Savet REM-a (foto: Ivana Predić / Cenzolovka)
U Regulatornom telu za elektronske medije (REM) u toku je proces dodele nacionalnih frekvencija, tokom kojeg će sutra, 12. jula, početi razgovori sa predstavnicima medija koji su se kandidovali.
Za četiri dozvole sa nacionalnom pokrivenošću na osam godina konkurisalo je 14 televizija: Pink, Hepi, Nova S, N1, Prva, B92, TV Tanjug, Kurir TV, Kopernikus, TV K1, TV2, Vesti, BK i Una.
Za isto toliko nacionalnih radio frekvencija prijavilo se sedam kandidata: Radio S, Radio Balkan, Radio Neven, Nacionalni radio Puls Grocka, Play radio, Radio S i Hit Music FM.
REM je objavio raspored javnih razgovora sa podnosiocima prijava, koji će trajati tri dana, do 14. jula.
Juditа Popović, članica Saveta REM-a, koja je imala uvid u programske elaborate kandidata, kaže za Cenzolovku da su predloženi programi „med i mleko“.
Elaborati su fantastični, naglašava Popović, pa, ukoliko ih se emiteri budu pridržavali, „mi ćemo imati fenomenalnu medijsku scenu i biće uživancija gledati televiziju“.
Naša sagovornica, ipak, dodaje da će tokom razgovora insistirati na tome da kandidati odgovore – na koji način će garantovati da će ono što obećavaju u elaboratima zaista i uraditi.
„Elaborati su zaista raznovrsni, ima svih vrsta programa. Čak su emiteri koji prikazuju rijaliti programe njih smestili u noćne sate i značajno smanjili udeo ove vrste programa“, otkriva Popović.
CVEJIĆ: PINK I HEPI NE TREBA DA PONOVO DOBIJU DOZVOLE
Komentarišući dodelu nacionalnih frekvencija, profesor Filozofskog fakulteta i bivši član Saveta REM-a Slobodan Cvejić kaže da od tog procesa očekuje još jedan „veliki cirkus i još jednu manipulaciju u kojoj će se simulirati poštovanje zakona i institucionalna pravda“.
„Pretpostavljam da će dve od četiri televizije koje sada imaju nacionalnu frekvenciju istu izgubiti, a da će Pink i Prva svoju obnoviti. Teško je proceniti koje druge dve će dobiti pravo na nacionalni obuhvat, ali iz svega što se ranije dešavalo usudiću se da prognoziram da će to biti Kurir i Tanjug. Pretpostavljam da je peta frekvencija ostavljena za neku kasniju političku nagodbu, kroz koju bi dozvolu za nacionalnu pokrivenost dobila Nova S“, smatra Cvejić.
Dodaje da se slaže za zahtevom udruženja Kreni Promeni da Pink i Hepi ne treba ponovo dobiju dozvolu za nacionalnu pokrivenost zbog emitovanja nasilja u rijaliti programima, i drugih vrsta prekršaja, uključujući nepoštovanje sopstvenih elaborata.
To je zajedničko i ostalim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Cvejić veruje da će se o tim prekršajima diskutovati Savet REM-a:
„Naći će se neka oblanda u koju će biti upakovana odluka da se zakon zaobiđe za bar dve od njih“.
Prema Cvejiću, uloga REM-a će i posle 4. avgusta biti ista sve dok ne dođe do smene ove vlasti i ponovnog jačanja nezavisnosti svih regulatornih tela.
„Moguće je da će, uz velike pritiske civilnog sektora i međunarodne zajednice, doći do toga da bar jedna nezavisna TV stanica dobije pravo na nacionalnu frekvenciju“, zaključuje Cvejić.
Tajno glasanje
Nakon razgovora u REM-u, članovi Saveta treba da obiđu prostorije svih kandidata kako bi se uverili u njihove kapacitete i tehničku opremljenost.
Posle toga, na narednoj sednici Saveta REM-a, raspravljaće se o kandidatima i tajno glasati zaokruživanjem po četiri televizije i radija.
Regulator prilikom odlučivanja o dozvoli, ukoliko je podnosilac prijave već pružao medijsku uslugu, u obzir uzima i njegovu praksu u izvršavanju obaveza (Zakon o elektronskim medijima)
Oni koji budu imali najviše glasova dobiće nacionalne frekvencije. Ukoliko se desi da među izabranim medijima ima onih sa istim brojem glasova, izjašnjavanje o njima će se ponoviti.
Proces izbora nacionalnih operatera će moći da prate akreditovani novinari. To do sada nije bio uvek slučaj, pošto je REM poznat po zatvorenosti prema javnosti.
Na sajtu se, na primer, ranije nisu objavljivali termini sednica Saveta. Do dozvole da prisustvujete sednici, prema našem iskustvu, nikad nije bilo lako doći.
Popović smatra da je do pomaka ovog puta došlo pre svega jer je interesovanje javnosti za dodelu nacionalnih frekvencija veliko.
Elaborati su zaista raznovrsni, ima svih vrsta programa, a čak su emiteri koji prikazuju rijaliti programe, njih smestili u noćne sate, i značajno smanjili udeo ove vrste programa (Judita Popović)
„Ukoliko problem iznesete na videlo i učinite ga dostupnim svakome, dobijate na težini i na fokusu i zato se toliko javnost uskomešala oko dodele frekvencija“, ocenjuje naša sagovornica.
