Milinkov: REM odugovlači i ne menja manir – posle nas potop

Regulatorno telo za elektronske medije u sredu, 18. decembra, organizuje okrugli sto o tekstu Nacrta pravilnika o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje. REM je taj dokument objavio 9. decembra, a nekoliko dana ranije i još dva, takođe tesno povezana s predstojećom kampanjom za prolećne izbore – Preporuku komercijalnim pružaocima medijskih usluga o obezbeđivanju zastupljenosti bez diskriminacije u toku predizborne kampanje registrovanih političkih stranaka, koalicija i kandidata, odnosno Plan praćenja programa pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje za republičke, pokrajinske i lokalne izbore u Republici Srbiji 2020. godine.

Naprasnu brigu regulatornog tela za medijsko predstavljanje učesnika na izborima iduće godine nemoguće je posmatrati izvan konteksta nastojanja vlasti da iz petnih žila dokažu kako se radi na poboljšanju izbornih uslova, smatraju oni koji prate rad REM-a.

Smatraju i da poslednji potezi REM-a služe tek da se odobrovolje evropski posrednici u pregovorima vlasti i opozicije, ali čak ni na papiru ne donose promene u nadzoru medijskog izveštavanja o izbornoj kampanji, zbog čega REM već dugo trpi kritike.

Imam osećaj da se sve radi u maniru „posle nas potop“ – sad ćemo pokušavati da odugovlačimo i da ništa suštinski ne menjamo, a jednog dana kad nas ne bude na tim funkcijama, neće nas se ticati

„Navedeni nacrti pravilnika i preporuka REM-a predstavljaju samo jednu u nizu kulisa koje treba da pokažu da se nešto radi, namenjenih prevashodno međunarodnim zvaničnicima, a suštinski ne donose ništa više no što su već medijskim zakonima propisane norme izveštavanja i emitovanja programskog sadržaja i inače, a ne samo u predizbornoj kampanji“, ocenjuje dr Smiljana Milinkov, docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

„Mislim da je izuzetno važno da REM javno reaguje na sve nepravilnosti i pre no što zvanično počne predizborna kampanja i, naravno, da ukazuje, ne samo na osnovu pristiglih prijava nego i samostalno, na kršenja zakona tokom izbornog procesa. Praćenje programskog sadržaja medijskih javnih servisa i komercijalnih elektronskih medija besmisleno je ukoliko se svede samo na izveštaj koji će biti objavljen nakon što se izbori završe“, navodi Smiljana Milinkov u intervjuu za Cenzolovku.

Cenzolovka: Šta je, po Vama, konkretno sporno u tim dokumentima?

Smiljana Milinkov: U preporukama su data opšta mesta, a dužnost REM-a je da na osnovu analize rada elektronskih medija u prethodnoj kampanji, predloži jasne smernice i postavi obavezujuća pravila kako bi se loša praksa izbegla u narednoj kampanji.

Ono što bi rešilo i pospešilo čitavu priču jeste uvođenje novčanih sankcija. Oduzimanje dozvola, opomene i upozorenja – to se u praksi pokazalo nefunkcionalno, ali mislim da bi novčane kazne i te kako uticale na emitere

Neprofesionalno izveštavanje i kršenje medijskih zakona i te kako je bilo prisutno u prethodnim kampanjama, na šta ukazuju monitorinzi različitih civilnih organizacija i agencija, a kao najveći problem izdvaja se dominantno prisustvo jedne političke opcije, odnosno vladajuće stranke i funkcionerska kampanja, dok je učešće ostalih političkih aktera medijski potpuno minimalizovano.

REM, recimo, preporučuje da se za vreme predizborne kampanje u izveštavanju o aktivnostima državnih organa i funkcionera „poštuju pravila profesionalizma, objektivnosti i novinarske etike“, što bih, imajući u vidu naš društveno-politički i medijski kontekst, ocenila kao izrugivanje. Nijedan medij, po zakonu, ne bi mogao uopšte ni da funkcioniše ukoliko ne poštuje profesionalne i etičke standarde, odnosno REM nije ni smeo da im da dozvolu za emitovanje programa.

