Milioni sa medijskih konkursa za Srpski Telegraf i Informer

Od svog osnivanja u martu 2016. godine do danas dnevni list Srpski telegraf je dobio 12,1 milion dinara na 21 medijskom konkursu, dok je listu Informer na 15 konkursa od 2017. godine pripalo 10,9 miliona dinara. Oba tabloida novac su dobila u Beogradu i na teritoriji Vojvodine.

Informer je tokom 2016. i 2017. bio rekorder sa 25 izrečenih javnih opomena Saveta za štampuzbog kršenja Kodeksa novinara Srbije. Na drugom mestu nalazi se Srpski telegraf sa 11 opomena u istom periodu.

Prema Pravilniku koji propisuje kriterijume za ocenu medijskih projekata, koga je 2014. godine doneo tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, prednost u dobijanju novca bi trebalo da imaju projekti koji ostvaruju javni interes, uz garanciju da se medij pridržava profesionalnih i etičkih standarda.

To znači da komisije koje odlučuju o finansiranju treba da uzmu u obzir podatke od Saveta za štampu kada novac dodeljuju štampanim i onlajn medijima, odnosno, mere Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kada odlučuju o televizijama i radio stanicama.

Ta pravila nisu puno značila za beogradsku komisiju koja je u 2017. dala novac i jednom i drugom tabloidu.

Srpskom telegrafu je pripalo pet miliona dinara za projekat nazvan „Beogradski čovek“. U dve rečenice obrazloženja komisije nema ni reči o tome da li su njeni članovi u obzir uzeli dopis Saveta za štampu koji im je predočen i u kome piše da je ovaj mediji u trenutku raspisivanja konkursa imao četiri javne opomene.

Informer je u Beogradu dobio tri miliona dinara, uprkos opomenama Saveta. Još dva miliona dinara dobila je firma Info it media, u vlasništvu Dragana J. Vučićevića, vlasnika i urednika Informera.

Dve Vučićevićeve firme novac su dobile za dva veoma slična projekta, a oba se realizuju u Informeru: dok je Info IT media predložio tekst „intervju sa gradonačelnikom – šta je urađeno između dva Dana oslobođenja Beograda“, Insajder tim je kao prvi tekst koji bi bio objavljen naveo „Beograd procvetao između dva Dana oslobođenja Grada“.

Obe firme su predložile izveštavanje o BEMUS-u, Oktobarskom salonu, FEST-u, migrantima, rastu stope nataliteta i rekonstrukciji gradskih ulica. Aktivnost pod nazivom „Koliko je grad Beograd ove godine izdvojio za pomoć novopečenim majkama i nezaposlenim trudnicama“ nalazila se u oba projekta, kao i izveštavanje o novootvorenom prestoničkom komunalnom portalu.

Pored ova dva tabloida, komisija u Beogradu je sa pet miliona dinara nagradila i tabloid Alo koji je imao četiri opomene zbog kršenja Kodeksa.

Na istom konkursu novac nije dodeljen portalu Pištaljka koji je hteo da piše o korupciji i sukobu interesa u izvršnim organima grada i gradskih opština, uz obrazloženje da se projekat bazira na istraživanjima koja ne sadrže jasne činjenice koje bi bile od interesa za građane. Ista komisija uskratila je novac projektima dnevnog lista Danas, agencije Beta, nedeljnika Novi magazin i NUNS-ovog Medija centra, koji nisu imali nijednu opomenu Saveta za štampu ili REM-a.

„Tu su stvari potpuno jasne, prodržavni mediji dobijaju na državnim konkursima, od državnih komisija,“ kaže Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu. Dodaje da tu nije reč o poštivanju ili nepoštivanju Kodeksa već o podršci vlasti.

Milan Lađević, glavni i odgovorni urednik Srpskog telegrafa, kaže za CINS da je njegov list kvalitetom svojih projekata dobio novac na konkursima i da niko na to nije imao primedbi.

„Ovde je na delu hajka određene grupe medija koja nije prošla na tim konkursima. Misle da će pritiscima nešto postići, ali je mnogo bolje da obezbede kvalitetniji projekat“, kaže Lađević.

Za razliku od beogradske, komisije širom Vojvodine su Srpskom Telegrafu dodeljivale novac uz obrazloženje da veruju da će to pomoći da ovaj tabloid više poštuje Kodeks, dok je većina komisija u slučaju Informera potpuno ignorisala odluke Saveta za štampu.

Do objavljivanja ovog teksta Dragan J. Vučićević nije odgovorio na pitanja CINS-a o tome kako to da Informer dobija novac na konkursima, a njegov list krši etičke standarde.

Odluke Saveta za štampu nebitne?

