Može li Kurir ugroziti Vučićev rejting?

Bilo je reči o tome zašto je Kurir, koji je dugo vremena hvalio Vučića, došao s njim u sukob, kako Kurir napada Vučića istim jezikom kojim ostali tabloidi i televizija Pink napadaju srpsku opoziciju, o saopštenjima Srpske naapredne stranke koja su napisana jezikom tabloida, kako se vlast obračunava sa Kurirom, da li čitaoci tabloida i dalje veruju Kuriru iako je promenio odnos prema Vučiću, treba li opozicija da iskoristi šansu koju joj pruža Kurir, da li je Vučić toliko moćan da ugasi Kurir, može li doći do pomirenja između Vučića i Kurira, kao i tome zašto je Srbija došla u situaciju da njenom medijskom scenom dominiraju tabloidi i televizija Pink.

Omer Karabeg: Već više od dva meseca Kurir žestoko kritikuje Vučića i njegove bliske saradnike. Kurir je već jednom bio u sukobu sa Vučićem, pa su se pomirili. Zašto je došlo do novog sukoba?

Sandra Petrušić: Mislim da je to pokušaj da se taj list uzdigne iznad onoga što je žabokrečina na našoj političkoj sceni. Mi danas imamo situaciju da su listovi poput Blica, koji nisu bili tabloidi, krenuli da služe Vučiću. Mislim da je to bio prilično dobar ekonomski potez Aleksandra Rodića, vlasnika Kurira. On pokušava da krene u neke druge političke sfere u kojima bi našao novu čitalačku publiku. Jer, danas je medijski prostor prezasićen tabloidima i svi oni isključivo služe Vučiću.

Rade Veljanovski: Ne mogu da dokučim koji je to Rodićev interes da se okrene protiv vlasti, jer su do sada svi nalazili interes u tome da budu uz vlast. Ali, dobro je što se to događa, opozicija je dobila još jedan mali ventil, s obzirom da su oaze normalnosti, gde se ona pojavljivala, svedene na minimum.

Diktator i lažovčina

Omer Karabeg: Kurir napada Vučića istim jezikom kojim drugi tabloidi napadaju Vučićeve kritičare. Kurir naziva Vučića diktatorom i lažovom, pa možemo pročitati i ovakve naslove: „Lažovčina sramoti Srbiju u celom svetu“, „Prestani da lažeš narod Srbije“, „Dokle ćeš da brukaš i ponižavaš Srbiju“, i tako dalje. To je jezik tabloida koji je blizak velikom broju ljudi. Mislite li da čitaoci tabloida sada veruju Kuriru na isti način na koji veruju Informeru kada blati Vučićeve protivnike?

Sandra Petrušić: Prilično sam sigurna da je tako. Čini se da u poslednjih pet godina, otkako je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast, jedino razumemo jezik tabloida. U ovoj državi više nemamo ni institucije, ni tužilaštvo, ni dijalog u skupštini – imamo samo tabloide. Mislim da smo svi mi, ne samo oni koji čitaju tabloide, osuđeni na taj rečnik.

Jezik naslova koje ste vi sada pročitali veoma mnogo liči na saopštenja Srpske napredne stranke. Oni, recimo, kažu: „Vedete DOS-ove hunte odbijaju dijalog o Kosovu, jer nemaju pojma šta bi rekli“, „Jeremić sve više podseća na Envera Hodžu“, i tako dalje. To su zvanična saopštenja vladajuće stranke čiji je lider Aleksandar Vučić, koji je i predsednik svih građana Srbije. On se nikada nije ogradio od takvih saopštenja.

Jezik tabloida

Omer Karabeg: Da li to znači da je Srpska napredna stranka usvojila jezik tabloida?

Sandra Petrušić: Ne mislim da ga je usvojila, mislim da je ta partija u vreme kada se zvala Srpska radikalna stranka stvorila taj jezik. Ta stranka je u vreme Slobodana Miloševića unela taj vid komunikacije u Narodnu skupštinu. Kasnije, kada je dobila novo ime i došla na vlast, raširila ga je na sve sfere života.

