On smatra da bi bilo dobro da se poštuje redosled poteza, što znači se prvo usvoji Strategija, pa tek onda da se ide na izmene zakona ili eventualno usvajanje novih.
Trebalo bi nastaviti trend reformi počet Medijskom strategijom i zakonima usvojenim pre tri godine, poručio je Mirković, koji je do sredine 2016. bio državnih sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja zadućen za medije.
Šta god sada govorili predstavnici različitih medijskih i novinarskih udruženja, sve ono za šta su se zalagali 2011. pretočeno je u medijske zakone, ocenio je Mirković, koji smatra da su medijski zakoni „u priličnoj meri sprovedeni“. On je upozorio da ne bi bilo dobro da se sada u pogledu pravca medijskih reformi ođednom pojavljuju drugačiji tonovi, prilično suprotni onim iz 2011.godine.
Bitno je da se zna da je postojao konsenzus o ključnim stvarima iz Mediske strategije usvojene 2011.godine, naglasio je Mirković, a to su izlazak države iz vlasniike strukture medija i uvođenje projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.
Prilikom izrade Medijske strategije, postojao je konsenzus i o sprovođenju digitalizacije, ali i usvajanju zakona o javnim servisima i njihovom finansiranju, zaključio je Mirković.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije usvojio je Nacrt predloga Strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji (http://rem.rs/sr-lat/arhiva/vesti/2015/11/savet-rem-usvojio-nacrt-predloga-strategije-razvoja-medijske-usluge-radija-i-audio-vizuelnih-medijskih-usluga-u-rs). Nacrt predlog te strategije je utvrdjen 24. novembar 2015, u skladu sa clanom 22. stav 1. tacka 1. i clanom 23. Zakona o elektronskim medijima. Od tada do danas ovom nacrtu je izgubljen svaki treg, iako bi on mogao korisno da posluzi prilikom izrade radne verzije Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2023. godine, sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije.