Iako se Vučelić uvek izjašnjavao kao levičar i patriota, sedište mu je na Dedinju, pozicija uvek u nekom jakom centru moći, životni stil na visokoj nozi i pun uzbudljivih detalja, o kojima medijski tajkuni mlađe generacije mogu samo da sanjaju.
Kada je početkom 90-ih bio šef socijalista u parlamentu, to je bila disciplinovana glasačka mašina, ali ga je svejedno, tada opozicioni Tomislav Nikolić za govornicom prozvao da je „mucavi tucač kafanskih pevačica“, aludirajući na vezu sa Vesnom Zmijanac. Građanska Srbija ga iz tog perioda pamti kao ličnog prijatelja Slobodana Miloševića, koji je kao direktor RTS otpustio sve projugoslovenske i neposlušne kadrove. Patriotska Srbija, pak, voli da se seća kako je učestvovao u snimanju najuspešnijih filmova Emira Kusturice, a posebno kako su se njih dvojica držali u kafanskoj tuči u Kanu, zbog holivudske glumice, pominjala se i Šeron Stoun.
Sa Miloševićevom suprugom Mirom Marković, Vučelić je na kraju te faze svoje karijere, došao u sukob zbog blokade na Drini, da bi potom posle Dejtonskog sporazuma bio skrajnut, na manje važna mesta poput UO Telekoma i Rukometnog saveza. Ipak, Markovićeva je 11 godina kasnije Vučeliću poverila da organizuje Miloševićevu sahranu.
Pokušao je posle toga da u partiji nasledi Miloševića ali je bio poražen na kongresu SPS od Ivice Dačića – u međuvremenu je imao i neku svoju levu stranku sa Aleksandrom Vulinom. Naslanjajući se na svoju novinarsku tradiciju iz NIN-a, pokrenuo je nedeljnik Pečat, u kome je iz uvodnika u uvodnik opisivao vlast DS kao „žuti kartel“, a Zapad kao zlu Imperiju.
I ne objašnjavajući javnu tvrdnju Vladimira Bebe Popovića da je uzeo četiri miliona maraka od Službe bezbednosti, prema cedulji Jovice Stanišića. To je linija Vučelićeve karijere koja vodi do „Budva grad teatra“ i dobrih odnosa sa krugom oko Mila Đukanovića, ali se račva i do Zorana Đinđića, koga je usred građanskih demonstracija 96/97 pozvao i na krsnu slavu i kod Miloševića „na kanabe“. Naravno, bilo je i nemilih događaja – pomenutih godina u Budvi je izrešetan Vučelićev audi, posle Đinđićevog ubistva hapšen je u akciji Sablja, a pre dve godine bačen je Molotovljev koktel na njegovu porodičnu kuću u Crvenki. U toj kući je bio, kako je posvedočio nedavno u Specijalnom sudu, i kada je ubijen Slavko Ćuruvija, a pozvan je na okolnost da je optuženi Miroslav Kurak bio u njegovom obezbeđenju.
U manje bitne detalje ubraja se i to što je, uprkos levičarskim ubeđenjima, ćerku školovao u veoma skupoj školi u Švajcarskoj.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.