Iz zasad neobjašnjivih razloga, engleska reč brief (otuda nam brifovanje, brifing…) prošle jeseni nekim ljudima očito se učinila važnom. Da je, hm, i talična, ispostaviće se samo nekoliko meseci docnije.

Toliko im je bila važna da se, u razmaku od svega nekoliko nedelja, ta reč našla u nazivu čak dve novoregistrovane firme. Početkom septembra u Pančevu je počeo da radi Brifing Banat. Krajem oktobra, sa sedištem u Novom Sadu, registrovana je firma Brif media net.

Brifing Banat je u Agenciji za privredne registre (APR) kao pretežnu delatnost naveo „delatnost reklamnih agencija“, Brif media net, s druge strane, „veb portale“. Osim ključne reči u nazivima firmi i identičnog osnivačkog kapitala od po 100 dinara, veb portali su im postali nova zajednička tačka: pančevačka firma je 5. oktobra upisala u Registar medija portal juznibanat.rs, a istog dana novosadska firma registrovala je domen brif.rs. Portal, takođe informativni, pod tim nazivom registrovan je 16. januara ove godine.

Već posle nekoliko meseci ove godine pokazalo se da obe firme imaju još toga zajedničkog: i te kako umeju da napišu takve projekte za konkursno sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja, da nadležne komisije prosto ne umeju da ih ne nagrade.

Na čak 16 ovogodišnjih konkursa (u 15 lokalnih samouprava u Vojvodini, te na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama), kako pokazuje istraživanje Cenzolovke, Brifing Banat i Brif media net, kao osnivači portala, inkasirali su ukupno 32.955.000 dinara, ili oko 277.000 evra, odnosno 16 odsto od ukupno 198.876.659 dinara (blizu 1,7 miliona evra) koliko je dodeljeno medijskim projektima na konkursima na kojima su se dve firme oparile.

Strategija obeju firmi bila je, inače, da „gađaju“ konkurse u opštinama koje pripadaju njihovim matičnim okruzima.

Tako se, od 12 opština Južnobačkog okruga, Brif media netu posrećilo u sedam (na koliko je i konkurisao), i na konkursu pokrajinskog sekretarijata pride, gde je ukupno podeljeno 125.537.850 dinara, od čega je novosadska firma inkasirala 13.200.000 dinara ili 10,5 odsto.

Firma Brifing Banat bukvalno je poharala Južnobanatski okrug. Od osam opština tog okruga, Brifing Banat našao se među dobitnicima u, gle, svih osam opština. Od ukupno 73.338.809 dinara, projekti te firme dobili su 19.755.000 dinara, odnosno – više od četvrtine!

Taj procenat je u slučaju Brifing Banata daleko veći budući da je ta firma svoj okrug, Južnobanatski, bukvalno poharala. Naime, od osam opština tog okruga, Brifing Banat našao se među dobitnicima u, gle, svih osam opština, i od ukupno 73.338.809 dinara, projekti te firme dobili su 19.755.000 dinara, odnosno – više od četvrtine!

Opštinske konkursne komisije imale su, očito, visoko mišljenje o kandidovanim projektima obeju firmi – redovno im je dodeljivano između milion i pet miliona dinara na ime sufinansiranja, uz tek jedan projekat koji nije uspeo da prebaci granicu od milion dinara (975.000). Upravo su projekti tih firmi neretko bili i najizdašnije nagrađivani.

U prvoj polovini ove godine, kad je i sproveden najveći broj konkursa za sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja, obe firme, koliko i njihovi sajtovi, postojale su svega nekoliko meseci. Nekome bi delovalo da su konkursne komisije radile ono što im je i bio zadatak – ocenjivale kvalitet projekata, a ne one koji su ih podnosili.

NDNV i NUNS su, međutim, u svojim brojnim saopštenjima tokom ove godine, ukazivali na to da su konkursne komisije upravo najviše vodile računa o tome kome daju novac. Proces konkursnog sufinansiranja pretvoren je u mehanizam za plaćanje medija bliskih vlasti, što je dovelo do njegovog potpunog obesmišljavanja, ocenila su ta dva novinarska udruženja.

