Milioni za Studio B preko „protočnih firmi“

Novac se sliva na račun „Studija B“ tako što mu drugi učesnici konkursa, oni kojima je novac dodeljen, plaćaju različite medijske usluge u okviru svojih projekata, izričito navedene u budžetima i finansijskim izveštajima.

Izveštaji za 2017. godinu još nisu završeni, jer su projekti u toku, pa se ni tačne cifre za tu godinu ne znaju, ali ono što se zna jeste da je komisija odlučila da finansijski podrži 24 medijska projekta od kojih će čak 11 biti emitovano na „Studiju B“.

Izveštaji o rezultatima medijskih projekata iz 2016. godine, koje je Pištaljka dobila po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pokazuju da su firme „Brender“, „Irik“, „Magic records“, „Iframe“ i „Avantiproduction“, koje su dobile novac na konkursu za 2016. godinu, sav ili skoro sav novac potrošile plaćajući „Studiju B“ usluge realizacije i emitovanja ili iznajmljivanja studija. „Irik“ je osnovan posle raspisivanja konkursa za dodelu sredstava, a „Brender“ je registrovan u Agenciji za privredne registre 20 dana pre konkursa.

Preduzetnička radnja „Avantiproduction“ Matije Markovića od 5,5 miliona dinara koliko je dobila od grada za šest epizoda emisije „Brisanje granica“ o uključivanju u društvo osoba sa invaliditetom, 5,08 miliona dinara je platila „Studiju B“ za izradu scenarija, realizaciju, emitovanje i najam studija.

Preduzetnička radnja „Iframe“ Miroslava Savića je od ukupno 6,5 miliona dinara budžetskog novca koliko je dobila na konkursu na plaćanje usluga „Studiju B“ potrošila čak 6.176.000 dinara. Ova firma učestvovala je na konkursu i 2017. godine, ali njenom projektu „Crkve i hramovi – vodič kroz duhovni Beograd“ nije dodeljen novac. Savić je odbio da govori za Pištaljku i objasni zbog čega je „Studio B“ angažovao za realizaciju svog projekta.

Firma „Irik d.o.o.“ je iz gradskog budžeta dobila devet miliona dinara za proizvodnju 20 emisija o životu osoba sa invaliditetom, od kojih je „Studiju B“ platila 7,7 miliona dinara za „realizaciju i emitovanje“. Interesantno je da je milion dinara potrošeno na zakup studija za potrebe projekta, a novac je plaćen firmi za transport i špediciju Krstaco inc koja na svom sajtu ne pominje ovu vrstu delatnosti.

Firma „Brender“ je 2016. godine od grada dobila 7,5 miliona dinara za projekat o beogradskim pričama i legendama – „Moj Beograd kroz vreme“. U finansijskom izveštaju ovog projekta piše da je „Studiju B“ plaćeno 6.480.000 dinara za realizaciju i emitovanje.

Sav novac dobijen od grada na konkursu 2016. godine za projekat „Zaustavimo nasilje“ – osam miliona dinara – preduzeće „Magicrecords“ potrošilo je na isplate „Studiju B“. U javnosti je već pisano o tome da je jedan od vlasnika preduzeća  „Magicrecords“ Miloš Krdžić, suprug Ljubice Krdžić, vlasnice „Maksim medije“, preduzeća koje je vlasnik „Studija B“.

Praksa prelivanja sredstava „Studiju B“ nastavljena je i na poslednjem konkursu 2017. godine. Firma „Irik“ je na njemu dobila četiri miliona dinara za projekat o beloj kugi – „Poslednja stanica za … Srbiju“. U projektovanom budžetu 66 odsto traženih sredstava opredelila je za plaćanje usluge „realizacija i emitovanje na Studiju B“. Preduzeće „Irik“planira da tokom sedam meseci u 38 jednosatnih emisija koje će biti emitovane na „Studiju B“ „kroz razgovore sa stručnjacima iz ove oblasti, posebno sa lekarima, psiholozima…“ utiče na porast nataliteta.

