Medijski jadi Vrhovnika: Nedelja, i svi ste tu, a mene na RTS nema

Ako sam ispravno razumeo predsednika Republike oli Es-enesa (ne mogu da pohvatam), on je na nekakvoj “sivoj listi” sagovornika RTS-a, dočim su, veli, DJV i Marić na “crnoj listi”, pa ih Javni medijski nikada ne zove za sagovornike! (Nije da se žalim Vrhovniku, ali može tu slobodno da “turi” i moju malenkost: Mene u “očima svih građana Srbije” nema osam godina, tačnije otkako sam javno primetio da se u Prvom briselskom sporazumu, od koga se računa “kalendar po evropskom Vučiću” – ni na jednom jedinom mestu ne pominje reč “Srbija”!) Predsedniku Es-en-esa (ili Republike, ne mogu da dohvatim) nije dovoljno ni to što je, prethodnog meseca, u RTS-ovom Dnevniku 2, čak 40 minuta bio pozitivno, te 10 minuta neutralno predstavljen.

No, ne bi škodio jedan letimičan uvid u količinu “odsustva” našeg Vrhovnika iz programa RTS-a. Monitoring Dnevnika RTS-a koji je, za period 15. ožujak – 30. travanj (izvorni srpski nazivi meseci preuzeti iz teksta Dušanovog zakonika) ove godine, radio Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pokazuje da je Vrhovnik bio predstavljen dva sata i devet minuta, bez jedne jedine sekunde kritike! Da podsetimo malo na vreme kada je isti ovaj protivustavni, istovremeni, predsednik Es-en-esa i države bio formalno, po Ustavu i zakonima Srbije, predsednik Vlade, a u stvarnosti – kancelar u nemačkom pravnom kapacitetu.

Prema analizi “Javni servisi (ni)su u službi građana”, objavljenoj 2015. godine na sajtu regionalne medijske organizacije “SEE Media Observatory”, premijer Aleksandar Vučić i vladajuća Es-en-es zauzimali su dve trećine Dnevnika 2 RTS-a.

Već tada je, kao ubedljivo najcitiranija ličnost Informativnog programa, AV bio i najrelevantniji subjekt i sagovornik za komentarisanje svih mogućih tema: od ekonomskih, preko godišnjica (ubistvo Đinđića), kriminala (zlostavljanje dece), do spoljne politike, donacija, Međunarodnog dana žena, pa čak i sporta. A tokom prošle godine, u vreme vanrednog stanja, Vrhovnik je u informativnim emisijama RTS-a kritikovan “celih” 13 sekundi i to, indirektno, “kroz usta” tadašnjeg crnogorskog premijera o vakcinama!?

BIRODI je izračunao i da je, u tom periodu, na TV Pink, predsednik Republike i Es-en-esa bio glavna tema u osam sati, 45 minuta i 29 sekundi, od čega je 92,5 odsto bio pozitivno predstavljen! Zašto se onda naš Vrhovnik “primio” na neku “teoriju zavere” (a svaka teorija zavere, jelte, u sebi, ipak, možebiti, sadrži i mrvicu istine) da Javna medijska radi protiv njega i njegovih?

Psiholog Igor Mikloušić tvrdi da kreatori teorija zavera ne moraju previše da se trude da bi smislili sve detalje. Jer, kada jednom tome skloni ljudi odluče da “zaigraju tu igru”, onda oni sami “traže poveznice”, interpretiraju fragmente informacija, “pišu” svoje scenarije i teorija zavere je tada već zaživela svojim životom, nošena “kreativnom imaginacijom” protagonista koji u nju veruju i koji su željni da podele svoja opažanja sa svetom.

Ovako motivisana kognicija goni aktivnog protagonistu teorije zavere da vidi samo stvari koje se slažu s njegovim narativom, a ako neki deo informacije “ne paše”, on ga ignoriše ili stvara alternativni svet koji će i taj komad informacije da “integriše”.

Dakle, Vrhovnik je, ali tek delimično, u pravu. Zakon o predsedniku Republike (član 6) propisuje da je rad predsednika Republike javan” i da su “informacije o radu predsednika Republike dostupne javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i propisima koji uređuju zaštitu tajnih podataka”. Ali, zatočlan 9.prepisuje ustavnu definiciju “nespojivosti funkcija i sukoba interesa”.