Rade Veljanovski: Mislim da je koleginica Petrušić u velikoj meri u pravu kada kaže da je jezik tabloida postao dominantan u Srbiji i da mu veliki broj ljudi veruje. Srbija je dominantno populistička i tradicionalistička. Naravno i u svetu postoje tabloidi, ali tamo vladaju druga pravila. Tamo tabloid ne sme da laže, iskrivljuje činjenice, da bruka, prlja i blati ljude. Tamo postoje regulatorni mehanizmi, pa mediji koji to rade podležu sankcijama.

Omer Karabeg: Može li se reći da se Kurir bori protiv Vučića njegovim sredstvima?

Rade Veljanovski: Tačno je da se Kurir u izvesnoj meri bori protiv Vučića njegovim sredstvima, ali s druge strane Kurir otvara prostor i za drugačija mišljenja. Moram da priznam da mi se i sada ne dopada rečnik Kurira, da mi se ne dopadaju naslovi, da mi se ne dopada izbor nekih tema koje su i dalje na najnižem nivou, ali jedan deo te novine, a to su najčitanije stranice – prva, druga i treća – u izvesnoj meri je otvoren za alternativno mišljenje.

Moramo imati u vidu da je medijska scena u Srbiji danas gora nego devedesetih. U ono vreme imali smo više slobodnih medija nego danas. U njima su mogli da se čuju stavovi kritičara i protivnika režima Slobodana Miloševića. Danas takvih medija ima znatno manje i onda treba razumeti i ljude iz opozicije što nisu, da tako kažem, „gadljivi“, pa objavljuju svoje stavove i mišljenje u listu kakav je Kurir.

Informer i Pink uzvraćaju

Omer Karabeg: Vučić vraća Kuriru istom merom. Tablodi koji su verni Vučiću, pre svega Informer, i Vučiću bliska televizija Pink, ne štede reči u napadima na Kurir. Kako vam izgleda ovaj rat tabloida?

Sandra Petrušić: Mislim da to nije samo rat tabloida. To je jedan od mnogih ratova koje Vučić vodi protiv svih koji nisu njegovi istomišljenici. Ne znam da li ste primetili, ali u saopštenjima u kojima se napada Kurir uvek je prikačen i neko iz opozicije. Recimo, Saša Janković za koga se kaže da je veliki prijatelj, maltene kum Kurira. Pa se u taj napad na Kurir upakuje i ona SNS-ova intriga o Sašinom prijatelju i postavlja pitanje – Saša, ko je ubio tvog prijatelja, da li si ti ubica, i sve u tom stilu.

Rade Veljanovski: Nema nikakve sumnje da to nije rat tabloida. Nikada Informer, Pink i Studio B ne bi bili u stanju da se do te mere bore protiv svega što je opoziciono da nemaju snažnu podršku vlasti, a ta podrška nije samo politička. Iza toga, naravno, stoji i novac. Režimski mediji rade vrlo sistematično, u dogovoru, ništa ne prepuštaju slučaju. Oni hvale i promovišu vlast i pokušavaju da što više uprljaju njene protivnike. To je etabliran front koji je moćan i kome se je jako teško odupreti.

Omer Karabeg: Zar Kurir nema jedan dosta veliki problem? Oni isti novinari, koji su ranije hvalili Vučića i napadali opoziciju, sada napadaju Vučića i hvale opoziciju.

Sandra Petrušić: Da li mislite da oni imaju moralni problem? Ne mislim. Kada se čovek odluči da radi u tabloidu, on je već pristao na određena pravila igre. Na tabloidnoj sceni bilo je promena i promena. U krajnjoj liniji i Informer je nastao od Kurira. I političari menjaju mišljenje – sad sam uz Vučića, sad nisam, sada sam uz SPS, sad nisam. Pa zašto ne bi i novinari tabloida? Ali ja ne bih mogla da ih nazovem novinarima. Čak ni Kurir, koji u ovom trenuku otvara prostor za drugačije mišljenje, ne bih svrstala u novinarstvo.

Kult ličnosti

Rade Veljanovski: Nema nikakve sumnje da je naše novinarstvo u krizi. To što se sada dešava da isti novinari menjaju stranu dogodilo nam se nekoliko puta u poslednje dve decenije. Ja sam se 5. oktobra uveče našao u Televiziji Beograd i u Radio Beogradu. Video sam Tanjugove vesti u kojima su isti novinari, koji su do jučer pisali panegirike Miloševiću, odjednom počeli da pišu sasvim drugačije u smislu – demokratska opozicija najzad je svrgnula autoritarni, nenarodni režim Slobodana Miloševića i sve u tom stilu.

