Ne znam gde mi je glava od posla

To su milioni koji su opozicioni glas u predizbornoj kampanji mogli da čuju samo u izbornim blokovima informativnih emisija – dok im je Vučićeva propaganda bila dostupna u direktnim prenosima njegovih konferencija za novinare, višečasovnim TV gostovanjima i udarnim minutima dnevnika, gde je on, uz prigodna polaganja temeljaca, potpisivanja memoranduma ili obilazak fabrika govorio o svemu što mu padne na pamet. A ako bi nešto i zaboravio, tu su bili naručeni medijski izvršioci – nosači mikrofona, da ga na to podsete dovitljivim pitanjima koja počinju sa „A kako komentarišete…“

Da biste imali propagandu, morate imati prigodu. Ni u vanizborno vreme Vučiću nije strano da sazove konferenciju za novinare i naruči njen direktan prenos na nekoliko TV stanica da bi nam pričao kako ga je sramota koliko nam dobro ide i ponavljao podatke koje možda nismo dobro čuli prethodnih nedelja. U predizbornoj kampanji takva prigoda su promotivni događaji, paradogađaji, na kojima se izborni akteri pojavljuju u svojstvu javnih funkcionera, a o kojima mediji izveštavaju kao da je reč o stvarnim vestima od javnog interesa. To nije novost ove kampanje, niti je to Vučić izmislio, a nije ni specijalitet Srbije.

Funkcionerska kampanja je uobičajena i u zemljama razvijene demokratije, ali se od Srbije (i regiona) razlikuje po odnosu medija prema takvim aktivnostima. Na javnim servisima, pa čak ni na vlastima naklonjenim komercijalnim medijima, u tim zemljama nećete videti vesti ispunjene informacijama bez informacije – koje se bave time šta je premijer ili ministar rekao (kod nas češće – ponovio/ocenio) o raznim temama. Naravno, možemo samo da sanjamo o profesionalnim medijima, urednicima i novinarima koji će prepoznati šta je zaista vest, a šta prazna propaganda i koji će potom smeti da ne izveste o propagandnim događajima (a da im se ne javi neko iz kabineta da ih pita zašto mrze premijera).

***

Transparentnost Srbija prati funkcionerske kampanje od 2012. godine, poredeći aktivnosti funkcionera u određenom periodu kampanje, sa periodom iste dužine u prethodnoj neizbornoj godini. I svake godine sve je više promotivnih paradogađaja. Pre pet godina, tadašnji predsednici Republike i Vlade, Tadić i Cvetković, imali su 3,3, odnosno 2 promotivne aktivnosti po jednoj nedelji kampanje. Preračunato po metodologiji iz 2012. godine, Vučić je u kampanjama koje su usledile imao 3,5 (2014), 4,5 (2016) i 5,5 (2017) takvih aktivnosti po nedelji.

U upravo završenoj kampanji imao je 2,5 više promotivnih događaja nego u neizbornoj 2015. godini i 40% više nego u kampanji 2016. godine. Pritom treba imati na umu da su Vučić i nekoliko ministara u neprekinutoj kampanji od izbora 2014. godine i da javnost više ne može da razazna šta je zaista posao premijera i ministara. Da li je to, kako Vučić uporno ponavlja, obilazak toaleta i fabrika čijim je vlasnicima dodelio subvencije? Jer, iako formalno odluke (najčešće) donose nadležni organi, Vučić više ni ne krije ko zaista odlučuje. Pa je tako na jednom od promotivnih događaja u ovoj kampanji – obilasku fabrike čipsa u Čačku, poverio novinarima da razmišlja o tome da Kinezima ponudi koncesiju na deonicu auto-puta.