Zabrinjavajuće u ovim preporukama je i „usklađenost programa sa značajem političkih stranaka, odnosno kandidata“. Ko u medijima i na osnovu čega propisuje značaj političkih stranaka i kandidata? Vrlo je problematično, a nedorečenost ostavlja ogroman prostor za zloupotrebu, i iskreno se nadam da će navedeno biti korigovano nakon javne rasprave.

Dužnost REM-a nije zadovoljavanje forme i ako se rad „nezavisnog“ tela zasniva na prepisivanju već postojećeg, a ne na kontroli pružalaca medijskih usluga i staranju o doslednoj primeni zakona i etičkog kodeksa, postavlja se pitanje koja je uopšte svrha postojanja REM-a.

Novčane kazne bi i te kako uticale na emitere

Cenzolovka: S obzirom na to da je REM tokom kampanje 2017. doneo odluku da prvi put od 2003. ne prati zastupljenost kandidata u informativnim emisijama, već samo da postupa po prijavama građana, može li se na poslednje poteze regulatornog tela uopšte gledati drugačije osim kao na popuštanje pod kritikama i pritiscima, naročito u trenutku kad vlast uz pomoć evropskih posrednika pregovara s delom opozicije o poboljšanju izbornih uslova?

Milinkov: Ti pritisci konstantno postoje. Ako gledamo izveštaje Evropske komisije, u njima se posebno konstatuju nesloboda medija, REM i javni servisi. I koliko god da se ignorišu bilo koja druga istraživanja, u izveštajima Evropske komisije taksativno stoji da veoma zabrinjava nepostojanje nezavisnosti REM-a, kao i javnih servisa.

Deo tih sugestija, u pogledu nezavisnosti REM-a, uvažen je u tekstu Nacrta nove medijske strategije. Međutim, zbog predstojećih izbora, pitanje je kada će ta strategija biti usvojena, a još je neizvesnija sudbina novih zakona. Pre izbora, sem ovih predloženih mera koje su deo nekog paravana, suštinski se neće ništa promeniti.

Ljudi iz REM-a – odnosno Olivera Zekić, članica koja se najviše oglašava – stalno se brane time da navodno u zakonu ne postoje određene mere koje bi učvrstile i povećale aktivnost, što suštinski nije tačno.

U nadležnost REM-a je pravilnik o funkcionisanju i ponašanju emitera u smislu da se ne vređa ljudsko dostojanstvo, da se ne širi govor mržnje, da se ne čini diskriminacija. I šta nam se dešava u programu nacionalnih emitera – upravo sve to

Činjenica je da zakon nije dovoljno jasan i precizan, pogotovo je problematičan u smislu da REM nije dovoljno finansijski samostalan i nezavisan. S druge strane, u zakonu postoje određene mere koje daju prostor REM-u da reaguje. U zakonu se, naime, navodi da se javnost rada REM-a obezbeđuje kroz izveštaje sa sednica. Mi, zapravo, imamo izveštaje u kojima je naveden dnevni red i ništa više – ne znamo na koji način su razmatrane tačke dnevnog reda.

Dalje, tu je obaveza javnog objavljivanja žalbi koje stignu na adresu REM-a i kako ih je Savet REM-a razmatrao. Poslednja žalba objavljena je na sajtu pre pola godine. Ovo su dve stvari koje REM ne radi po zakonu. U nadležnost REM-a je pravilnik o funkcionisanju i ponašanju emitera u smislu da se ne vređa ljudsko dostojanstvo, da se ne širi govor mržnje, da se ne čini diskriminacija. I šta nam se dešava u programu nacionalnih emitera – upravo sve to.

Cenzolovka: I u tim slučajevima REM deluje sporadično.

Milinkov: Reaguju selektivno i kada se javnost možda previše uzburka, pa se reaguje reda radi, ali suštinski ne reaguju. Ono što je zaista problem, i to mora da se reši, jeste ograničen način njihovog reagovanja. Ono što bi rešilo i pospešilo čitavu priču jeste uvođenje novčanih sankcija. Oduzimanje dozvola, opomene i upozorenja – to se u praksi pokazalo nefunkcionalno, ali mislim da bi novčane kazne i te kako uticale na emitere.