Omer Karabeg: Da li mislite da to ljudima ne smeta?

Rade Veljanovski: Naravno da ima ljudi kojima smeta. Ne bih bio spreman da našu javnost tako loše okarakterišem, mada ne odstupam od onoga što sam rekao da je naše društvo dominantno populističko i tradicionalističko. Mi imamo kult vođe. Ovo što se dešava sa Aleksandrom Vučićem je tipičan kult ličnosti.

Ni Tita, ni Miloševića nije bilo toliko u medijima koliko danas ima Vučića. Vučić je svaki dan u javnosti. On nije samo predsednik države, on je istovremeno i premijer i glavni ministar, on je portparol države Srbije. On mora svaku vrpcu da preseče. Ako nešto jednog dana dođe glave ovom režimu – biće upravo ta Vučićeva opsednutost samim sobom.

Omer Karabeg: Kurir saopštava da je ugrožen i na kioscima. Ranije je zajedno sa Informerom imao povlašćeno mesto na kioscima, a sada ga navodno prodavaci guraju ispod ostalih novina. Može li Srpska napredna stanka da diktira distributerskoj mreži kako da tretira pojedine listove?

Sandra Petrušić: Naravno da može. To se dešavalo i sa NIN-om i Vremenom. Deo naših novina uopšte se ne pojavi na kiosku, vrate nam ga kao remitendu. Oni mogu da kontrolišu svakog čoveka koji radi na kiosku.

Rade Veljanovski: To se ne radi direktno, to se radi perfidno, načinom koji ne ostavlja tragove. Nema pismenog naređenje, nema čak ni telefonskog. Vodi se računa o tome da svi oni koji su im potrebni za takve poslove budu članovi njihove partije.

Slučaj B92

Omer Karabeg: Najveća finansijska podrška medijima ide preko reklama. Preduzeća bliska vlasti, posebno javna preduzeća, kada se reklamiraju, rade to u medijima koji su bliski režimu. Kurir verovatno više neće dobijati reklame kao što ih ne dobijaju ni drugi mediji koji kritikuju Vučića. Da li Kurir može to da preživi? Koliko je moćna Adria medija grupa koja izdaje Kurir?

Sandra Petrušić: Mislim da će Kurir preživeti. Posledice će osetiti novine koje nisu tabloidi, kao što je srpsko izdanje Newsweeka koje je već ugašeno. Mislim da Kurir može sam sebe da izdržava. Ako NIN, koji ima daleko manji tiraž od Kurira i nema nijednu reklamu, može da se izdržava od prodaje, siguran sam da i Kurir može da opstane, ali je pitanje šta će biti sa ostalim izdanjima.

Rade Veljanovski: Imamo slučaj B92 koji je izgubio reklame i došao u finansijske teškoće zbog Insajdera i drugih emisija u kojima se negovalo istraživačko novinarstvo i otvarale jako važne teme. Te emisije pogađale su interese pojedinaca bliskih vlasti, pa su onda oni počeli da povlače reklame. B92 postoji i danas, ali da li ga stvarno imamo. To nije više ona televizija kakva je bila nekad.

Omer Karabeg: Mislite li da Vučić ima toliku moć da bi mogao da ugasi Kurir?

Sandra Petrušić: Mislim da može. On ima moć da uradi sve u ovoj zemlji, ali mi se čini da u ovom trenutku taj potez neće povući zato što se nalazi pod lupom Evropske unije. Međutim, bude li priznao Kosovo, budite sigurni da će uraditi mnoge strvari, koje se sada usteže da uradi, pa će ugasiti i Kurir.

Kada im Vučić odradi najvažniji posao, čelnici Evropske unije neće se više osvrtati na kršenja ljudskih prava i nepoštovanje zakona, pa će pravna država biti potpuno ukinuta. Paradoksalno je da ćemo mi koji se borimo za ulazak u Evropsku uniju da bismo ostvarili ljudska prava, tu bitku izgubiti kada Srbija ispuni uslove za ulazak u Uniju.

Pomirenje?

Omer Karabeg: Može li doći do pomirenja? Setimo se da se nakon prošlogodišnjeg oštrog sukoba Kurir pomirio sa Vučićem. Vučić je početkom marta ove godine posetio redakciju Kurira i sve je prošlo u najprijateljskijoj atmosferi.