Analiza rezultata ne samo ovogodišnjih „medijskih konkursa“ pokazuje izrazitu blagonaklonost komisija prema provladinim medijima – onim etabliranim, poput Informera, Srpskog telegrafa i novosadskog Dnevnika, ali i prema junošama u medijskoj sferi, kakvi su brif.rs i juznibanat.rs.

Potonji se, međutim, razlikuju po tome što se, osim imena glavnih/odgovornih urednika, koja takođe ne otkrivaju mnogo, o tim medijima ništa drugo ne zna.

Ključna pitanje bez odgovora jesu:

• Ko su ljudi koji su angažovani na tim portalima?
• Koliko ih je?
• Poseduju li ti mediji potrebne kapacitete za ispunjavanje ciljeva iz projekta koji je budžetski sufinansiran kako bi bio ostvaren javni interes iz sfere javnog informisanja?

Glavni urednici brif.rs i juznibanat.rs nisu prihvatili ponudu Cenzolovke za intervju.

Brif.rs: Mladi i uspešni

Za firmu Brif media net i portal brif.rs javnost je prvi put čula nakon okončanog konkursa u Sremskim Karlovcima, na kojem je ova firma za projekat „Karlovci danas“ dobila 1,5 miliona, odnosno polovinu raspoređene sume. Bio je to samo početak trijumfalnog niza.

Konkurs u Sremskim Karlovcima raspisan je 24. januara, osam dana nakon što je brif.rs upisan u Registar medija. Ne da im komisija to nije uzela kao zamerku, već ih je nagradila s polovinom predviđenog budžeta za sufinansiranje.

Ni Gugl im ne ulazi u trag

Osnivač tog portala je firma Brif media net iz Novog Sada, prvobitno sa sedištem u Petrovaradinu. Kao glavna i odgovorna urednica navedena je Maja Baltović, o kojoj se u novosadskim novinarskim krugovima ništa ne zna.

Pretraga tog imena na Guglu takođe nije dala rezultat. Cenzolovka je i putem redakcijskog i putem ličnog mejla pokušala da kontaktira s glavnom i odgovornom urednicom brif.rs i ponudi joj intervju, ali bez uspeha. Komunikacija s ovim portalom i inače je moguća jedino putem mejla.

Domen brif.rs, prema podacima Registra nacionalnog internet domena u Srbiji (RNIDS), registrovan je 5. oktobra 2016, a ubrzo posle toga portal počinje s objavljivanjem tekstova.

Dvadeset dana nakon registracije domena u Agenciji za privredne registre upisana je firma Brif media net, s upisanim novčanim kapitalom od 100 dinara. Kao direktorica firme vodi se Milica Eror, koja je istovremeno zastupnica firme Soko-Lux, čiji je direktor njen suprug Jovan. Firma, osnovana još 1993. godine, bavi se trgovinom na veliko električnim aparatima za domaćinstvo.

Jedan od glavnih sponzora portala brif.rs je i „Energotehnika Južna Bačka“, pa bi (i) to mogao da bude razlog zbog kojeg se osnivač portala odlučio da svoje projekte upućuje samo na konkurse koje su raspisivale opštine u Južnobačkom upravnom okrugu. (Iako geografski u Sremu, Sremski Karlovci administrativno pripadaju upravo ovom okrugu, kao i još jedna sremska opština, Beočin.)

Nakon Sremskih Karlovaca, dobre vesti za Brif media net samo su se nizale. Za projekat „Bačkopetrovački kibicfenster“ (Bački Petrovac) odobreno je milion dinara (od raspoređenih ukupno 3,5 miliona), a identičan iznos potekao je i od Opštine Vrbas za projekat „Naš Vrbas“ (od raspoređenih ukupno 3,7 miliona).

Projekat „Srbobran za sve“ (Srbobran) vrednovan je opet s milion dinara (od 3.550.000 dinara), kao i projekat „Raznolikost Bečeja“ (od ukupno četiri miliona). U Bačkoj Palanci projekat novosadske firme dobio je dva miliona dinara (petinu ukupno raspoređenog novca).