Jedino što REM konstantno radi jeste podnošenje prekršajnih prijava protiv emitera koji krše Zakon o oglašavanju. U pitanju je bezbroj podnetih prijava koje uglavnom zastare ili i ne dođu na naplatu. REM tako troši resurse, vreme i sve ostalo, a suštinski se ništa ne postiže. Imam osećaj da se sve radi u maniru „posle nas potop“ – sad ćemo pokušavati da odugovlačimo i da ništa suštinski ne menjamo, a jednog dana kad nas ne bude na tim funkcijama, neće nas se ticati.

REM preporučuje da se za vreme predizborne kampanje u izveštavanju o aktivnostima državnih organa i funkcionera „poštuju pravila profesionalizma, objektivnosti i novinarske etike“, što bih, imajući u vidu naš društveno-politički i medijski kontekst, ocenila kao izrugivanje

Cenzolovka: Može li najavljeno popunjavanje sastava Saveta REM-a da utiče na kvalitet njegovog rada?

Milinkov: Svakako treba pozdraviti to što je napokon pokrenuta procedura za izbor tri nedostajuća člana REM-a, jer to telo tri godine funkcioniše u krnjem sastavu i bez predsednika.

Postoje najave da će biti pokrenut izbor i za dva člana kojima ističe mandat. No, budući da se okolnosti nisu popravile u odnosu na izbor trenutnih članova, čak bih političku situaciju okarakterisala kao znatno lošiju, plašim se da će vlast narušiti i ovaj proces, te opet dovesti do izbora politički podobnih članova u Savet REM-a. No, to nikako ne znači da treba dići ruke. Treba se boriti, predlagati kandidate, pratiti proces, ukazivati na eventualne propuste, pričati.

Savet REM-a ne samo da tri godine radi u krnjem sastavu već nema ni predsednika, što je još jedan slučaj kršenja zakona. Javnosti se u ime Saveta uglavnom obraća Olivera Zekić, iako po zakonu to može da čini ili predsednik ili zamenik predsednika: predsednika nema, a zamenik predsednika sve vreme ćuti. Uz sve to, veoma je problematičan i način na koji se članica Saveta obraća javnosti – to nekad liči na PR službu državnih organa, kao da je REM državno a ne nezavisno telo.

Ipak, u radu REM-a postoje i stvari koje treba pohvaliti. Na njihovom sajtu mogu se naći prilično kvalitetna istraživanja – postoje istraživanja o rijaliti programima, o načinu izveštavanja medija o nasilju u porodici, o programima za decu i kršenju zakona u tom smislu. Ta istraživanja radile su stručne službe – možda možemo naći neke zamerke, ali ona su suštinski kvalitetno urađena i imaju određene zaključke.

Praćenje programskog sadržaja medijskih javnih servisa i komercijalnih elektronskih medija  besmisleno je ukoliko se svede samo na izveštaj koji će biti objavljen nakon što se izbori završe, navodi Smiljana Milinkov u intervjuu za Cenzolovku

Cenzolovka: Šta Savet radi sa svim tim zaključcima?

Milinkov: Ništa, u tome i jeste problem. Zaključci i istraživanja mogu se pronaći samo na sajtu REM-a, u medijima o svemu tome nikad ništa nisam čula. A zaključci su vrlo jasni i vrlo se kritički komentarišu dobijeni rezultati.

Slična je situacija i sa analizama nacionalnih emitera u pogledu ispunjavanja obaveza i programskih elaborata. I tu stručne službe obave svoj deo posla, ti se izveštaji objavljuju, ali se posle toga ništa ne dešava. Analize pokazuju da u programima nacionalnih emitera u izobilju ima rijaliti programa, kao i programa veoma upitnog kvaliteta, dok veoma malo ima ili uopšte nema svega onoga što su emiteri navodili u svojim elaboratima – dokumentarnog, obrazovnog i dečjeg programa. Ali, definitivno je najupitnije postojanje pristrasnog i neobjektivnog informativnog programa kakav imaju gotovo sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, kao i lokalne televizije.

Kada neko pokuša da na ove probleme ukaže, da REM treba da bude nezavisno telo koje ukazuje na različite devijacije u ispunjavanju programskih obaveza nacionalnih emitera i javnih servisa – e tu dolazimo do zida ćutanja ili, još gore, dobijemo seriju napada iz samog REM-a.