Priča o kineskim investitorima garnirana čipsom je slika i prilika funkcionerske kampanje. Iz fabrike čipsa odlazi se u fabriku odeće, a iz nje na predizborni miting. I tako u Vranju, Subotici, Jagodini, Leskovcu, Nišu…

Vučić se velikodušno uzdržao od javnih premijerskih aktivnosti (i posvetio javnim porodičnim aktivnostima) poslednjeg dana kampanje i tokom izborne tišine, što nije sprečilo članove Vlade da se 30. marta pojave na 14 događaja. Prvog dana izborne tišine 9 ministara je neizostavno moralo da se pojavi na 12 svečanih otvaranja, potpisivanja ugovora i okruglih stolova. Da nije bilo predsedničkih izbora ne bismo znali da je Ivica Dačić predsednik Komisije zа koordinаciju procesа trаjne integrаcije izbeglicа i da mu je glavno zaduženje polaganje kamena temeljaca. Dačić ipak nije bio glavna zvezda ministarske kampanje. Blistali su Mladen Šarčević sa 20 i Vanja Udovičić sa 19 promotivnih događaja. Šarčević je tome dodao još 11 aktivnosti „na terenu“. S druge strane upadljivo je bilo odsustvo Zlatibora Lončara.

***

Aleksandar Vučić je u izveštajima medija sa stranačkih promotivnih skupova skoro bez izuzetka predstavljan istovremeno kao premijer i predsednički kandidat, a funkcioneri SNS-a kao stranački funkcioneri i ministri, što je posebno bilo izraženo kada su mediji prenosili njihove govore o temama iz resora kojima se bave u Vladi.

Za razliku od 2016. godine stranački stavovi i poruke nisu bili plasirani preko sajtova državnih organa, obuhvaćenih monitoringom, ali je registrovan takav primer na sajtu Grada Sombora. Bilo je, međutim, vidljivije korišćenje drugih javnih resursa. Prvi put smo tokom kampanje videli snimak korišćenja resursa javnog preduzeća (prilog TV Al Džazira Balkan o skupu SNS-a u Mladenovcu). Bilo je nekoliko vesti i izjava o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da prisustvuju skupovima u organizaciji SNS-a. O tome je govorio i kandidat za predsednika Nenad Čanak u predstavljanju na RTS-u, a novinska agencija Beta je prenela i vest: „Prema saznanjima agencije Beta, u pojedinim javnim preduzećima kojima upravljaju kadrovi SNS-a zaposleni su dobili direktivu da prisustvuju mitingu. Sličnu direktivu dobili su i zaposleni u Domu zdravlja Novi Sad, koji su se nešto pre 11 časova masovno okupili ispred sedišta Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije, odakle bi trebalo da krenu na miting“. Takođe: „Nastavnici u Novom Pazaru, koja je rekla da ne želi da decu vodi na partijski predizborni miting, zaprećeno je otkazom – rekao je Saša Janković u Bečeju“.

***

Transparentnost Srbija je obavila monitoring plasmana funkcionerske kampanje u elektronskim medijima. Posmatrane su centralne informativne emisije pet TV stanica: RTS, B92, Pink, N1 i Studio B.

Jedan od najspornijih događaja ovogodišnje „funkcionerske kampanje“ bio je otvaranje atletskog stadiona u Novom Pazaru, u organizaciji Vlade Srbije. Za ovu promociju su autobusima dovoženi građani iz drugih mesta, pri čemu su govori i izjave funkcionera (a ne sam povod okupljanja) zauzeli udarne minute informativnih emisija. Vučić se, zahvaljujući otvaranju stadiona, našao i na naslovnoj strani Sportskog žurnala narednog dana.

Otvaranje stadiona u Novom Pazaru 19. marta bilo je prva vest u dnevnicima četiri TV stanice, dok je na TV N1 to bila četvrta vest. Na otvaranju stadiona Vučić je govorio o atletici, ulaganju u Novi Pazar i Sandžak, međunacionalnim odnosima, dok je potpredsednik Vlade i ministar telekomunikacija i turizma Rasim Ljajić govorio o značaju stadiona i potrebi da se omladina „skloni sa ulice“. Vučić je u izjavi novinarima posle ceremonije govorio i o Kosovu i izbornoj trci. Najavio je da će 29. marta u novopazarski Dijagnostički centar stići oprema koja će omogućiti početak rada ovog Centra. Centar je, inače, svečano otvoren još u decembru 2015. godine. Oprema je ipak stigla tek posle izbora.

