Najavljene izmene zakonskih predloga o vlasništvu države u medijima i ulozi Saveta za štampu, ali ne i o REM-u

Odredbe novog Zakona o javnom informisanju i medijima koje su do sada izazvale najviše polemika – uloga Saveta za štampu i vlasništvo u medijima – trebalo bi da budu promenjene, najavljeno je na trećoj javnoj raspravi o medijskim zakonima, koja je juče održana u Kragujevcu.

Država nema želju da se vraća u medije i odredbe zakona se, prema rečima ministra Mihaila Jovanovića, isključivo odnose na Telekom. Prema njemu, danas je u svetu normalno da mediji budu u vlasništvu velikih telekomunikacionih kompanija.

Odgovarajući na kritike medijskih udruženja da se u Zakonu to nigde precizno ne navodi i da odredbe mogu veoma široko da se tumače, ministar je istakao da je država predložila izmenu člana 39. Zakona o javnom informisanju i medijima, koji treba precizno da definiše ko može da bude osnivač medija.

Predlogom Zakona je, naime, predviđeno da osnivač ne može da bude republika, pokrajina, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće niti drugo pravno lice koje je u celini ili delom u javnoj svojini ili se finansira iz javnih prihoda.

Država nema želju da se vraća u medije i odredbe zakona se isključivo odnose na Telekom. Danas je u svetu normalno da mediji budu u vlasništvu velikih telekomunikacionih kompanija (ministar Mihailo Jovanović)

Država je predložila da dopuni predlog tako što izuzetak od ovog slučaja mogu da budu samo društva kapitala čija su delatnost elektronske komunikacije, u skladu sa zakonom kojim se regulišu elektronski mediji.

Kako bi se zaštitila sloboda javnog informisanja, izdavač bi bio dužan da objavi dokument kojim su predviđene mere i procedure za zaštitu uređivačke politike.

Predstavnici države tvrde da njihova ideja nije da se preko Telekoma i Arene sport širi politički uticaj, već da se omogući telekomunikacionoj kompaniji da ima komercijalne usluge. Pozivaju se i na to da je to u skladu sa Ustavom.

Navedeno je da takav model postoji u još 13 zemalja u svetu i da Srbija treba da se trudi da svoje zakone usklađuje sa zakonima razvijenih država.

Menjaju se odredbe koje se tiču Saveta za štampu?

U Kragujevcu je najavljeno i da će biti promenjena sporna tačka u nacrtu zakona, ona koja se tiče Saveta za štampu.

Rečeno je da su predstavnici države imali sastanak sa članovima Saveta za štampu i da postoji inicijativa da se u konačnu verziju Zakona vrati prvobitni predlog radne grupe.

U predlogu, koji je juče pročitan, izbačen je deo po kome odluke Saveta za štampu na medijskim konkursima važe samo za štampane i onlajn medije koji su prihvatili njegovu punu nadležnost. Mere koje treba da se izreknu medijima koji su kršili zakonske odredbe, odnosno profesionalne standarde i novinarsku etiku, treba da budu bliže uređene podzakonskim aktima.

Rokovi za novu privatizaciju 

Predlozima se preciziraju i novi rokovi za privatizaciju medija kod kojih su raskinuti prvi ugovori o privatizaciji. Ovo je naišlo na odobravanje kragujevačke javnosti, budući da je Radio-televizija Kragujevac jedan od dva medija u zemlji koji se još uvek nalaze u vlasništvu jedinice lokalne samouprave.

Medijska udruženja su istakla da je, u slučaju privatizacije medija, najbitniji nadzor nad primenom zakona. Ona podsećaju da su rokovi bili postavljeni i u Akcionom planu za sprovođene Medijske strategije, ali da kasnije nisu ispoštovani.

I najbolja zakonska rešenja u praksi neprimenjiva ukoliko ne postoji politička volja da se ona sprovode (Bojana Vlajović Savić)

Kao najveći primer kršenja Zakona navedena je Radio-televizija Kragujevac, koju je grad finansirao sa 500 miliona dinara u poslednjih sedam godina.

Predstavnica udruženja Res publika Bojana Vlajović Savić je istakla da smisao zakona nije da se novcem građana finansiraju plate i tekući troškovi medija, već isključivo proizvodnja sadržaja od javnog interesa. Zbog toga je veoma značajno da se Zakonom uvede inspekcijski nadzor koji će sprečiti da se slučaj RTK ponovi u nekom drugom gradu u Srbiji, jer su i najbolja zakonska rešenja u praksi neprimenjiva ukoliko ne postoji politička volja da se ona sprovode, istakla je Vlajović Savić.

Zanimljivo je da, iako je pre samo pet dana Skupština grada Kragujevca donela odluku o metodu i modelu privatizacije Radio-televizije Kragujevac, niko iz ove medijske kuće i čelnika grada se nije se pojavio na javnoj raspravi da se informiše ili prokomentariše odredbe zakona koje se odnose na privatizaciju medija.

Grad Kragujevac je čak ignorisao činjenicu da se održava javna rasprava i tako što vest o njenom održavanju rasprave nije ni objavljena na zvaničnom sajtu.

Rokovi i dalje problem projektnog finansiranja 

Predstavnici novinarskih udruženja su ocenili kao pozitivno to što je predloženim odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima precizno definisan postupak projektnog finansiranja.

Svi medijski konkursi će biti objavljivani na jedinstvenoj platformi, a definisani su i kriterijumi koje treba da ispunjavaju članovi komisije. Sporni su ostali rokovi raspisivanja konkursa, odnosno činjenica da mediji najčešće imaju samo po nekoliko meseci da realizuju projekte za koje su dobili sredstva.

To se najčešće događa zbog toga što Ministarstvo informisanja ili lokalne samouprave kasno raspisuju konkurse, pa su mediji prinuđeni da smanjuju aktivnosti ili da skrate trajanje projekta i odreknu se dela novca.

Predlogom izmena zakona je kao krajnji rok za raspisivanje konkursa naveden 31. januar, ali je ministar Jovanović istakao da je taj rok krajnje nerealan. On će verovatno biti pomeren na 28. februar. Budući da je rok za organizaciju konkursa i podelu sredstava 90 dana, mediji će opet za realizaciju projekta imati manje vremena.

Da bi se to izbeglo, predlozima izmena zakona predviđa se da se od ove godine zaključuju ugovori na period koji je aplikant naveo u projektu. Ukoliko realizacija projekta pređe u narednu godinu, mediji neće morati da vraćaju sredstva.

Medijska udruženja podržavaju i predlog o uvođenju revizije projekata za medije koji su dobili više od 1,2 miliona dinara. Nezavisno udruženje novinara Srbije se ne slaže sa činjenicom da revizija treba da bude finansirana iz sopstvenih sredstava, već da treba da ide na teret donora.