„Bićemo prave narodne novine, ni režimske, ni opozicione, nećemo naginjati ni istoku ni zapadu. Želimo i trudićemo se da budemo u službi građana i javnosti, jedan nacionalni, prosrpski servis“, rekao je Milan Lađević, glavni urednik Srpskog Telegrafa pred izlazak prvog broja u martu 2016.

Ubrzo su Nezavisne novine Srpski telegraf dobile na popularnosti tabloidnim naslovima i izveštavanjem koje je često išlo u prilog vladajućim političkim strankama. Za samo deset meseci postojanja ovaj tabloid je postao rekorder među dnevnim novinama po broju tekstova u kojima je prekršen Kodeks – prema monitoringu Saveta za štampu, to se u 2016. dogodilo 1.320 puta.

Komisija za žalbe Saveta za štampu je u istoj godini Srpskom telegrafu pet puta izrekla javnu opomenu zbog kršenja Kodeksa.

Ova komisija, koju čini 11 članova, predstavnika medija i medijskih udruženja, kao i civilnog društva, odlučuje o žalbama koje oštećeni podnose zbog nepoštivanja Kodeksa u štampanim i online medijima. Mediji zbog kojih je žalba upućena imaju pravo da objasne razloge svog pisanja, nakon čega komisija većinom glasova odlučuje da li je Kodeks prekršen.

Prva opomena za Srpski telegraf je usledila posle samo dva meseca od izlaska prvog broja, kada su objavljeni tekstovi sa naslovima “Geјevi šire sidu po Srbiјi” i “Geјevi su bolesni. Taј problem se mora iskoreniti”.

U odgovoru na žalbu Milan Lađević, glavni urednik lista, naveo je da je ona besmislena i neosnovana, jer list nije promovisao govor mržnje prema LGBT zajednici, te da su sporni naslovi objavljeni upravo u interesu gej zajednice.

Samo nekoliko meseci nakon osnivanja, Srpski telegraf je počeo da sklapa ugovore sa institucijama – beogradska Opština Stari grad uplatila im je 300 hiljada dinara krajem aprila, da bi nešto kasnije istu sumu dali Leskovac i Šabac.

Kroz razne komercijalne ugovore Srpski telegraf je u prvoj godini postojanja od države dobio 2,7 miliona dinara. Krajem te godine novac im je prvi put pripao i putem javnog konkursa za medije – 250 hiljada dinara u Sremskoj Mitrovici. Već sledeće godine uspeli su da dobiju 10,8 miliona dinara na 18 konkursa, da bi u aprilu ove godine dobili još milion dinara u Pančevu i Staroj Pazovi.

Konkursi su uvedeni kao obaveza 2015. godine, pošto je Zakon o javnom informisanju i medijima propisao da se budžetski novac medijima daje na ovaj način kako bi ih to podstaklo da proizvode sadržaje od javnog interesa, a ne samo komercijalne sadržaje.

Tokom 2017. Komisija Saveta za štampu je Srpskom Telegrafu izrekla šest javnih opomena, dok je Savetov monitorng u periodu mart-novembar pokazao da su objavili 1.282 teksta u kojima je prekršen Kodeks, što je ponovo bilo najviše među dnevnim listovima.

Srpskom telegrafu novac da bi poštovali Kodeks

Mala banatska opštna Plandište dodelila je u martu 2017. godine Srpskom telegrafu 250 hiljada dinara za projekat „Javno informisanje u Plandištu“, za koji je ovaj tabloid inicijalno tražio skoro 500 hiljada dinara.

Komisija je uzela u obzir i mere Saveta za štampu, “ali je prevagnulo mišljenje među članovima Komisije da je izjava od strane aplikanta o preduzetim merama i aktivnostima, nakon izrečenih mera, dovoljno ubedljiva, a sa druge strane ovom svojom odlukom Konkursna komisija podržava aplikanta u nastojanju da se u narednom periodu pridržava preporuka Saveta za štampu i primeni ih u radu.“

Vera komisije u Srpski telegraf nije se ispostavila opravdana jer je ovaj tabloid i nakon toga dobijao opomene.

Sličnog razmišljanja bila je i komisija Opštine Vrbas koja je Srpskom telegrafu dodelila 100 hiljada dinara za projekat „Vrbas – pravovremeno informisanje“, kao i Opštine Kikinda koja mu je dala 475 hiljada dinara za projekat “Priče iz Kikinde”.

U sva tri slučaja komisije su znale za mere Saveta, ali su ih ignorisale. Pritom su potpuno različite komisije davale gotovo ista obrazloženja, koristile identične rečenice i navodile da veruju kako odlukom o finansiranju podržavaju medij da se pridržava preporuka Saveta.

