Manjine zadovoljne informisanjem RTV-a

Delimično i potpuno zadovoljstvo informisanjem RTV-a o manjinama iskazala je gotovo polovina ispitanika, dok je negativno mišljenje izrazilo svega četiri odsto anketiranih. Ovo je samo jedno od istraživanja obuhvaćeno publikacijom „Informisanje na jezicima nacionalnih manjina“ koja je predstavljena danas u Subotici. Najugroženiji su štampani mediji.

Kako je rečeno na predstavljanju publikacije, u poslednjih deset godina budžetska podrška manjinskim medijima opala je sa tri na dva miliona evra, dok je broj korisnika povećan.

Osim finansijskih sredstava, manjinski mediji, posebno štampani, suočavaju se i sa kontantnim smanjenjem broja čitalaca. Njihova budućnost može biti na internetu.

„Smatramo da je nužno, što kolege iz Mađar soa i u nekim drugim redakcijama i rade, jačanje i drugih platformi, pre svega interneta kao budućeg medija zahvaljujući kojem će najveći broj korisnika imati informaciju“, smatra Kalman Kuntić, službenik Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.

Manjinske štampane medije čitaju „elite“ – advokati, lekari, inženjeri… koji su u kontaktu sa manje obrazovanim sunarodnicima, bez kojih „nema očuvanja dubljih slojeva nacionalnih identiteta“. Stoga su, kako je rečeno, manjinski štampani mediji neophodni, bez obzira da li ekonomično troše novac.

„Bez njih dolazi do situacije da, samo uz on-lajn medije i elektronske medije, manjinska populacija, sa izuzetkom možda, dve od tri najbrojnije manjine, mislim na Mađare i Bošnjake, bude lišena mogućnosti da se upozna pre svega sa visokom kulturom i sa ozbiljnim političkim razmišljanjima“, smatra predsednik UO Centra za razvoj civilnog društva Vladimir Ilić.

Istraživanja objavljena u publikaciji govore da Radio-televizija Vojvodine, kada je u pitanju informisanje o manjinama, dobro obavlja svoj posao. Kada je u pitanju informisanje o njihovoj nacionalnoj zajednici, osim hrvatske elite nema potpuno nezadovoljnih, dok potpuno zadovoljstvo izražava 80 odsto rusinske elite, kao i 56 odsto rumunske, 29 odsto mađarske, 13 odsto slovačke elite.