Rade Veljanovski: Naravno da može. Ako se to jednom dogodilo, zašto ne bi moglo još jednom? U pitanju su interesi. Ako se ti interesi u jednom trenutku poklope, a ne bi me iznenadilo da se tako nešto dogodi, moglo bi doći do pomirenja. Nadam se da se neće dogoditi, ali u ovoj zemlji Srbiji sve možemo da očekujemo.

Sandra Petrušić: Možda može, ali nisam u to previše uverena. Nije problem u tome da li bi Kurir pristao na nagodbu, nego da li bi je Vučić ponudio. On svakim danom sve više sebe doživljava kao božanstvo kome niko ništa ne može. Nisam sigurna da je spreman da se pomiri s nekim ko ga je tako žestoko napadao, kao što to radi Kurir već šezdesetak dana. Jednostavno, on to ne može da oprosti. On će pre ići na to da ih zgazi, nego što će napraviti neki nagodbu s njima.

Odjeci i reagovanja

Omer Karabeg: Zašto je Srbija došla u takvu situaciju da na njenoj medijskoj sceni dominiraju tabloidi i televizije poput Pinka, koji u velikoj meri utiču na opredeljenje građana?

Rade Veljanovski: U Srbiji ima mnogo više medija nego što bi to bilo logično, s obzirom na veličinu teritorije, broj stanovnika i nacionalni dohodak. Toliki broj medija ne može da opstane na tržištu. Da bi opstali – oni služe vlastima i podilaze najnižem ukusu publike.

Sandra Petrušić: Tabloidi i Pink dominiraju medijskom scenom zato što se tamo odvija politički život. Da li se vama iz Radija Slobodna Evropa desilo da vam se javi Vučić ili neko od ministira i kaže da bi želeo da dođe kod vas i saopšti građanima to i to? Pretpostavljam da nije. NIN ne može da dobije nikoga iz vlasti ne samo za intervju, nego ni za izjavu. Svi su oni od jutra do sutra na Pinku, Studiju B, u Informeru. Moramo priznati da vlast u dobroj meri utiče na naš život. Ako su predstavnici vlasti u tabloidima, onda su tabloidi najvažniji u ovoj zemlji.

Omer Karabeg: Može li se reći da je početak tabloidnog novinarstva bila rubrika Odjeci i reagovanja koju je Politika uvela devedesetih godina da bi napadala kritičare Miloševićevog režima i pripremila narod za rat?

Rade Veljanovski: Dabome da se počeci takve novinarske retorike mogu tražiti u devedesetim godinama, ali i pre toga. Stalno se zaboravlja da je sunovrat politike u Jugoslaviji počeo već u drugoj polovini osamdesetih godina. Već od 1986. i 1987. godine tadašnja nezrela republička rukovodstva osokolila su medije da kritički pišu o drugim nacijama, a da pri tome njih ostave na miru.

Tako je to počelo. Odjeci i reagovanja su dovoljno dugo trajali da je jedan broj novinara pomislio da je to potpuno legitiman način pisanja i vođenja rasprave u javnoj sferi. Tako je taj način javne komunikacije dobio pravo građanstva i dugo vremena će biti potrebno da ga se oslobodimo.

Sandra Petrušić: Dodala bih da smo na kraju dobili botove kao vrhunac te vrste komunikacije.

Vučić protiv Vučića

Omer Karabeg: Može li Kurir ugroziti Vučićev rejting?

Rade Veljanovski: Mislim da ne može, jer Vučić ima medije koji su tiražniji. Pink sa svim svojim kanalima stiže u daleko više domova nego Kurir. Hvalospevi Vučiću ponavljaju se na mnogim medijima bezboroj puta u toku dana. Bojim se da Kurir ne može mnogo da naškodi Vučiću, ali mislim da Vučić svojim ponašanjem i zloupotrebom medija može u velikoj meri sam da ugrozi svoj rejting.

Sandra Petrušić: Ne mislim da ga Kurir može ugroziti, ali ga može malo okrnjiti. A i to je nešto. Potrebno je da se drugačiji glas mnogo jače čuje. Mediji na kojima se do sada čuo nemaju tako veliki tiraž kao Kurir i ne dopiru do toliko domova. Tako da mislim da je to neki početak ugrožavanja Vučićevog rejtinga, ali se ipak bojim da će Vučić to prekinuti pre nego što do toga dođe.