Na niškom konkursu 70 odsto sredstava za provladine medije: Novac i za one koji se bave kancelarijskim uslugama ili „prijateljstvima“

Prema predlogu Komisije za ocenu projekata podnetih na gradskom konkursu, provladini mediji u vlasništvu članova porodica Radomirović, Gašić i Milovanović dobiće skoro 54 miliona dinara.

Ipak, ovoga puta neki od projekata sa kojima su ti mediji aplicirali za javna sredstva nisu “prošli”.

Mediji u vlasništvu članova niške porodice Radomirović – Televizija Belle Amie i Radio Belle amie – inkasiraće 20 miliona, odnosno 1,7 milion dinara. Narodne novine, koje su takođe u njihovoj svojini, trebalo bi da dobiju 12 miliona dinara.

Budžetska sredstva za svoj projekat, međutim, neće dobiti portal Belle amie.

Neće ih dobiti ni Niška televizija, čiji su vlasnici Radomirovićeve Narodne novine i Slađana Ostojić, inače direktorka Televizije Zona plus, jer je ”nenamenski utrošila” deo budžetskog novca sa prošlogodišnjeg gradskog medijskog konkursa.

Televizija Zona plus, u vlasništvu Nikole Gašića, sina ministra unutrašnjih poslova i funkcionera SNS Bratislava Gašića, za projekat pod nazivom “A be Niš” dobiće 15 miliona dinara.

Televizija Kopernikus će za projekat “Mirna i dostojanstvena starost” inkasirati 4.920.000 dinara. Vlasnik ove televizije je preduzeće Twinel, čiji je vlasnik Zvezdan Milovanović, nekadašnji čelnik SNS u Nišu i brat Srđana, čija je firma kupila Televiziju B92 i Prva samo mesec dana nakon što je državnom Telekomu prodala svoj udeo u kablovskom operateru Kopernikus tehnolodži.

Budžetska sredstva će dobiti i udruženja kojima medijska delatnost nije prioritetna, kao što su Asocijacija srpsko češkog prijateljstva “Beseda”, koja će za projekat “Niš i Češka- snažne veze i nove šanse” dobiti 1,3 miliona dinara.

Građani Niša će sa 1, 2 miliona dinara finansirati i projekat “Cirkularno ponašanje- prilike i mogućnosti na lokalu”, sa kojim je aplicirala preduzetnica Nastasija Nikolić čija se firma “Nancy com” bavi kancelarijsko- administrativnim uslugama.

Njihov novac dobiće i Internet group, registrovana u APR kao reklamna agencija, za projekat optimističnog naziva: “Niš postaje domaći raj za investiture”, koji je vrednovan sa 800.000 dinara.

Sindikat novinara Srbije će, pak, za projekat značajnog naslova “Da li mediji u Nišu ostvaruju javni interes u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima” dobiti 150.000 dinara.

Grad je za konkursno sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa izdvojio 85 miliona dinara, koliko i prošle godine.

Konkurs je, osim na gradskom veb- sajtu, objavljen u Srpskom telegrafu.

Inače, na niškim konkursima za budžetsko sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, od 2015. godine do danas, mediji bliski vlastima dobijaju i više od 80 odsto sredstava.

Pojedine konkurse pratili su protesti, a onaj iz 2016. godine je poništen, pa raspisan novi.

Zbog ovakve prakse i “unapred poznatog rezultata”, pojedini niški mediji koji nisu pod kontrolom vlasti, poput Južnih vesti i Medijske kutije, prestali su da konkurišu.

Đorđević: Građani treba da kažu šta smatraju temama od javnog značaja

Čitav proces konkursnog sufinansiranja medijskih projekata je van očiju javnosti, a građani se ne pitaju šta smatraju temama od javnog interesa, zbog čega ovakve odluke i ne doživljavaju kao svoje, kaže za Danas Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava u Nišu, koji se bavio javnim interesom u oblasti javnog informisanja.

“Građani, koji kao poreski obveznici finansiraju medijske projekte izabrane na konkursu, ne znaju na osnovu čega su neki projekti podržani, a neki nisu. Takođe, koliko znam, niko ih nije pitao šta su njihove potrebe u oblasti javnog informisanja i šta smatraju temama od značaja za njihov život. Obaveza javne vlasti je da istraži potrebe građana, i utvrdi šta im manjka, kako bi se preko ovakvih konkursa obezbedili nedostajući sadržaji. Gradjani i stejkholderi moraju da se pitaju o temama od javnog interesa”, kaže Đorđević.

On kao problem vidi i manjak medijskog pluralizma- budžetske podrške različitim sadržajima, kao i nedostatak analize onih sadržaja koji su podržani.