Ona kaže da će se raditi ubrzanim tempom, poštujući rokove, i da će nove dozvole biti dodeljene do 4. avgusta, kada stare ističu.
Za emitere i, što je važnije, za društvo i građane, veoma je važno ko će imati pristup (i medijski uticaj) svakom čoveku u Srbiji. Mada je danas teritorijalna zastupljenost kablovskih operatera velika, ona nije potpuna.
„Između 15 i 20 procenata građana nema pristup kablovskoj mreži, to nije mali broj. Upoređivala sam taj procenat sa brojem građana koji su na granici siromaštva, koji je otprilike isto toliki. Ne može baš svaki građanin da plati kablovskog operatera“, kaže Popović.
Dosadašnje ponašanje bi moralo da utiče na dodelu frekvencija
Na pitanje kakav ishod glasanja očekuje, te da li je sve unapred poznato, Popović kaže da ne želi da prejudicira odluku, ali da namerava da ozbiljno razgovara sa kandidatima o ranijem ponašanju vlasnika državnih frekvencija i odnosu prema zakonima i Savetu REM-a.
Interesovalo nas je da li Popović misli na Pink i Hepi. Oni su šampioni po broju kaznenih mera koje im je izricao Savet REM-a. Ali i po kršenju Kodeksa novinara i zakona, po količini govora mržnje, povreda dostojanstva ličnosti… za šta ih REM često nije kažnjavao.
Ni oni, a ni ostali nacionalni komercijalni emiteri (B92 i Prva), nisu poštovali elaborate koje su priložili kada su dobili dozvole za korišćenje nacionalne frekvencije.
Između 15 i 20% građana nema pristup kablovskoj mreži, to nije mali broj. Otprilike je isto toliko građana koji su na granici siromaštva. Ne može baš svaki građanin da plati kablovskog operatera (Judita Popović)
Popović kaže da misli na sve emitere, pošto nijedan nije ispunio ono na šta se obavezao u elaboratu u kom je opisao svoju programsku koncepciju.
„Ti medijski sadržaji su bili toliko iskompromitovani i ne bih sad da izvlačim nijednog kandidata da to ne deluje navijački. Ja sam rekla o svima njima šta sam mislila“, kaže Popović.
Godinama unazad izveštaji o ispunjavanju zakonskih i programskih obaveza komercijalnih emitera, koje rade stručne službe REM-a, konstatuju da nijedna televizija sa nacionalnom pokrivenošću ne poštuje ni Pravilnik niti svoje elaborate – kojima su predviđeni i naučni, kulturni ili obrazovni program.
Iako ima mehanizme da reaguje, REM to koristi veoma retko. Nikada nije doneo najdrastičniju meru koja je previđena Zakonom o elektronskim medijima – oduzimanje dozvole.
Dosadašnje ponašanje emitera moralo bi da utiče na odluku o ponovnoj dodeli nacionalnih frekvencija, ističe Popović. Pomenuti godišnji izveštaji REM-a bi, prema njoj, morali da budu značajni za odlučivanje. Na to ih obavezuje i Zakon o elektronskim medijima, kao i Pravilnik REM-a.
Zakon kaže: Regulator prilikom odlučivanja o dozvoli, ukoliko je podnosilac prijave već pružao medijsku uslugu, u obzir uzima i njegovu praksu u izvršavanju obaveza.
Među zakonskim obavezama su i:
– poštovanje ljudskih prava i dostojanstva ličnosti. Njime se zabranjuje ponižavanje i prikazivanje scena nasilja i mučenja, osim ako za to postoji programsko i umetničko opravdanje;
– slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje;
– doprinos podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana;
– emiter ne sme da emituje sadržaje koji ističu i podržavaju narkomaniju, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i slušalaca;
– sadržaji koji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika moraju biti jasno označeni i ne objavljuju se u vreme kad se osnovano može očekivati da ih maloletnici prate;
– zabranjen je govor mržnje.
U Pravilniku je propisano da REM ocenjuje da li podnosilac prijave poštuje propise i profesionalne i etičke medijske standarde.
Dakle – i pored toga što su, kako nam je prenela Judita Popović, programski elaborati, „fantastični“, ostaje pitanje garancije da će takav program i emitovati.
Popović kaže da će na tom pitanju insistirati tokom razgovora sa kandidatima i da se nada da ćemo posle 4. avgusta imati dobru medijsku scenu.
Na pitanje možemo li li očekivati da će televizije naprasno početi da rade po pravilima, s obzirom na realnost u kojoj pravila kao da ne postoje, Popović kaže da se uvek nada pozitivnim promenama, koje će možda doneti i naredni sazivi Saveta REM-a. Kako se predviđa izmenama Zakona o elektronskim medijima, njega više neće birati Skupština Srbije.
ČETIRI ILI PET?
Nacionalnu frekvenciju trenutno imaju četiri televizije: Pink, Hepi, Prva i B92, a peta frekvencija je već devet godina neraspoređena. Judita Popović odgovara je najmanji problem pitanje pete frekvencije, te da je bitan kvalitet, a ne kvantitet.
To je za nju tehničko pitanje. Kaže da je javno preduzeće zaduženo za oblast tehnike procenilo da je četiri dovoljan broj, da je to dovoljno za 99 odsto teritorijalne pokrivenosti.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.