Objašnjenje zašto se „Irik“ odlučio baš za saradnju sa „Studiom B“, a ne sa nekom drugom kućom, Pištaljka nije dobila. Nakon što je novinarka Pištaljke objasnila vlasnici „Irika“ Biljani Resanović da radi priču o medijskim projektima, ona je prekinula vezu a na kasnije pozive nije odgovarala. 

Ova firma, osnovana samo dvadesetak dana pre konkursa iz 2016. godine je na četvrtom mestu po visini odobrenih sredstava za medije od Grada Beograda i u 2016. i u 2017. godini. Projektom „U zdravom telu… zdravi i veseli“ firma se obavezala da će preko „Studija B“ realizovati 98 emisija od 10 minuta da bi podigli „svest udruženja i klubova koji se bave dečijim sportom koliko je bitno da oni rade na njihovom zdravom razmišljanju“.

U budžetu projekta „Beogradski rokenrol“ Udruženje rok muzičara, koje je na konkursu 2017. godine dobio 6,9 miliona dinara, decidno se navodi da će se sav novac građana potrošiti na usluge „Studija B“. Te usluge odnose se na „snimanje, reportažna kola i montažu na RTV Studio B“, odnosno na „realizaciju i emitovanje na RTV Studio B“ kao i izradu najavne špice.

„Zaista smo protočna firma u tom projektu“, rekao je za Pištaljku sekretar Udruženja rok muzičara Vladimir Nikolić. „Mi smo od „Studija B“ naručili 24 emisije, i za to im plaćamo sve što treba: tehniku, voditelja i slično, po fakturi“, objasnio je on. Na pitanje zbog čega su onda konkurisali za sredstva grada, Nikolić je odgovorio: „Da bismo popularizovali rok muziku i mlade muzičare“.

Praksa da se novac građana namenjen za informisanje troši samo na operativne troškove, iznajmljivanje opreme, studija ili za emitovanje, prisutna je samo kod firmi koje novac usmeravaju ka „Studiju B“.

Takvo budžetiranje ne smatra ispravnim čak ni predsednik komisije koja je ocenjivala medijske projekte Ferenc Berček. „Beogradski konkurs, ali ni drugi medijski konkursi na lokalu nisu u redu“, rekao je Berček za Pištaljku. „Ja sam bio protiv toga da se podrže projekti koji su predvideli da se sav novac potroši na operativne troškove. Po meni to nije u redu, ali preglasan sam: četiri prema jedan“, dodao je on.

Okrivljujući loša zakonska rešenja, Berček je odlučno negirao da mu je sugerisano na koji način da oceni projekte. Na pitanje da li je isti slučaj i sa ostalih četvoro članova komisije, on je kratko rekao: „Ne mogu da tvrdim“.

Lista učesnika koji će novac isplaćivati „Studiju B“ nije okončana pomenutim firmama. „Videocalibration d.o.o.“ Beograd je na konkursu dobio dva miliona dinara za projekat „Prvi koraci … u Beogradu“ o razvoju dece u gradskim uslovima. Čak 51 odsto tog novca iskoristiće da plate usluge „Studija B“.

Inače, firma Videocalibration je u avgustu prošle godine, dakle, čak nedelju dana posle raspisivanja gradskog konkursa za dodelu sredstava medijima na kome je dobila novac, promenila ime i delatnost, kao i vlasnika. Ova firma se do tada bavila trgovinom na veliko mašinama i opremom i zvala „Metalon calibration“.

Preduzetnička radnja „VIproduction“ Vladimira Ilića je za promociju porodičnih vrednosti u projektu „Porodica danas“ dobila 1,5 milion dinara. Projektovano je da 32 odsto svojih sredstava daju „Studiju B“.

Osim prelivanja sredstava pojedinih učesnika konkursa na račun „Studija B“, Pištaljka je u konkursnoj dokumentaciji primetila i plagiranje projekata.

U projektu novoosnovane firme „Zofin“, koja je za projekat„Beograd za svačiji džep“ namenjen promociji besplatnih kulturnih sadržaja u gradu, dobila četiri miliona dinara, ponaljaju se identične rečenice iz narativnog izveštaja radija „JAT“ pa čak se koristi i ime „JAT“-ovog projekta.

