Majka poginulog u bombardovanju RTS-a: To je bio državni zločin

Ovo je državni zločin prema sopstvenom narodu i svi krivci nisu procesuirani, izjavila je danas Žanka Stojanović, majka jednog od radnika Radiotelevizije Srbije koji su poginuli 23. aprila 1999. godine u NATO bombardovanju zgrade RTS u Aberdarevoj ulici u Beogradu.

Stojanović je, na debati Nezavisnog udruženja novinara Srbije „Rekapitulacija – Povodom obeležavanja osamnaeste godišnjice žrtvovanja ili pogibije 16 radnika“, rekla da su radnici RTS „namerno žrtvovani“ i da se taj zločin ne može sakriti.

Stojanović je napomenula da je svojevremeno Hadži Dragan Antić, koji je 1999. bio direktor Politike, priznao da su i Politika i RTS dobili upozorenje da će biti bombardovani i da je on zato izmestio svoje radnike.

Prema Stojanović, čiji je sin Nebojša poginuo u noći 23. aprila zajedno sa još 15 radnika RTS, nikome iz tužilaštva ne pada na pamet da proceisuira odgovorne za žrtvovanje tih ljudi.

Ona je ukazala da je istina o RTS nedostupna pravosudnim organima i da je tužilaštvo izgubilo svaki odnos prema pravdi i razlikovanju dobra i zla.

Postoji očigledan cinizam svake vlasti od 1999. godine na ovamo, smatra Stojanović govoreći o istrazi u vezi sa pogibijom radnika RTS.

Stojanović je rekla i da joj je 2002. godine Aleksandar Vučić, koji je 1999. bio ministar informisanja, rekao da je po naredbi tadašnje savezne vlade izmestio svoje ministarstvo.

Ona je napomenula i da je oficir Petar Pajčin bio 1999. nadležan za zaštitu RTS i upitala zašto zaposleni nisu izmešteni kada je postojala naredba savezne vlade.

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac je rekao da postoji pogrešno uverenje da ministar može da bude istražni organ i da sprovodi istražne radnje.

Šutanovac, koji je danas predsednik Demokratske stranke, rekao je da nije tačno da postoji transkript razgovora NATO pilota koji je bombardovao RTS sa bazom u Avijanu.

Na pitanje voditeljke Gordane Suše da li je zadovoljan onim što je u slučaju bombardovanja RTS do sada učinjeno, Šutanovac je odgovorio odrično, navodeći da nema presude koja bi pokazala ko je sve za to kriv.

Šutanovac je napomenuo i da je 1999. bio opozicija i da se politički borio protiv vlasti Slobodana Miloševića.

General u penziji Sreto Malinović je napomenuo da je on u vreme rata 1999. bio pilot i da nije imao podatke o objektima koje je NATO planirao da gađa.

Malinović je istakao i da on kao vojnik smatra da RTS nikako nije mogao da bude legitiman vojni cilj.

Onaj ko je odobrio bombardovanje RTS je zločinac i njemu treba suditi, istakao je Malinović i ukazao da treba videti da li su domaće vlasti ostavljale ljude da budu žrtve radi propagandinih ciljeva.

Zoran Živković iz Nove stranke, koji je 1999. godine bio gradonačelnik Niša, smatra da su tadašnje vlasti žrtvovale svoje građane i da se znalo da će zgrada RTS biti bombardovana.

Prema Živkoviću, NATO je plan bombardovanja tadašnje Jugoslavije utvrdio u oktorbu 1998. godine i o tome obavestio jugoslovenske vlasti.

Živković je ukazao i da Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, koji su 1999. bili u vladajućim strankama i vlasti, snose moralnu odgovornost za ono što se desilo.

Milan Antonijević iz JUKOM smatra da u slučaju pogibije 16 radnika RTS, tužilaštvo treba da odgovori na pitanje zašto je zamrzlo istragu.

On je ukazao i da je moguće podneti ustavnu žalbu i da je to put da se na kraju dođe do Evropskog suda pravde u Strazburu.

Pre debate je prikazan i film Janka Baljka „Anatomija bola“ u kome govore članovi porodica poginulih radnika RTS.