Iz REM-a ne odgovaraju na pitanje koje je pravno uporište za naplatu tzv. „must carry“ statusa.
Medijski pluralizam ili pokušaj stvaranja monopola – šta bi za građane značilo da se programi televizija koje već koriste javno dobro i imaju nacionalne frekvencije obavezno prenose u kablovskom sistemu i pritom naplaćuju?
Član 106. Zakona o elektronskim medijima predviđa obavezan prenos određenih programa zarad zaštite medijskog pluralizma i javnog interesa, ali ne propisuje naknadu za prenos.
Praksa pokazuje da obaveza prenosa postoji za programe javnog servisa. U Poslovnom udruženju kablovskih operatera pitaju – zašto bi korisnici kablovske televizije plaćali uslugu koju drugi dobijaju besplatno i koji je osnov za nametanje obaveze plaćanja?
„Ne može da se nametne situacija u kojoj mi kablovci moramo prenositi nešto i za to moramo platiti. To mi, da izvinete, miriše na neku vrstu monopola. Ali će to pametniji od mene sigurno bolje da reše“, izjavio je Andrija Bednarik, predsednik UO PUKOS (Poslovno udruženje kablovskih operatora Srbije).
I zastupnik Udruženja kablovskih operatera za širokopojasne servise France Presetnik poručuje da zakon o trgovini zabranjuje neravnopravan položaj korisnika. Za narušavanje tržišta optužuje regulatora.
„U poslednje vreme čini mi se da se stavljaju na stranu nekih televizija odnosno nekih privatnih firmi i na neki način utiču na tržište. Mi očekujemo kao operateri da budemo ravnopravni na tržištu“, rekao je Presetnik.
Motivi za naplativu „must carry“ odluku REM-a mogu biti razni, ali su sagovornici N1 saglasni da je u pitanju veliki novac. Andrija Bednarik podseća da su se televizije sa nacionalnom frekvencijom obavezale na finansijsku održivost i uspešno poslovanje, ali da je nedavni spor između Radijus Vektora i televizija B92 i Prva otkrio suštinu priče.
„Suština je u tome što je gledanost počela da pada i tada je nastala ozbiljna nervoza kod vlasnika kanala, jer su planski uknjižene te pare za ovu godinu od marketinga“, rekao je Presetnik.
A inicijativa o obaveznom plaćanju dolazi upravo od televizija O2 i Prva čiji je vlasnik grčka Antena grupa. Grčko zakonodavstvo, pak, ne poznaje „must carry“ obavezu i plaćanja, u toj zemlji gotovo da nema kablovske distribucije, a ni stalnih nacionalnih frekvencija.
France Presetnik poručuje – distributeri u Srbiji ne odbijaju plaćanje, ali podseća na slučaj vraćanja frekvencija slovenačkih televizija, u zemlji članici Evropske unije.
„U trenutku kada su odlučile da traže da im se plaćaju autorska prava na ime njihovog televizijskog sadržaja, jednostavno su isključili svoje programe iz nacionalnih frekvencija i emituju svoje programe isključivo kroz kablovsku televiziju, što mislim da je najkorektnije“, kaže Presetnik.
Suprotno slovenačkom slučaju, ukoliko REM usvoji odluku o obaveznom emitovanju programa izabranih televizija, neposlušni kablovski operateri mogu ostati bez dozvola.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.