Zečević kaže da mu je pažnju zaokupila vest da je predsednik UO jednog Javnog servisa podneo krivičnu prijavu protiv direktora. Dodaje da kao neko ko je nekada radio na televiziji zna da bi RTS to mogao i sam da uradi „bez pomoćnih servisića“.
„BBC, RAI, često rade s manjim kućama, gledaju šta im se više isplati i onda postupaju kao odgovorni javni servis, sami proizvode ono za šta garantuju, to su nacionalne serije, takvih ima i kod nas, u ovom trenutku se rade dve takve serije – jedna se tiče nastavka „Nemanjića“, vi znate kako je prošla prva sezona i kakav je to blam i serija „Pupin“ koja govori o našem naučniku i državniku koji je stvorio ovu zemlju. Obe te serije rade privatni producenti“, napominje Zečević.
Klanšček objašnjava da je RTS prošle godine potpisao ugovor za „Pupina“, da bi ih onda direktor u decembru obavestio da nema dovoljno novca da bi se ta serija realizovala, a onda je 10. januara potpisao za novu seriju „Nobelovac“.
„To su te nelogičnosti. S jedne strane nemamo para, a s druge potpisujemo jako skupe serije. Postoji jedna uzdržanost u UO, tu smo pola pola. Ne mogu da kažem da su oni protiv mog nastupa, tu je jedna uzdržanost. Spoljne produkcije su potpuno legitimne, nije problem sa spoljnim produkcijama kao takvim. Problem je u tome što RTS angažuje spoljne produkcije da urade neki posao, što je legitimno, a onda ta produkcija angažuje zaposlene u RTS i snima se u studiju RTS-a, pa zašto ste onda angažovali? UO nema izvršna ovlašćenja. Mi pratimo zakonitost i kažemo ovo mi se čini da je upitno. Ja sam podeo krivične prijave zbog toga“, dodao je Klanšček.
Na pitanje da li RTS može kadrovski da iznese velike projekte, Zečević odgovara da može, pomenuvši seriju „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“.
„S tim što ćete platiiti nekoliko istoričara da vam budu savetnici. To je dokumentarna serija i ne može da se uporedi s ovim. To je prvi pokušaj televizije da da jednan drugi pogled na Drugi svetski rat. Mi smo je radili za platu, ta serija je išla svuda u svetu. Takva se serija može napraviti u produkciji. Serija „Vuk Karadžić“, koja je remek delo, danas može aposlutno. S kapacitetom RTS, njihovim kamerama, ta televizija je opremljena svim i svačim. Ova praksa nije nova, potiče od prethodnog direktora koji je tvrdio da je spoljna produkcija jeftinija. Dajte vi nama jednu seriju, mi ćemo da platimo i to će biti jeftinije, to ne morta da bude tačno“, kaže Zečević.
Filmolog dodaje da može da komentariše samo ono što vidimo na televiziji.
„I kad proičitam u izveštaju UO da serija za koju sam napisao da je dno dna, iza čega stojim, da je najskuplja serija „Radio Mileva“, da je koštala više od četiri miliona evra i ja se pitam jesmo mi besvesna masa, šta misle ti ljudi koji nam puštaju treš, koji se snima u jednom stanu, čiji se zidovi pomeraju? Ili za seriju „Lako je Raletu“ četiri miliona 525 hiljada evra, šta tu košta preko četiri miliona? To su gipsani zidovi i jedna te ista ekipa glumaca koja nije prva liga. Na taj način farbati gledaoce ne može“, dodaje Zečević.
Klanšček se na to nadovezao podatkom koji poseduje za 2021. godinu.
„Potrošeno je 40 miliona evra za program, troškovi proizvodnje programa, od tih 40, 32 miliona je otišlo nezavisnim produkcijama. Samo osam miliona je proizveo RTS, o tome govorimo“, kaže i dodaje: „Ne možemo da imamo tajne varijabile. Imamo ljude koji imaju varijabilu, snimamju za spoljne produkcije i onda postavljate pitanje šta oni rade za platu. Ja mislim da je to od vremena Tijanića“, rekao je Klanšček.
Na pitanje kako to korigovati, kaže – reorganizacija sistema.
„Nije normalno da potrošite milion na varijabile, a da kažete sindikatima da nema mogućnosti za povećanje plata. Jedna spoljna produkcija kviza iznosi koliko godišnji budžet naučnog programa. Zaposleni na RTS moraju da dobiju povišicu, apsolutno pružam podršku ljudima, to su smešne plate. Tužno je kada nečija varijabla iznosi više nego jedna plata snimatelja, tonca, rasvetljivača“, naglasio je Klanšček.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.