Ne, vlast ne može da radi šta god hoće: Ponižavanjem novinara ponižavaju i građane

„Direktor Kliničkog centra Sazdanović gluv za pitanja novinara iz Kragujevca, ali ne i za beogradske medije“, „Diskriminacija novinara u Valjevu“, „Kojih novinara nema na Zelenovićevim konferencijama u Šapcu“, „Na pitanje zašto je Leskovac treći u Srbiji po broju obolelih, gradonačelnik odgovara: Vi imate dva posto praćenje u Leskovcu“ – naslovi su samo nekih tekstova u kojima se govori o diskriminaciji novinara, a koji su napisani poslednjih meseci.

Na žalbe medija da ne dobijaju informacije, pojedini čitaoci umeju da odgovore i ovako:

I na nama koji radimo u medijima je da edukujemo čitaoce, da im objasnimo da je posao novinara da postavljaju pitanja, a obaveza funkcionera da na pitanja odgovaraju (Ljiljana Stojanović, Leskovac)

„Izgleda da direktor baš ne miriše neke novinare iz Kragujevca. Verovatno da ima neki razlog. Ne ulazim u to.“

„Njegovo je pravo da bira u kojim medijima će se pojavljivati.“

„Kakva pitanja postavljaju pojedini novinari, ni ja im ne bih odgovarala.“

Funkcioneri ne mogu da dele medije

Po mišljenju Violete Glišić, novinarke iz Kragujevca koja često i za Cenzolovku piše o diskriminaciji lokalnih medija, problem je to što „u duboko podeljenom društvu, kao što je naše, uvek postoje naši i njihovi. U tom kontekstu ljudi i komentarišu vesti na portalima i društvenim mrežama“.

„Zbog toga brane i opravdavaju ’svoje’, paralelno kritikujući ove druge. Ne shvataju da su javni funkcioneri izabrani na funkcije da bi radili – ili bi bar trebalo da rade – u korist građana i da su građani ti koji ih plaćaju. Samim tim, funkcioneri ne mogu da dele medije na podobne i nepodobne, već svima moraju da odgovaraju na pitanja. Građani moraju da budu svesni da kada funkcioner ne odgovara na pitanja jednog medija, on ne diskriminiše samo taj medij, već i sve njegove čitaoce ili gledaoce“, kaže Glišić.

Građani moraju da budu svesni da kada funkcioner ne odgovara na pitanja jednog medija, on ne diskriminiše samo taj medij, već i sve njegove čitaoce ili gledaoce (Violeta Glišić, Kragujevac)

Član 4 Zakona o javnom informisanju i medijima zabranjuje „neposrednu i posrednu diskriminaciju urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu“.

Uprkos tome, istraživanje Poslovnog udruženja Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres pokazalo je da su, kada su lokalni mediji u pitanju, najčešći oblici kršenja sloboda i prava tokom 2019. godine vezani za neravnopravan tretman u odnosu na druge medije. Čak 63 odsto anketiranih lokalnih medija požalilo se na ovaj problem.

Pandemija koronavirusa dodatno je sve zakomplikovala. U anketi Lokal presa, urađenoj tokom vanrednog stanja, 41 odsto anketiranih predstavnika lokalnih medija izjavilo je da još teže dolazi do informacija iz lokalnih institucija.

„Za medije koji su i u vreme epidemije nastojali da svoju publiku izveštavaju profesionalno i odgovorno najveći problem bila je dostupnost informacija o svim važnim aspektima borbe protiv epidemije, kao i komunikacija sa zvaničnim institucijama. Zvanične i pouzdane informacije ili su izostajale ili su u pojedinim slučajevima bile ekskluzivitet medija koji su naklonjeni vlastima“, navodi se u istraživanju koje je od 15. marta do 28. septembra sprovela Slavko Ćuruvija fondacija.

U Šapcu biraju medije po volji vlasti

Čelnici Zavoda za javno zdravlje Šabac, šabačke filijale Nacionalne službi za zapošljavanje i Opšte bolnice Šabac javno su u maju ove godine izjavljivali da će prekinuti saradnju i komunikaciju sa pojedinim lokanim medijima u Šapcu, te da ih neće pozivati na konferencije za medije, niti davati odgovore na njihova pitanja i izjave u vezi sa radom ustanova kojima rukovode.

Po rečima Ivana Kovačevića, urednika nedeljnika Podrinske, ovoj odluci ostali su dosledni i dan-danas – redakcija Podrinskih iz ove tri ustanove pozive ne dobija.

Gradonačelnik Leskovca, recimo, uporno odbija zahteve za intervju novinarke Jugpresa i Nove naše reči Ljiljane Stojanović. Na konferencijama za novinare na njena pitanja često odgovara kontrapitanjima ili kritikama na račun medija čija je ona novinarka.

„Ono što nas ohrabruje jeste činjenica da većina ljudi ipak shvata da ovakvo ponašanje nije prihvatljivo. Naravno, uvek će biti onih čiji će rezon biti ’on je vlast pa može da radi šta hoće’. I na nama koji radimo u medijima je da edukujemo čitaoce, da im objasnimo da je posao novinara da postavljaju pitanja, a obaveza funkcionera da na pitanja odgovaraju“, kaže Ljiljana Stojanović.