Mijatović: Srbija da se suoči sa proslošću, zaštiti medije i prava žena

U saopštenju je navedeno da je Mijatović pohvalila posvećenost vlasti Srbije obezbeđivanju poštovanja slobode izražavanja i okupljanja, kao i – kako je navedeno – čvrst pravni i institucionalni okvir kojim je regulisana ta oblast.

Međutim, istakla je da bezbednost novinara i aktivista u oblasti ljudskih prava izaziva ozbiljnu zabrinutost.

“Dosadašnji slučajevi ubistava novinara, uključujući i slučaj Slavka Ćuruvije, moraju da budu rešeni, a počinioci i naručioci ovih zločina moraju biti izvedeni pred lice pravde”, navedeno je u saopštenju.

Takođe, konstatovana je rasprostranjenost klevetničkih kampanja, pretnji i zastrašivanja i rastući problem strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) koje se podnose protiv novinara, zaštitnika ljudskih prava i organizacija civilnog društva.

U tom smislu, Mijatović je zatražila od vlasti Srbije da se ne ustežu od stvaranja bezbednog okruženja za funkcionisanje medija i civilnog društva.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava ukazala je na stagnaciju u rešavanju slučajeva nestalih osoba na području Zapadnog Balkana čime se, kako je navedeno, već bavila tokom poseta.

“Potrebno je obnoviti posvećenost političkih lidera, uključujući i Srbiju, utvrđivanju sudbine nestalih lica, uključujući otvaranje policijskih i vojnih arhiva u kojima se mogu čuvati važne informacije o nestalim osobama. Porodice i rođaci nestalih trpe ogroman bol i neizvesnost i imaju pravo na adekvatnu reparaciju i pomoć, ali pre svega da znaju istinu o svojim najmilijima”, navedeno je u tekstu.

U saopštenju su konstatovani, kako je precizirano, neki pozitivni koraci koje su vlati Srbije preduzele u rešavanju problema nekažnjivosti za teška kršenja ljudskih prava počinjenih tokom sukoba 1990-ih.

Tu, kako je navedeno, spadaju nova strategija za ratne zločine i jačanje kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine.

Istovremeno, istaknuta je zabrinutost zbog sporog napretka u toj oblasti.

“Nedostatak ekstradicije osuđenih ratnih zločinaca i osumnjičenih za ratne zločine u drugim zemljama u regionu ostaje još jedna prepreka u borbi protiv nekažnjivosti. Tek kada počinioci ratnih zločina budu izvedeni pred lice pravde, društva u regionu mogu početi da se leče, da se pomire sa svojom nasilnom prošlošću i da grade budućnost zasnovanu na poštovanju ljudskih prava i vladavine prava”, navedeno je u saopštenju.

Ukazano je da pružajući mogućnost osuđenim ratnim zločincima priliku da promovišu svoje stavove i negiraju zločine za koje su odgovarali – vlasti ne ispunjavaju dužnost da obezbede odgovornost, očuvaju pravo žrtava na istinu i spreče širenje netolerantnog govora i govora mržnje.

“Tolerancija vlasti prema muralima u čast ratnim zločincima je još jedna nesrećna ilustracija”, navodi se u tekstu uz napomenu da je nevladin sektor notirao više od 300 takvih grafita širom Srbije – pozivajući nadležne da ih uklone.

Takođe, u saopštenju je primećeno da je usvajanje Strategije za stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva korak u dobrom smeru.

“Branitelji ljudskih prava, kao što su Žene u crnom, koje sam posetila u Beogradu, igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o ljudskim pravima, čak i kada su u pitanju pretnje i nasilje. One, kao i mnoge druge hrabre i posvećene organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, moraju dobiti priznanje, zaštitu i podršku”, navela je Mijatović.

Pohvalila je jačanje zakonskog okvira za unapređenje rodne ravnopravnosti i ostvaren napredak u učešću žena u političkom životu.

Međutim, iskazala je zabrinutost zbog, kako je navedeno, mizoginog i diskriminatornog diskursa koji koriste pojedini političari i javne ličnosti. Navedeno je da takav diskurs promovišu pojedini mediji – što podriva politiku i poteze Vlade čiji je cilj ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

“Vlasti treba da obezbede sistematsko podizanje svesti i edukaciju o rodnoj ravnopravnosti kako bi se suprotstavili stereotipima i patrijarhalnim stavovima o ulozi žena u društvu, koji podrivaju prava žena i dovode do nasilja nad ženama”, navedeno je u tekstu.

Primećeno je da nekažnjivost nasilja nad ženama može dovesti do ponavljanja nasilja, pa čak i ubistava.

“Zato su potrebni delotvorno krivično gonjenje i odvraćajuće kazne, kako bi se pokazalo da u srpskom društvu ne postoji tolerancija prema nasilju nad ženama”, precizirano je u saopštenju.

Ukazano je i na značaj kampanja, čiji je cilj podsticanje žena da prijave nasilje – ali, kako je primećeno, one ne mogu biti svrsishodne ukoliko ne postoji sistem zaštite i podrške žrtvama nasilja i njihovoj deci, a počinioci nekažnjeni.