Istovremeno, komisija u Vrbasu je 2016. godine suprotnu odluku donela u slučaju televizije KCN (Kopernikus cable network), kojoj novac nije dala između ostalog i zbog mera koje joj je izrekao REM.

Tamara Skrozza kaže: „To obrazloženje komisija, koje su oni dali u više slučajeva, je otprilike kao kada bi hirurg ubio nekoliko pacijenata za redom a vi mu date povišicu plate i očekujete da će to uticati na njegov standard, pa će biti mirnije ruke, pa će valjda poštedeti ove druge.“

U Opštini Apatin komisija je dobila dopis Saveta za štampu u kome piše da je Srpski telegraf imao osam javnih opomena u periodu od godinu dana pre raspisivanja konkursa.

Komisija je dobila i dopis koji je potpisao Ljubomir Dabović, direktor firme Medijska mreža – izdavača Srpskog telegrafa. U prvim redovima dopisa velikim slovima je napisano da ne priznaju nadležnost Saveza za štampu „zbog osnovane sumnje u nepristrasnost i osnovanost rada ovog udruženja građana i načina izbora u telima samog Saveta za štampu„.

Dabović je spomenuo slučaj izveštavanja na temu LGBT prava zbog čega je njegov tabloid dobio tri opomene, navodeći da su novinari „argumentovano i činjenicama potkrepili svoje stavove vezano za temu LGBT populacije“.

Neki od tih tekstova iz 2016. imali su naslove: “Draga ne budi peder“ i “Pederi krili arsenal oružja“.

Srpski telegraf je i nakon toga nastavio sa uvredljivim izveštavanjem o LGBT zajednici, zbog čega je u 2017. dobio nove opomene.

Uprkos tome što su ovo javno dostupne informacije, komisija je odlučila da projekat „Javno informisanje u Apatinu“ treba da dobije 217 hiljada dinara, a u obrazloženju ne piše da se raspravljalo o kršenju Kodeksa.

„Što se tiče NVO Saveta za štampu smatram da su oni zapravo jedna politička organizacija koja odluke donosi po principu: ’ova uređivačka politika mi se ne sviđa’“, kaže Milan Lađević komentarišući opomene Saveta i dodaje da je, prema njegovom mišljenju, „do sad taj Savet u više slučaja pokazao dvostruke aršine i jedan licemeran odnos.“

Sa druge strane, Tamara Skrozza kaže da Srpski telegraf i Informer „mogu da priznaju ili ne priznaju Savet za štampu ali moraju da poštuju Kodeks novinara Srbije“. Objašnjava da Savet odlučuje i o medijima koji ne priznaju njegovu nadležnost jer je prepoznat kao telo koje se bavi profesionalnim standardima na državnom nivou.

Zatvaranje očiju pred Informerovim opomenama

„Ovim putem izjavljujem da Info IT media nema izrečene mere od strane regulatornih tela ili samoregulacije u poslednjih godinu dana zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda.“

Ova izjava stigla je 7. februara 2017. godine na adresu Opštinе Bečka Palanka kao deo prijave za konkurs za medije.

Komisije u Vojvodini – jedni te isti ljudi

Analiza svih konkursa na kojima je Srpski telegraf dobio novac pokazuje da se u 11 od 21 komisije našlo ime Vladimira Jovanovića iz Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije – FIJET. U slučaju komisija koje su dodelile novac Informeru Jovanović se pojavio u sedam od 15 konkursa.

O Jovanoviću kao rekorderu po učešću u vojvođanskim komisijama pisao je portal Cenzolovka jer je on u 2017, uglavnom kao predstavnik FIJET-a, učestvovao u raspodeli novca na čak 16 konkursa, što je više od trećine lokalnih samouprava u Vojvodini koje su sprovele konkurs.

Prema pisanju Cenzolovke Jovanović je nekada radio u Novosadskoj televiziji iz koje je otišao 2017. godine i osnovao sopstvenu produkciju Media info centar. Ova tek osnovana firma dobila je oko osam miliona dinara na četiri konkursa u 2017. Suvlasnik te firme u međuvremenu je postao Marko Carić, jedan je od suosnivača Privredne akademije u Novom Sadu.

U osam konkursnih komisija koje su dodelile novac Srpskom telegrafu našao se Vladan Stefanović, kao predstavnik FIJET-a, Udruženja radio-stanica RAB Srbija i Udruženja elektronskih medija ComNet.

Ono što je takođe zajedničko svim konkursima gde je Srpski telegraf dobio novac jeste činjenica da su lokalne samouprave redom odbijale da u komisijama budu članovi Medijske koalicije novinarskih udruženja koju čine UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal press.