Milić (Mreža): Stvarnost se ne vidi na RTS, mediji zarobljeni kao i država

„Mislim da Javni servis ima fenomenalne dokumentarne i serijske sadržaje na Drugom i Trećem programu, ali je najveći problem Radio televizije Srbije informisanje građana, a to je ono što je glavna funkcija RTS“, izjavio je Milić za FoNet.

To može da bude udžbenički primer kako izgledaju zarobljeni mediji u zarobljenoj državi, naveo je on.

Milić je ukazao je da su u Srbiji dominantni tradicionalni mediji, pre svega televizija, i da se najveći broj ljudi informiše putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, dok je uticaj društvenih mreža, „iako izgledaju kao bučne, vrlo mali“.

Prema njegovom viđenju, u izveštavanju o pandemiji problem je izostanak kvalitetnih i pravovremenih informacija koje daje država, „a kada to izostane, otvara se prostor da razni utrčavaju sa svojim pričama“.

U vezi s tim, Milić je pomenuo da je britanski Ofkom, pandan REM-u, nedavno kaznio jednu televiziju zbog emitovanja sadržaja koji podstiču ljude da se ne vakcinišu, iznose neistine da kovid ne postoji i navode da je čitav globalni problem posledica 5G mreže.

U normalnim zemljama takva kazna je putokaz ljudima da sa te televizije ne dobijaju prave informacije, objasnio je Milić.

Upozorio je da je u Srbiji „sa zarobljenom državnom faktički zarobljeno i društvo“ i da „mi nemamo javnost, jer ne postoji priča i afera koja ima nekakav odjek i posledice“.

Šta god istraživački mediji otkriju, postoji lakonski odgovor vlasti u stilu „pa šta“, obrazložio je Milić i konstatovao da se zbog toga „kod nas ništa ne dešava“.

Kako se izrazio, „imamo ludačku situaciju“ da unutar Srpske napredne stranke (SNS) postoji sukob između „ne znam koje struje“ i Nebojše Stefanovića.

Za njega se, „između redova, u provladinim tabloidima provlači da je na nagovor strane države pravio paralelnu strukturu i prisluškivao predsednika“, a on je „i dalje ministar odbrane“.

Milić smatra da je to pogrešna poruka koju vlast šalje javnosti, jer su ljudi zatečeni time „kako je sad ovaj izdajnik, a sa predsednikom i Vulinom pokušava da smiri situaciju na Kosovu“.

Zbog toga, kako je protumačio, potpuno je logično da sa takvim upravljačkim aparatom na svako otkriće medija sledi odgovor: „Pa šta?“.

U zarobljenoj državi, ukazao je Milić, novinarstvo se javlja „kao bespotrebna profesija, remetilački faktor koji nema smisla i uticaja“.

Kako je primetio, državni funkcioneri pojavljuju se isključivo u medijima koji su vrlo blagonakloni i nekritički nastrojeni prema njima, jer idu na „siguran i bezbolan teren gde ih niko ništa neprijatno neće pitati i gde će ispričati ono što žele“.

U pitanju je zanimiljiva igra koja funkcioniše od početka višestranačja u kojoj državni funkcioneri ne odlaze na televiziju koja ih kritikuje, a onda je optužuju da je jednostrana, zaključio je Milić.