U martu 2019. godine uzbunjivač, koji nije želeo da se objavi njegov identitet, javio se Budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija i izvršio spoljašnje uzbunjivanje. On je poslao dopis sa navodom da se zloupotrebljava 950.000 evra koje Savez jevrejskih opština Srbije svake godine dobija od države. Prema Zakonu o otklanjanju posledica holokausta Srbija ima obavezu da ovaj iznos isplaćuje svake godine, ukupno 25 godina, do 2042. Prva isplata bila je 2017. godine. Uzbunjivač je naveo da je Savez, suprotno ovom zakonu, ulagao novac u investicione fondove Komercijalne banke i Rajfajzen banke umesto na štedne račune, da nije isplaćivao novac preživelima holokausta i da nije prenosio novac jevrejskim opštinama Beograd, Zemun i Kikinda iako ga na to obavezuje zakon. Naveo je da su zloupotrebe primetili i nadzorni odbor Saveza i nezavisni revizor.
Kada smo pitali ministarstvo zbog čega nije odgovorilo uzbunjivaču u skladu sa zakonom na koji se on poziva i koji je lex specialis, dobili smo sledeći odgovor: „Izvršena je analiza podataka o potencijalnom subjektu kontrole iz predmeta, procenjen je rizik i nalazi se u daljoj proceduri. O svemu navedenom obavešten je podnosilac prijave“. Dopis smo dobili tek posle žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, jer nam na prvi zahtev nisu odgovorili.
Uprkos ovom odgovoru iz Ministarstva finansija, uzbunjivač nam je potvrdio da nikakvo obaveštenje nije dobio. Nakon što smo Ministarstvu tražili da nam dostave dokaz o tome da su obavestili uzbunjivača o toku postupka, dobili smo sledeći odgovor i to ponovo nakon intervencije Poverenika: „U skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima kojima se reguliše način postupanja i rad Budžetske inspekcije po podnetim prijavama, predstavkama, prigovorima i zahtevima, podnosioci se ne obaveštavaju o rezultatima sprovedene analize i procene rizika“.
U istom dopisu naveli su da su uzbunjivača obavestili samo o tome da je njegova predstavka primljena i zavedena pod određenim brojem: „Samim otvaranjem predmeta u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu izvršena je analiza podataka i procena rizika o potencijalnom subjektu kontrole iz predmeta, o čemu ste i vi obavešteni“.
Zakon o zaštiti uzbunjivača jasno kaže: „Ovlašćeni organ je dužan da postupi po informaciji (uzbunjivača) u roku od 15 dana od dana prijema informacije“ kao i da je „ovlašćeni organ dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka (spoljašnjeg uzbunjivanja) po njegovom okončanju, u skladu sa zakonom“. Takođe, ovlašćeni organ je dužan da na zahtev uzbunjivača pruži obaveštenja o toku i radnjama preduzetim u postupku, kao i da omogući uzbunjivaču da izvrši uvid u spise predmeta i da prisustvuje radnjama u postupku, u skladu sa zakonom.
Uzbunjivač se prvi put imejlom obratio Ministarstvu finansija 18. marta 2019. godine i pored obrazloženih sumnji na navodne zloupotrebe pozvao se na Zakon o zaštiti uzbunjivača. Dva dana kasnije, Ministarstvo finansija ga obaveštava da je primilo njegov dopis i obaveštava ga da je on zaveden pod određenim brojem.
Budući da je ministarstvo po Zakonu o zaštiti uzbunjivača imalo rok od 15 dana da postupi po pristigloj informaciji, uzbunjivač ih je odmah nakon isteka roka (6. aprila) kontaktirao i tražio informacije o tom postupku.
Deset dana kasnije, 16. aprila 2019, Ministarstvo finansija odgovara da Budžetska inspekcija „kao organizacioni deo Sektora za budžetsku inspekciju u Ministarstvu finansija, svoje poslovne aktivnosti sprovodi na osnovu programa rada koji utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija“, kao i da je program rada Budžetske inspekcije za 2019. usvojen i da će prilikom izrade Predloga rada Budžetske inspekcije za naredni period sagledati i njegov zahtev za kontrolu.
Ministarstvo se u ovom dopisu ni jednom rečju nije osvrnulo na činjenicu da se uzbunjivač pozvao na Zakon o zaštiti uzbunjivača i to u dva navrata, kao i da je čak citirao član na koji se poziva. Umesto toga, ministarstvo se poziva na Zakon o budžetskom sistemu i svoj interni program rada.
Ne odustajući, decembra prošle godine uzbunjivač je ponovio dopis Budžetskoj inspekciji i treći put za manje od godinu dana se pozvao na Zakon o zaštiti uzbunjivača. Pošto ponovo nije dobio nikakvu informaciju, obratio se novinarima Pištaljke koji su navedene odgovore dobili tek nakon žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja.
Pištaljka je u poslednjem dopisu upoznala Ministarstvo finansija sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, kao i sa odredbom da na zahtev uzbunjivača mora da pruži obaveštenje uzbunjivaču o toku i radnjama preduzetim u postupku. Ministarstvu smo postavili i pitanje zbog čega ne postupa po ovom zakonu, ali odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.
Prepisku uzbunjivača sa Ministarstvom finansija pregledajte na sajtu Pištaljke
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.