Lekić i Radomirović o Nacrtu Medijske strategije

Kako je sloboda medija među najlošije ocenjenim tačkama na evropskom putu Srbije, od nove Strategije se očekivalo da bar donekle popravi tu situaciju. Problemi su nastali već u ranoj fazi izrade tog dokumenta, od metodoloških i pitanja strukture i ovlaščenja članova radne grupe, do istupanja iz njenog sastava još u oktobru 2017. četvoro članova, predstavnika najrelevantnijih novinarskih, medijskih udruženja i struke.

Zato se već sada, iako zvanični nacrt Strategije još nije objavljen, postavlja pitanje njenog legitimiteta i učešća medijske zajednice u najavljenoj javnoj raspravi, mada predsednici UNS i NUNS u izjavama novinarki Tamari Skrozza imaju o tome različito viđenje.

„Kvalitetniji dokument može se dobiti samo ako u javnoj raspravi budu učestvovali svi relevantni akteri i ako njihove primedbe i kritike budu prihvaćene“, izjavio je Radomirović za FoNet.

Kao sagovornik u serijalu Kvaka 23, on još podseća da će se upravo na osnovu te Strategije pisati i novi medijski zakoni, koji bi trebalo da budu bolji od aktuelnih.

S druge strane, Lekić je svestan da država neće prihvatiti njegovu sugestiju o odricanju od nacrta Strategije i izvinjenju članovima radne grupe koji su radili na tom dokumentu, ali poziva Ministarstvo da ne kreće ni u kakvu raspravu.

„Ministarstvo bi trebalo da pozove ljude iz medija i medijskih udruženja, da formira novu stručnu radnu grupu i krene u pravljenje novog strateškog dokumenta“, objasnio je Lekić u serijalu Kvaka 23.

Na osnovu nezvaničnih saznanja, u nactu Medijske strategije prepoznaje se namera države da normativno ojača svoju ulogu u medijskoj sferi i posegne za temeljnom revizijom važećeg medijskog zakonodavstva, koje je u mnogim sferama bilo pozitivno ocenjeno.

Zaštititi medije od političkog uticaja

Većina novinarskih i medijskih udruženja, međutim, traži doslednu primenu dosadašnjih reformi i normativni okvir koji bi ih zaštitio od političkih i ekonomskih pritisaka.

Kao glavni izazov za slobodu medija, Radomirović ukazuje na socijalni položaj novinara, posebno u lokalnim medijima.

„Sa platom od dvadesetak hiljada dinara, ne može se objektivno informisati javnost, ne može se kritikovati, odnosno stati protiv neke vlasti koja je u tom trenutku na tom određenom mestu“, ukazao je on i označio političke i ekonomske pritiske na novinare i medije kao drugi veliki problem.

„Ministarstvo kulture i informisanja trebalo bi na vreme, i uvek i stalno, da reaguje na svaku vrstu političkog i ekonomskog pritiska na sve medije, a to je ono što nedostaje u radu Ministarstva“, smatra Radomirović.

S druge strane, Lekić je rekao FoNetu da je najveći problem medija strah, ali ne samo strah koji kod novinara dovodi do autocenzure, već i strah „ljudi zbog kojih ti mediji postoje“, a koji od „medija očekuju da budu ono što oni nisu“.

Po njegovim rečima, samo se od novinara očekuje da budu hrabri i istinoljubivi i da traže odgovore na pitanja od javnog intresa, čemu bi zapravo trebalo da se posvete i drugi.

„Medijski mrak se može pobediti jedino borbom protiv straha“, tvrdi Lekić, objašnjavajući da „to nije pitanje straha, već stava“.

Uprkos razlikama, predstavnici medijske zajednice odavno su saglasni da bi Medijska strategija trebalo da doprinese stvaranju poštenog medijskog tržišta, kao i nezavisnosti i slobodi medija, koji nisu garantovani samo zakonima, već i primenjeni u praksi.