Medijsko pranje Koluvije i Vučićevo (ne)čitanje Danasa

Za posebno mesto u ovom poslu izborili su se istraživački novinari, popunjavajući, često po cenu velikog rizika, praznine nastale temeljnim režimskim devastiranjem institucija, dolazeći do utemeljenih dokaza o bahatoj uzurpaciji vlasti i njihovim objavljivanjem, uglavnom u alternativnim medijima.

I tako u ovoj koncentrovanoj ekspoziciji dođosmo do izvršilaca radova; profesionalci, propagandisti, prevaranti, maštoviti kreatori notornih izmišljotina, istraživači, analitičari, posvećenici – kao da neka fela nedostaje.

Uprkos nastojanjima režima da krug izvršilaca suzi definisanjem pojma “novinar” u novom zakonu o javnom informisanju, jedan od njegovih viđenijih eksponenata Vladimir Đukanović uspeva da se, uz sve brojne obaveze i poslove, bavi i novinarstvom.

Đukanović je predsednik parlamentarnog Odbora za pravosuđe, član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, pritom i advokat opzuženog za uzgajanje marihuane na plantaži Jovanjica Predraga Koluvije. Fiškalskim se pozivom domogao i do turboekskluzive – uradio je intervju sa svojim branjenikom. Mešajući novinarstvo u pokušaju sa advokaturom u naletu; nije bilo lepo za gledanje to kako Predrag Koluvija dobija autentični pinkovski tretman („kosepostaraoza vašimidž“), ali, mnogo toga nije lepo u pomenutim pojavnim oblicima napisane i izgovorene reči.

Saznali smo sve o nevinosti čoveka sa nanogicom koji je, kaže, ucenjivan slobodom da za nedokazanu vutru domaćicu okrivi brata predsednika Srbije Andreja Vučića. I da su ucene došle iz kabineta ministra Neboše Stefanovića. Što će istoga dana produbiti i sam predsednik, kazavši da je zapravo tona marihuane, koju Koluvija i nije imao, predstavlja tek deo kontigenta koji će, tako se dalo prevesti, uskoro biti legalizovan, jer je trava legalizovana svuda u regionu, pa čak i u Nemačkoj (šarmantna materijalna greška ovde poznata kao izmišljotina).

Još jedna ekskluziva koju će izgovoriti predsednik Srbije: Uskoro će se sve saznati. I kad smo pomislili da nešto nedostaje oglasiće se specifičnim sugerišućim registrom premijerka Ana Brnabić, rekavši da Đukanovićev žurnalistički podvig nije gledala, te ne može da „govori napamet“ o njemu.

Ali da, u isto vreme, na pravosuđe garant ne može da utiče to što je intervju radio Vladimir Đukanović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva, u čijoj je nadležnosti izbor sudija. Saslušajmo: „Ni jedna pojedinačna osoba ne može da utiče na izbor sudija, sistem je valjda takav. Može Narodna skupština, ali je bespredmetno tvrditi da jedna osoba, bilo koji pojedinac može da utiče. To je nemoguće“, ne sumnja premijerka.

Ne sumnjaju ni oni kojima se obraća. Jer, ima iskustvo u ocenjivanju medija, ko bi zaboravio to kako je temeljno i nepristrasno analizirala Danas i naslovne strane ovog dnevnika kojima se, kako kaže, upućuje poziv na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja. Reč je o naslovima „Džipovi i Andrej Vučić u borbi za mesne zajednice“ i „Andrej Vučić imao zadatak da opominje i disciplinuje“.

Zvižde meci sa naslovnica, premijerka, zabrinuta za Porodicu, komentariše još jedan broj Danasa u kojem je priča o sumnjivom društvu predsednikovog sina. Koga je, eto, portal KRIK uslikao u nesvakidašnjem društvu: „Stavljanje mete na mladića od 22 godine je, u vašem svetu, legitimna politička borba. Razvucite ga po Tviteru, upregnite istraživačke tabloide da ga fotografišu dok gleda utakmicu, povežite sa mafijom, samo da bi udarili po njegovom ocu. Vi ste blato protiv koga kažete da se borite“, prokomentarisala je premijerka.

Ispostavlja se da je Vučić poslednji put čitao Danas u mesecima intervencije NATO, kada je uz sasluženje Radmile Višić, bio glavni cenzor beogradskih dnevnika i nedeljnika.

Nešto ranije ražalostiće svojom žalošću novinare i čitateljstvo Danasa: „Žao mi je što su ovo napravili od dnevnog lista Danas. Onakav kakav je nekada bio, danas bi Srbiji bio najpotrebniji“.

Takav ispad ne bi mogao da se dogodi predsedniku Vučiću koji je od 2016. dosledno, u gotovo pravilnom čoček ritmu, izgovarao neoborivu činjenicu da ne čita Danas, ne bi li, koji sekund kasnije, neobaveštenom pučanstvu preneo sve nepodopštine narečenog. Recimo to da ne čita Danas, ali je „logično da govore isto što i Tači i Haradinaj“. Zašto je logično može da sazna svako ko ne čita ove novine.

Približavaju se izbori, opozicija je tražila od vlasti ono što nikad neće dobiti, pominjane su i uređivačko-novinarske garniture koje bi se u nekim medijima smenjivale, izgovarane su i druge bedastoće, a novinare, makar javno, niko ništa nije pitao. Ili se to podrazumeva, da će profesionalno pisati i uređivati, samo da im opozicija različitih boja i nijansi pruži priliku. Dakle, kad dođu naši. A naši, naravno, nikad ne dolaze.