarodni standard kako računati smrti ili njihove uzroke.

Da li je neko morao da bude testiran pozitivno na virus korona da bi bio uvršćen u statistiku ili su sumnje lekara dovoljne?

Nemačka računa smrti u gerontološkim centrima samo ako su ljudi bili pozitivni na testu za virus. Belgija, s druge strane, računa svaku smrt za koju lekar sumnja da je bila uzrokovana virusom korona.

Više o tome zašto je teško upoređivati brojeve preminulih i obolelih od virusa korona iz različitih država, možete pročitati ovde.

Šta je Predrag Kon rekao o informacionom sistemu i smrtnim slučajevima?

„Do juna meseca bilo je tri puta više smrtnih slučajeva nego što je pismeno prijavljeno i objavljeno“, rekao je Kon u TV programu Njuzmaks Adrija..

Naveo je da informacioni sistem koji beleži epidemiološke slučajeve nije bio precizan.

„Mi prvi put koristimo jedan informatički sistem. Taj informacioni sistem, u jednom trenutku, u jednom periodu, nije bio dovoljno precizan i ne mogu da tvrdim zašto – dakle negde od sredine juna on nije bio precizan“, izjavio je.

On je naglasio i da na početku epidemije nisu postojale kovid-ambulante, što je otežavalo prikupljanje podataka.

Naveo je da smrtni slučajevi ne mogu precizno da se iskazuju ukoliko ne prođe određen period i da se tek za dva meseca vraćaju nazad podaci koji su upisani u potvrdi o smrti.

Problemi sa informacionim sistemom Covid19.rs

Ovo nije prvi put da se govori o problemima u vezi sa brojevima preminulih i zaraženih, kao i o problemima u vezi sa informacionim sistemom koji država koristi za prađenje epidemije.

Istraživačka mreža BIRN, krajem juna, objavljuje da su od 19. marta do 1. juna 2020, od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.

Na sajtu Covid19.rs objavljen je podatak da je u istom periodu od posledica virusa korona preminulo 244. ljudi.

BIRN je naveo da je do brojeva došao na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog informacionog sistema Covid19.rs.

Uvidom u iste podatke BIRN je došao do podataka da se broj zaraženih na dnevnom nivou sredinom juna kretao između 300 i 340 novoobolelih, a ne oko 97 novooobolelih, što je zvanično saopšteno na sajtu.

Predrag Kon je tada izjavio da je moguće da su „novinari BIRN-a u pravu“, ali i da je moguće i da su „u pravu državni organi koji su demantovali novinarske izveštaje“.

„Stvar je u tome što je nejasno kako se ti podaci obrađuju, što znači da mora da se poboljša aplikacija koja ih prikuplja ili da počnemo da ih ‘peške’ prikupljamo, kao nekada“, rekao je Kon u julu.

I nedeljnik NIN je objavio da je u julu u Srbiji urađeno bar 100.000 testova manje nego što su to pokazali zvanični podaci, a broj obolelih je umanjen, prenela je agencija Beta.

U aprilu 2020, korisničko ime i lozinka za pristup sistemu Covid19.rs završili su na internetu, a ovim podacima mogao je da pristupi svako, objavila je tada nevladina organizacija za unapređenje ljudskih prava i internet sloboda Šer fondacija.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u julu 2020, izdao je opomenu Institutu za javno zdravlje Batut, rukovaocu ovog sistema, zbog propusta sa upravljanjem podacima.