Medijski dim u Odžacima

Medijska komisija u Subotici ove godine pokušala je da dodeli 100.000 dinara našoj redakciji za obiman i ambiciozno zamišljen projekat koji je trebalo da obuhvati seriju od 15 intervjua, 6 okruglih stolova sa precizno definisanim temama i temeljno istraživanje javnog mnjenja.

Tema projekta bio je realani razvoj Subotice.

Većinu članova pomenute komisije činile su osobe bliske organizacijama povezanim sa Vladanom Stefanovićem, vlasnikom Televizije Subotica i još nekoliko manjih lokalnih medija.

Stefanovićeve firme, odnosno mediji, o čemu sam opširno pisao proletos, nalaze se među najvećim dobitnicima medijskog konkursnog novca u zemlji.

Sam Stefanović je osnivač i član upravnih tela organizacija („ComNet“, Asocijacija radio-televizija Srbije) koje, pretežno u Bačkoj, ali i u drugim delovima zemlje, zajedno sa još nekoliko GONGO organizacija, daju dominantan broj članova medijskih komisija. Analizom medijskih konkursa lako je utvrditi da jedan relativno uzak krug ljudi samo menja „dresove“ organizacija, učestvujući u radu različitih medijskih komiisja.

Oni koji su pomnije pratili naš i sajtove reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja, znaju da je naša redakcija odbila da prihvati ovu ponižavajuću svotu projektnog novca.

Postavilo se pitanje: zbog čega je izveden jedan po svemu nekolegijalni i uostalom neslavni pokušaj poniženja naše redakcije, ali i subotičke javnosti?

Deo odgovora na to pitanje, vrlo ilustrativan, leži u stavkama projekta koji je pre dve godine odobren u Odžacima. U okviru tog projekta, nazvanog „Opština Odžaci – vaš dom“, firme „Daisy Production“ izvesne Radoslavke Pavlović iz tog mesta, firmi „V production“ Vladana Stefanovića pripalo je 230.000 dinara samo za idejno rešenje scenografije.

Znanja i ravnanja radi, treba znati da je od 9.130.000 dinara, koliko je Opština Odžaci 2020. godine izdvojila za medijske projekte, firmi “Daisy Production” pripalo je čak 3.700.000, što je teško objasniti kvalitetom projekta.

U medijskoj konkursnoj stvarnosti, formiranoj u orbiti Stefanovićevih udruženja i ostalih GONGO organizacija, pitanje razvoja Subotice je, dakle, 2,3 puta manje vrednovano od Stefanovićevog idejnog rešenja za jednu jedinu, pritom trenutno nedostupnu „scenografiju“.

Izrada te scenografije, a sa njom kostimiranje i šminkanje novinara i ostalih učesnika medijskih priloga, na žalost, nisu više nikakva novost na medijskim konkursima.

Podsetimo da je „Video kreativa tim“, firma izvesnog Milana Švelja iz Crvenke, u novinarskim krugovima potpunog aninimusa, pomenutom Stefanovićevom preduzeću lane, iz sredstava dobijenih u Subotici, platila 320.000 za usluge šminkanja i kostimiranja.

Kako od Grada Subotice nikada nisam dobio snimke Šveljovih medijskih priloga, plaćenih te godine ukupno 2,5 miliona dinara, kako bih video famozne kostima i našminkane reportere, od Opštine Odžaci sam zatražio isto, ali za scenografiju.

Tamošnja opštinska uprava savesno mi je prosledila kompletan projekat Radoslavke Pavlović iz 2020. godine, ali ne i tražene snimke. Prvobitno su, istini za volju, prosledili kompakt-diskove, ali sa pogrešnim snimcima, da bi mi, nakon što sam im skrenuo pažnju da sam, umesto priloga Radoslavke Pavlović dobio priloge Televizije „Kanal 25“, odgovorili da, ukoliko želim da odgledam svih 40 priloga, dođem u Odžake da to učinim.

Da bih odgledao 40 priloga od po dvedesetak minuta potrebna su najmanje četiri radna dana, ali ću to, na ovaj ili neki drugi način, svakako učiniti. Zainatio sam se da vidim scenografiju čije je idejno rešenje plaćeno 2,3 puta više nego što je vrednovan kompletan projekat posvećen razvoju Subotice.

Radoslavka Pavlović u telefonskom razgovoru rekla mi je da ne zna poseduje li snimak ili sliku papreno plaćene scenografije.

Nakon što sam detaljno pročitao njen projekat, lako sam uočio da su za izradu famozne scenografije, koja je, ponavljam, trenutno potpuno nedostupna javnosti, korišćene draperije, krovne letvice, kvake, brave, lepak u stiku, vodene bojice, set školskih lenjira, blok broj 5, hamer papir…

Bilo bi zaista zanimljivo da se sazna zašto su meštani Odžaka iz vlastite opštinske kase finansirali izradu scenografije, po idejnom rešenju Stefanovićeve firme, kupujući kvake, draperije i blok broj 5, kao i zbog čega su „iznajmljivanje scenskih igrajućih rekvizita“ platili 320.000 i još 150.000 za izradu „foto-scenografije“.

Ni Vladan Stefanvić, sada već poslovično, nije odgovorio na naša pitanja.

Na primer, zanimalo nas je da saznamo od njega zašto se uvek na konkursima po Bačkoj, ali i drugim delovima zemlje, pojavljuje isti ili približno isti krug ljudi angažovanih po komisijama, isti krug firmi i organizacija?

U Odžacima je razvojni centra „ComNet“ grafičku obradu video materijala naplatio 100.000 dinara. Udruženje „Putevi prirode“, povezano sa Vladanom Stefanovićem, istu uslugu naplatilo je dodatnih 284.000 dinara, a Stefanovićeva firma „V Production“ za istu uslugu (grafička obrada video materijala) još 96.000 dinara.

Razvojni centar „ComNet“ naplatio je 116.000 i još pride 64.000 dinara sprovođenje završnog istraživanja sa anketom.

Da ne pominjem ostale podizvođače povezane sa Stefanovićem.

Na primer, Centar za informisanje iz Novog Kneževca (CINK) koji je inkasirao 248.000 + 72.000 dinara za dizajn video grafike, pa famozno Udruženje „Plej“, takođe povezano sa Vladanom Stefanovićem i njegovim bratom Veselinom Stefanovićem, koje je od firme „Daisy Proiduction“ snimanje „off“-ova po tekstovima naplatilo 168.000 dinara, pa Stefanovićevu Radio Suboticu koja je istu uslugu dodatno naplatila 72.000 dinara i još toliko za troškove tonskog snimanja i još, pride, 368.000 dinara na ime iste usluge.

Sledi udruženje „Ariadne“ iz novog Sada (108.000 dinara za grafičku pripremu potpisa i tema), pa izdaci firme „Daisy Production“ za štampanje 3.000 memoranduma, 300 komada radnih naloga, 250 svesaka sa spiralom, 1.000 fascikli…

Ima toga još.

Firme Vladana Stefanovića, direktno ili posredno, preko bočnih igrača, uključene su u zaista mnogo projekata. Kako oni sa svega nekoliko desetina zapsolenih sve to stignu da „odrade“ i završe, nije pitanje samo za medije i javnost.

Strpljivo očekujem odgovor Opštine Odžaci na moju ponovljenu molbu da mi, ipak, poštom dostavi snimke firme „Daisy Production“ na kompakt-diskovima, kako bih, konačno, video famoznu scenografiju sa kvaklama, bravama, draperijama i blokom broj 5.