RTS je 19. marta u prilogu koji je trajao 3:35 minuta izvestila o otvaranju stadiona uz izjavu i snimak atletičara, a potom je prenela jednu izjavu Ljajića (0:17) i tri izjave Vučića (ukupno 1:06) na razne teme. Prilog o stadionu trajao je 1:28, a prilog o izjavama dvojice funkcionera 2:07. U bloku o izbornoj kampanji, RTS je emitovao po jednu izjavu (ili video prilog/kratki spot) svih 11 kandidata, u trajanju od 12 (Radulović) do 23 (Vučić) sekunde.

Prva vest na TV N1 toga dana bila je u vezi sa incidentom u Novom Sadu (stavljanje lisica građaninu koji je trubio pristalicama SNS-a), uz pisanu izjavu ministra Stefanovića. Druga vest je bila o glasanju u dijaspori, uz izjavu ministarke Ane Brnabić, dok je vest o otvaranju stadiona bila četvrta, posle vesti o klađenju na predsedničke kandidate. Vest o otvaranju stadiona glasila je da je „predsednički kandidat vladajuće koalicije Aleksandar Vučić otvorio atletski stadion u Novom Pazaru i najavio dalje investicije“. Spiker je kratko prepričao Vučićevo izlaganje o Kosovu i naveo da je on komentarisao i optužbe svojih protivkandidata o helikopteru i Savamali. Prilog se nije bavio stadionom.

B92 je izvestila da je Aleksandar Vučić otvorio atletski stadion i najavio nove investicije. Prilog se nije bavio stadionom. U prilogu dužine 3:02 prenete su tri izjave Vučića, ukupnog trajanja 79 sekundi.

TV Pink je stadionu i atletičarima posvetila 60 sekundi, a izjavama premijera 5:08 minuta. U prilogu je bilo ukupno pet izjava, među njima i jedna o izbornoj trci. Tu izjavu spiker je najavio rečima da je premijer govorio na temu „može li da izgubi izbore zbog ulaska u izbornu trku Ljubiše Preletačevića Belog za koga Šešelj kaže da je projekat NATO-a“. TV Pink je u izbornom bloku imala još dva priloga o Vučiću – u jednom je Muamer Zukorlić pružio podršku Vučiću, dok je u drugom kandidat Vojislav Šešelj hvalio Vučića kao jakog kandidata koji sigurno ulazi u drugi krug i kritikovao Jeremića i Jankovića kao „kompromitovane“.

TV Pink je emitovala i prilog od 3:02 minuta o opozicionim kandidatima u negativnom kontekstu. Prilog se bavio Tviterom, odnosno time kako „besne sukobi opozicionih kandidata i pristalica jer se obraćaju istom biračkom telu, a stručnjaci (Nebojša Krstić, Dejan Vuk Stanković i Đorđe Vuković) ocenjuju da je nivo komunikacije srozan“. Emitovani su prilozi o aktivnostima još pet kandidata, u trajanju od 19 sekundi (Jeremić) do 29 (Čanak), bez izjava. U drugom delu Dnevnika emitovan je opširniji prilog o poseti Aleksandra Vučića Novom Pazaru, u trajanju od 19:38 minuta, sa trominutnom izjavom Rasima Ljajića i dve izjave Aleksandra Vučića u ukupnom trajanju od 16 minuta i 15 sekundi!

