Foto: Medija centar Beograd
Na pitanje o položaju medija i uticaju i odnosu državnih funkciionera i tranzicionog perioda na medije, Pašalić je odgovorio: „Ovo pitanje je vrlo kompleksno. Mnogi od novinara nemaju čak ni adekvatne ugovore, nemaju plaćene doprinose, njihov posao je oročen za nečiju volju, kako onda da tu ne govorimoo svemu i svačemu, od cenzure, preko autocenzure do pritisaka svake vrste.
Znači, normativno se to mora urediti i zakonski i inspekcijski pratiti.
Drugo, novinari su izloženi zaista svakoj vrsti napada, od fizičkog ugrožavanja do nevaspitanog odnosa prilikom uzimanja izjave, i stav institucije, a i moj, jeste da se novinari moraju apsolutno zaštititi od svačije samovolje“.
On je dodao da, kao i u slučaju policije, uvek treba posmatrati i drugu stranu.
„Znate i da su novinari kršili određena pravila svoje struke prejudicirajući sudske odluke, osuđujući pojedine osobe po novinama, a da postupak nije ni započet…“, rekao je Pašalić.
Prema njegovoj oceni, zaštitnik građana mora da ukazuje na svaku od tih situacija, i jednu i drugu.
„I kada je pogrešeno spram novinara i kada su novinari pogrešili spram, prvenstveno, građana koji su se našli unekoj medijski ‘interesantnoj’ situaciji. Takvo pisanje koje ima neki mali senzacionalistički prizvuk njima apsolutno remeti ceo život, kao i život njihove dece, potomaka, rođaka“, rekao je Pašalić u intervjuu za Politiku.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.