„Medijska pismenost“ uvedena kao izborni premet u škole

Vest je prošla prilično nezapaženo iako se to može smatrati uvođenjem „medijske pismenosti“ u sistem obrazovanja u državi u kojoj su ta, kao uostalom i funkcionalna ili „klasična“ pismenost građana daleko od zadovoljavajuće.

Poslanik u Skupštini Srbije Predrag Jelenković (SDPS) rekao je za naš list da je do ovakve promene u obrazovnom sistemu došlo nakon što je, u decembru 2016. godine, postavio poslaničko pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „da li se razmišlja o sve češćim zahtevima đaka, nastavnika i roditelja o uvođenju ovog predmeta u obrazovni sistem Srbije od osnovne škole, i to kao zasebnog a ne kao dela građanskog vaspitanja i informatike. On je kazao da su u Ministarstvu tada nezvanično kazali da je „ideja dobra“ i da će je „imati u vidu“, a njegovo pitanje prosledili su Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, zaduženom za školske planove i programe.

– Medijska pismenost se često pominje u kontekstu evropskih integracija, odnosno kao važan faktor na polju demokratizacije i razvoja građanskog društva u Srbiji. Ona je važna za obrazovni sistem svake demokratske zemlje. Međutim, jedno od istraživanja, koje su 2016. godine realizovali niški Filozofski fakultet i Medija reform centar, a u kojem je učestvovalo 3.700 đaka završnih razreda u 18 niških srednjih škola, kao i njihovih nastavnika i roditelja, pokazalo je da se sve tri ispitane kategorije – nikada nisu srele sa programima medijske pismenosti – naveo je Jelenković.

Medijska pismenost, inače, podrazumeva sposobnost građana da pristupa, tumači i kritički vrednuje medijske sadržaje, kao i da stvori i odašilja medijske poruke. UNESCO je, inače, još sedamdesetih godina prošlog veka podstakao pitanje medijskog obrazovanja, zatraživši da naučnici na međunarodnom nivou istraže njegovo uključivanja u obrazovne sisteme svih razvijenih, pa i manje razvijenih zemalja.

Prema istraživanju o medijskoj pismenosti u Srbiji, koje je Biro za društvena istraživanja (BIRODI) za potrebe Medijske koalicije sproveo krajem 2013. godine, na uzorku od više od 3.200 srednjoškolaca, profesora građanskog vaspitanja, studenata novinarstva i novinara, među ispitanicima „postoji lažni utisak o stepenu medijske pismenosti“. Jedan od rezultata istraživanja je da je neophodna edukacija o opštoj medijskoj pismenosti svih aktera, a posebno edukacija o novim medijima i društvenim mrežama.

– Učesnici istraživanja većinski su izjavili da mediji nemaju kvalitet, ali i da nemaju utisak da mogu bilo šta da urade u vezi sa tim – jedan je od rezultata ovog istraživanja.

Građanima najobjektivniji RTS i Pink

Prema istraživanju Instituta za evropske poslove, rađenom u martu prošle godine, na uzorku od 1.204 ispitanika, građani Srbije se prioritetno informišu preko RTS-a, koji prati četvrtina stanovništva, kao i preko Pinka, koji gleda petina stanovništva. Vesti kojima građani najviše veruju su takođe vesti RTS, sa stepenom poverenja od 32,7 odsto, kao i opet Pinka, kojem veruje 15,8 odsto. Polovina građana ne čita nijedne novine. Čak 29,4 odsto ispitanih smatra da su vesti na RTS1 najobjektivnije, dok drugoplasirani Pink kao „najobjektivniji“ navodi 13,2 odsto. Nešto više od 23 odsto ispitanih misli da vesti ni na jednoj televiziji nisu objektivne. Vesti na Prvoj najobjektivnijim smatra 6,4 odsto, na N1 5,9 odsto, dok se ostale televizije pominju u manje od 2 odsto.

Kada su u pitanju društvene mreže, najveći broj građana ima profil na Fejsbuku (47,2 odsto), dok Instagram koristi 17,2 odsto, a Tviter nalog ima nešto manje od 10 odsto. Upotreba društvenih mreža veća je u Vojvodini i Beogradu, raste sa porastom stepena obrazovanja, a opada sa porastom godina starosti.

Pola odraslih građana funkcionalno nepismeno

Srbija je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih. Zvanična statistika pokazuje da u Srbiji ima oko 50 odsto odraslih koji su završili samo osnovnu školu, ali su funkcionalno nepismeni. Prema poslednjem popisu stanovništva, svaki sedmi odrasli građanin Srbije (14 odsto) nema završenu i osnovnu školu, iako je ona po zakonu obavezna, dok diplomu srednje škole nema svaka peta odrasla osoba.