Pa, još jednom ponavlja ono što već piše u članu 115 Ustava: “Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.” I dodaje da je “predsednik Republike dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija.” Idemo dalje, član 4 Zakona o izboru predsednika Republike obavezuje predsednika Narodne skupštine da izbore za predsednika Republike raspiše “90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora”. Dok član 5 kaže da se u odluci o raspisivanju izbora utvrđuje dan glasanja za predsednika Republike i – “dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji”.

Isti zakon (član 8) dalje upućuje na “shodnu primenu drugog zakona”, tojest u pitanjima koja ovim zakonom nisu posebno uređena “shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izbor i prestanak mandata narodnih poslanika”.

Pa, da vidimo kako izbornu kampanju za predsednika Republike uređuje taj “shodni” zakon – Zakon o izboru narodnih poslanika. Član 25 je nedvosmislen: “Odlukom o raspisivanju izbora određuje se dan održavanja izbora i dan od koga počinju teći rokovi za izvršenje izbornih radnji!” Što znači da, pre te odluke o raspisivanju izbora, bilo kakve izborne partijske propagande u javnom prostoru, a pogotovo u medijima, a pogotovo na Javnom medijskom servisu, a pogotovo od strane aktuelnog predsednika Republike i predsednika Es-en-esa, ne bi smelo, ni u primisli, da bude! Jer, tek od trenutka kada počnu da teku izborne radnje, “podnosioci izbornih lista imaju pravo da u javnim glasilima obaveštavaju građane o programima i aktivnostima, kao i o predloženim kandidatima”.

Prema članu 49, organizacije koje emituju radio i televizijski program, čiji je osnivač Republika Srbija, obavezne su da, od dana raspisivanja izbora, u okviru političko-informativnog programa čija su čujnost i vidljivost obezbeđene na celoj teritoriji Republike, obezbede predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista, kao i iznošenje i obrazlaganje izbornog programa podnosilaca tih lista.

Prema tome, od tog trenutka, ali nikako pre početka izborne kampanje i nikako isključivo za potrebe predsednika (i verovatnog kandidata za predsednika Republike) Es-en-esa!

Međutim, pošto je ceo ovaj Vrhovnikov mandat na, po Ustavu ceremonijalnom, čelu države, protekao u jednom veeliiikom kršenju Ustava i zakona “u produženom trajanju”, izgleda da svoje kvazipravne argumente u prilog samodržačkom ponašanju, naš Vrhovnik ne traži u pozitivnom zakonodavstvu ove, nego u zemlji Nikola Makijavelija, s kraja 15. veka.

I panegiriku “Vladalac”, posvećenom „uzvišenom Lorencu Drugom od Medičija“, vojvodi Urbina i vladaru Firence koji je bio toliko nedostojan svog poklona da su mu više pažnje privukla dva psića koja mu je Makijaveli poslao kao dar uz knjigu, nego samo delo.

A Makijaveli je, podsetimo se, svog nepristojnog savremenika, inače nećaka Lorenca Veličanstvenog, između ostalog, savetovao i ovo: „Za vladaoca je mnogo bezbednije da ga se plaše nego da ga vole. Jer, za sve ljude važi da su nezahvalni i nestalni, da se izdaju za ono što nisu, da su kukavice i lakomi na novac. Dok god si dobar prema njima, u potpunosti su uz tebe – nude ti svoju krv, imanje, život i decu, ali onda kad za tim nema potrebe. No, samo neka te nevolja pritisne, odmah će te napustiti… Kako vladaoci treba da se drže date reči? Mudar vladalac ne može i ne treba da se drži obećanja kada je to na njegovu štetu i kad je nestalo razloga zbog kojih je obećanje prvobitno dao. Vladalac treba da bude lisica, da bi se umaklo zamkama, i lav, da bi se zastrašili vuci. Oni koji su samo lavovi, ne opstaju… Vladalac je uvek imao načina da u zakon odene svoje verolomstvo. Pučina se uvek drži samo onog što vidi i što je krajnji ishod neke stvari, a svet nije ništa drugo nego puk!”

Dosije o medijima, NUNS