Komisija u Novom Sadu bila je najizdašnija: projektima Brif media net pripalo je ukupno 4,5 miliona, i to 3,5 miliona za proizvodnju medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, te dodatno milionče za projekat zaštite interesa osoba s invaliditetom radi nesmetanog korišćenja prava na javno informisanje. Za obe namene Novi Sad je podelio 51.787.850 dinara.

Isplatilo se, bome, ovoj firmi učešće i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Iako se nije radilo o konkursu opštine iz Južnobačkog okruga, očito se nije mogla ignorisati činjenica da je za sufinansiranje medijskih projekata AP Vojvodina izdvojila 46 miliona dinara (za medijske projekte na srpskom jeziku). Za projekat „Raznolikost Vojvodine“ pokrajinska komisija dodelila je Brif media netu 1,2 miliona dinara.

Iz nekog razloga, Brif media net nije učestovao na konkursima u preostalih pet opština Južnobačkog okruga – Titelu, Temerinu (drugi konkurs je, doduše, u toku, ali je u opticaju „svega“ 1,2 miliona dinara), Žablju, Beočinu i Baču.

Kako potrošiti 111.000 evra?

Osim redovnog praćenja aktivnosti predsednika Republike i Vlade Srbije, te Pokrajinske vlade, gradonačelnika Novog Sada, a po potrebi i Srpske napredne stranke, deo svog prostora brif.rs posvećuje i vestima iz svih lokalnih sredina koje su bile darežljive prema njihovim projektima. Najviše ih je iz Novog Sada.

Politička obojenost uočljiva je iz aviona (iako Gugl pri pretrazi izbacuje da je reč o „nezavisnom informativnom portalu“), ali je za ovaj portal ipak nešto drugo karakterističnije: ne postoje autori. Zapravo, vesti kod kojih nije naznačen drugi izvor (Tanjug, RTV, Dnevnik, Novosadska TV…), potpisuju se tek sa brif.rs. Autorski potpis izostaje čak i kad su u pitanju intervjui – tek ih je nekoliko objavljenih iako je portal u novembru najavio da će intervjue objavljivati „svakog utorka“.

Konkurs u Sremskim Karlovcima raspisan je 24. januara, osam dana nakon što je brif.rs upisan u Registar medija. Ne da im komisija to nije uzela kao zamerku, već ih je nagradila s polovinom predviđenog budžeta za sufinansiranje

Međutim, analiza tako potpisanih vesti pokazuje da se neretko radi ili o doslovce prenetim saopštenjima (Grad Novi Sad, Pokrajinska vlada…) ili o doslovce prenetim ali nepotpisanim vestima drugih medijskih kuća.

Vesti iz lokalnih sredina mogle bi biti predmet posebne analize, no nesporno je da ima i onih (posebno tzv. servisnih) koje su od značaja za stanovnike tih sredina. Međutim, problem leži u tome što za značajan deo tih vesti brif.rs kao izvore koristi – upravo lokalne portale i druge izvore (vrbas.net, backipetrovac.rs, Dnevnik, RTV…).

Deo opreme naslova informacija iz lokalnih sredina sadrži i nazive pobedničkih projekata (Naš Vrbas, Karlovci danas, Bačka Palanka u ravnici, Bačkopetrovački kibicfenster, Raznolikost Bečeja), što bi, valjda, trebalo da svedoči o ispunjavanju obaveza iz konkursa, ukoliko uopšte dođe do njihove evaluacije. A prema toj mogućnosti u brif.rs se odnose veoma komotno, pa se tako ne libe da rubriku „Raznolikost Bečeja“, kad valjda ponestane vesti ili – naopako! – iz neznanja, pune informacijama iz Novog Bečeja, čak i da koriste lokalni portal novibecej.rs kao izvor. Projekat „Raznolikost Bečeja“ sufinansiran je, naravno, isključivo budžetskim novcem Opštine Bečej.

Rubrika s informacijama iz Vojvodine, u skladu sa sufinansiranim projektom, zaista je raznolika: red saopštenja iz Pres biroa Pokrajinske vlade, tako naznačenih ili ne, pa red, naravno, vesti iz već pomenutih lokalnih sredina s kojima je portal potpisao ugovor o sufinansiranju.

Počitajte još

Brifing Banat – apsolutni ljubimac južnobanatskih komisija za dodelu novca medijima

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.