Naime, „Radio JAT“, vlasništvo već pomenutog Miloša Krdžića, supruga vlasnice „Studija B“, preko firme „Maksim medija plus“ dobio je 2016. godine za projekat „Beogradizacija“ 2,7 miliona dinara za šest radijskih emisija u kojima je predstavljena „kulturna ponuda u Beogradu, za koju je predviđeno da se ulaznica ne plaća ili ako se plaća da to bude u simboličnom iznosu ili u stvarima koje bi posetioci mogli da zamene za ulaznicu…“.

A onda firma „Zofin“ 2017. godine od Grada dobija novac za projekat u kome u odeljku opisa projekta „Beograd za svačiji džep“ navodi od reči do reči: „Projekat „Beogradizacija“ predstavlja kulturu ponudu u Beogradu, za koje je predviđeno da se ulazinica ne plaća ili ako se plaća da to bude u simboličnom iznosu ili u stvarima koje bi posetioci mogli da zamene za ulaznicu…“.

Pištaljka je već pisala da je firma „Zofin“ osnovana pet dana posle raspisivanja konkursa 2017. godine. Jedni vlasnik „Zofina“ je izvesni Zoran Nikolić koji je odbio da razgovara sa novinarom Pištaljke.

I iako bi bilo razumno da se takav projekat diskvalifikuje kao plagijat, projekat firme „Zofin“ dobio je četiri miliona dinara. Ovo čak i mimo Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanjau kom se nalaže da se pri ocenjivanju medijskih projekata kao kriterijum ceni i inovativnost projekta.

Direktorka radija „JAT“ i vlasnica „Maksim medije“ Ružica Krdžić (na gornjoj slici prilikom potpisivanja ugovora o kupovini Studija B) odbila je za Pištaljku da objasni da li je znala da je projekat jednog od njenih medija preuzela firma „Zofin“ vlasnika Zorana Nikolića i da li je tim povodom nešto učinila ili namerava da učini.

U budžetu projekta „Beograd za svačiji džep“ firme „Zofin“ nigde se precizno ne navodi plaćanje „Studiju B“, ali je predviđeno da se sav novac iz budžeta potroši na plaćanje najma studija, montaže i produkcije i plaćanje honorara rukovodiocu projekata. Novinar i snimatelj biće plaćeni iz sopstvenih sredstava firme, kao i ostali troškovi. Emisije o besplatnim kulturnim sadržajima „Zofin“ po projektu planira da emituje na „Studiju B“.

Ovo nije jedini plagijat koji je Pištaljka  otkrila u dostavljenoj dokumentaciji. Delovi nararativnog izveštaja radija „JAT“ za projekat „Beogradizacija“ iz konkursa 2016. godine pojavljuju se od reči do reči i u izveštajima projekta „Zaustavimo nasilje“ firme „Magic records“ i „Otvoreno o… ravnopravnosti“ radija „TDI“. „JAT“, „TDI“ i „Magic records“ su firme povezane sa Milošem Krdžićem.

„Studio B“ je od grada dobijao i direktno sredstva za svoje medijske projekte.

Tako je 2015. dobio 23 miliona dinara od ukupno dodeljenih 45 miliona, a 2017. godine 13 miliona od 86 miliona koji su bili na raspolaganju na konkursu.

Kako je 2016. godine važilo pravno tumačenje propisa koji se primenjuju na ovu materiju prema kome država ne sme da dodeli više od 23 miliona dinara u roku od tri godine nijednom mediju, na tadašnjem konkursu „Studio B“ nije imao pravo da učestvuje. Pošto je promenjeno pravno tumačenje, „Studio B“ je 2017. godine učestvovao na konkursu.

„Studio B“ je u avgustu 2015. godine po ceni od oko 63,6 miliona dinara kupila firma Ružice Krdžić „Maksim medija“.

Istraživanje korupcije „nije od interesa za građane“

Istraživanje korupcije u organima Grada Beograda bilo je tema projekata koje je Pištaljka podnela na konkurse pretprošle i prošle godine. Oba puta su komisije odbile da podrže naše projekte, prošle godine čak sa obrazloženjem da istraživanje korupcije nije od interesa za građane.