Medijska, digitalna i ekonomska pismenost

Sa kojeg god aspekta posmatramo, mišljenja sam da bezbednost prožima celokupnu priču o novinarstvu i medijima. Bezbednost vezujem za etičnost tekstova, mogućnost njihovog uticaja – pogotovo u negativnom smislu. Da ne pominjem da je priča o medijskoj pismenosti zapravo bezbednosno pitanje – ako nisi pismen onda ćeš u sve bespogovorno verovati i bićeš podložan brojnim terorijama zavere… A sa druge strane, neprofesionalnim radom možeš proizvesti direktne posledice po bezbednost drugih i sebe. Zato pozdravljam sve incijative koje se tiču medijske i digitalne pismenosti. O tome sam već pisao u Dnevniku pre nekoliko meseci.

U međuvremenu se dosta toga desilo na tom polju.

Objavljen je „Priručnik za medijsku pismenost za preduniverzitetsko obrazovanje namenjen nastavnicima i stručnim saradnicima”.

Još bolje je što se sadržaj ovog priručnika nalazi na sajtu medijskapismenost.com koji je svima dostupan i koji će vremenom biti dopunjavan novim, akutelnim sadržajima iz ove oblasti. Promociju priručnika pratio je serijal vebinara koji je okončan vebinarom „Digitalni buntovnik“. Pored pisaca priručnika, bilo je ohrabujuće videti na jednom mestu blisku saradnju Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva prosvete,nauke i tehnološkog razvoja, delegacije Evropske unije i javnih medijskih servisa koje je spojila medijska pismenost.

Ovakva saradnja ostvarena je u pravom momentu jer se jedino sinergijom možemo boriti protiv blagog pada indeksa medijske i digitalne pismenosti koji je primetan u CESID-ovom istraživanju prilikom poređenja nalaza između 2019. i 2020. godine.

Tu se aktivnosti ne završavaju i zato je u pravu Maja Zarić iz Ministarstva kulture i informisanja koja najavljuje razvijanje obuke za vaspitače, nastavnike i stručne saradnike, kao i jačanje kapaciteta roditelja koje će biti bazirano na „Priručniku za medijsku pismenost“.

Korak u dobrom smeru je program „Inicijativa za novu medijsku i digitalnu pismenost“ koju sprovodi agencija Propulsion u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj. Ovaj program radi sa građanima, kompanijama, obrazovnim sistemom, influenserima i državnom upravom kako bi se „najbolje prakse medijske, informacione i digitalne pismenosti našle među temeljima savremenog srpskog društva“.

Pohvalno je i što je Savet za štampu uz pomoć Evropske komisije i UNESCO objavio „Leksikon medijske pismenosti“.

Ovog meseca je Biznis info grupa uz pomoć OEBS-a objavila „Priručnik za ekonomske novinare“.

Sve ovo je pohvalno i na tome ne treba stati. Drago mi je da se ovakvom disperzijom brojnih aktivnosti dokazuje ispravnost moje teze o značaju medijske i drugih vrsta pismenosti za pojam bezbednost novinara i sigurnost medija. Ako se tome doda premreženost brojnih domaćih i stranih institucija koje u tome učestvuju moje zadovoljstvo je potpunije, jer to predstavlja mogući nagoveštaj nekih boljih vremena u ovoj oblasti.

Samo još da novinari i novinarstvo preživi. Veoma težak materijalni položaj novinara i medija, sve više nam preti elementarnom opstanku profesije. Zato moramo raditi na poboljšanju svih aspekata novinarstva, kao u nekom vanrednom stanju.