Smatra da su mediji u tim zemljama su, „uhvaćeni“ od strane režima, putem podele frekvencija, oglašavanja državnih institucija i preduzeća, kao i putem državnih telekoma, koji su po pravilu veliki oglašivači i kontrolišu komunikacijsku infrastrukturu.
Ono čega nema u Zapadnoj Evropi, a prisutno je na ovim prostorima – jeste da državni telekomi formiraju navodno komercijalne televizije.
Profesor Milosavljević podseća da se to dogodilo za vreme prošle Vlade Janeza Janše, a dešava se i u Srbiji.
Osnivanje takvih televizija uvek ima politički motiv, smatra profesor Marko Milosavljević.
„Tu nema nikakvih iluzija da se koriste telekomi kako bi, zapravo, na neki način ponudili još više provladinih sadržaja i provladinih pogleda. Dešava se i na nivou blokade televizijskih stanica koje nisu povoljne režimu“, navodi Milosavljević.
„To se dešava, kao što kažem, i u Sloveniji i u Srbiji gde mislim da gledaoci N1 ako hoće da gledaju, onda mislim da u Telekomu Srbija ne mogu da ga prate. To je tipičan mehanizam, na neki način, ili reketiringa ili naravno političke cenzure, šta god vam više odgovara“, dodaje on.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.