Vučić je nedavno na sastanku s Vrkićem rekao da je rešavanje pitanja nestalih najvažnije civilizacijsko i humanitarno pitanje za Srbe i Hrvate i da državni organi Srbije čine sve radi pronalaženja nestalih i rasvetljavanja njihovih sudbina.
U saopštenju se podseća da u Deklaraciji o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske koju su 20. juna 2016. godine u Subotici potpisali srpski predsednik Aleksandar Vučić, tada kao predsednik Vlade, i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, rečeno je da su obe države saglasne da je potraga za nestalim licima prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih lica.
Matić je u pisnoj izjavi naveo da mu je čast što ću biti u prilici da doprinese rešavanju tako značajnih pitanja za porodice nestalih i uspostavljanje uslova za normalizaciju odnosa između Srbije i Hrvatske.
“Porodice čiji su najdraži nestali pre gotovo trideset godina moraju da dobiju informacije o njihovoj sudbini, bez obzira kojem narodu oni pripadaju i koju su ulogu imali tokom ratnih zbivanja. Pitanje nestalih je prvenstveno humanitarno i civilizacijsko pitanje. Ono je takođe važno i za suočavanje sa prošlošću, kao i za demokratizaciju društva, vladavinu prava i evropske integracije”, poručio je Matić.
Dodao je i da mu je drago što će na ovom važnom zadatku sarađivati sa Vrkićem, i da će nastojati da depoplitizuju proces potrage za nestalim licima, i da pomognu da intenzitet aktivnosti svih strana bude najveći mogući, u kontinuitetu i bez obzira na dnevno političke odnose.
“Cilj nam je da doprinesemo da se efikasnije primenjuju svi potopisani sporazumi i protokoli, pomognemo da saradnja između institucija koje se bave pitanjem nestalih bude efikasnija i unutar Srbije i Hrvatske, kao i da se unaprede kapaciteti institucija u čijim je nadležnostima potraga za nestalima”, istakao je Matić.
Pored oslanjanja na komunikaciju sa građanima koji bi mogli da imaju korisne informacije o sudbini nestalih, udruženja koja imaju najbolju dokumentaciju, nevladinih organizacija koje se specijalizovano bave suočavanjem sa prošlošću, Matić dodaje da će nastojati da se otvore i arhive, značajne za ceo ovaj proces, utvrđivanje sudbine nestalih i mesta stradanja.
“Angažman specijalnog izaslanika ne shvatamo kao zamenu za institucije, već kao dopunu njihovim dosadašnjim naporima i aktivnostima, sa dobrom voljom da se uspostave neophodni mostovi unutar institucija naše dve zemlje, nevladinog sektora i udruženja nestalih unutar Srbije i Hrvatske. Ovo nije profesionalni angažman i obavljaćemo ga bez nadoknade, i bilo kakvih privilegija”, objasni je Matić.
Ističe i da očekuje da sve strane pristupe rešavanju problema nestalih sa istim uverenjima, bez bilo kakvih uslovljavanja.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.