Studio B je o samom stadionu izvestio kroz citiranje izjave Aleksandra Vučića. Prilog je trajao 4:45, uz četiri izjave Aleksandra Vučića (o auto putu, ulaganjima, izvozu, Kosovu) u trajanju od 3:41. Prilog o izjavi direktora Etihada bio je pokriven snimkom Aleksandra Vučića (sa direktorom). Studio B je emitovao i priloge u trajanju 5:12 o promotivnim aktivnostima dvojice gradskih funkcionera koji nisu obuhvaćeni monitoringom. U izbornom bloku bili su prilozi o aktivnostima sedam kandidata, među njima i Vučića, sa izjavom iz Novog Pazara o opoziciji. Pored toga emitovane su dve izjave podrške Vučiću (Zukorlić i Vulin), i izjava funkcionera SNS-a koji kritikuje opozicinog kandidata.

***

Atletika je nekako „legla“ ovoj predizbornoj kampanji. Pored pomenutog stadiona, već prvog dana kampanje počelo je Evropsko dvoransko prvenstvo u atletici: prilika da se izvesti da je otvaranju prisustvovao Vanja Udovičić. Posle zvižduka na otvaranju Evropskog prvenstva u vaterpolu, niko od funkcionera se nije usudio da održi govor, ali prilike za medijski proboj nisu propuštene. Vučić i Udovičić primili su zvaničnike Svetske atletske federacije i Evropske atletske federacije, pa su usledile čestitike Ivani Španović za obaranje nacionalnog rekorda i zlatnu medalju, pa su premijer i Udovičić primili Ivanu Španović, Mihaila Dudaša i Lazara Anića.

Onda se Udovičić zaputio u Ćupriju da sa predsednikom opštine najavi izgradnju atletske dvorane u tom gradu (za septembar). I baš tokom izborne tišine predsednik opštine i direktor republičke Direkcije za imovinu potpisali su ugovor o preuzimanju atletske staze koja je korišćena za Evropsko atletsko prvenstvo. Ponovo je demonstrirano kako se donose odluke u Srbiji: prvo je predsednik Atletskog saveza Veselin Jevrosimović zahvalio „Vladi Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem“ što su odlučili da doniraju stazu sa EP Ćupriji. Na kraju je predsednik opštine otkrio tajnu: „Ćuprija nije bila jedina u konkurenciji da dobije stazu i prateću opremu korišćenu na Evropskom prvenstvu. Tu su bili i Niš, Kragujevac, Novi Pazar, Novi Sad, ali smo uspeli da se dogovorimo sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, kada je dolazio na otvaranje fabrike Jurofajber, da tu dvoranu dobije baš Ćuprija“. Tako je funkcionerska kampanja zatvorila puni krug.

Tokom kampanje mogli smo da vidimo i drugu sliku atletike, kada se Saša Janković u Mladenovcu susreo sa bivšom državnom rekorderkom Kornelijom Šinković koja je kao samohrana majka, pred penziju, ostala bez posla. Posle sastanka sa Jankovićem ostala je i bez besplatnih termina u lokalnoj sportskoj sali.

Mediji ne samo što su Vučićeve aktivnosti tretirali kao najvažnije događaje, već su često i same najave aktivnosti bile događaji dana (najava da će on narednog dana otvoriti neki fabrički pogon, da će otputovati u Sarajevo, Berlin ili Moskvu). Zabeležili smo da je na naslovnoj stranici Večernjih novosti jedna od vesti bila da će Vučić „napraviti pauzu“ u kampanji (Ovo je na korak od Tanjugovog bisera o Vučićevom ćutanju u telefonsku slušalicu.) „Pauza“ nije smanjila Vučićevo prisustvo u medijima, sada u svojstvu premijera. Tako je i na njegovoj predizbornoj internet stranici www.vucic.rs bilo nemoguće razaznati šta su aktivnosti iz kampanje, a šta aktivnosti predsednika Vlade. Čak je i u delu sajta posvećenom pojedinim oblastima (od kojih većina nema veze sa nadležnostima predsednika) opisano šta je Vlada radila u prethodnom periodu a šta planira.

Pored mitinga bez učešća predsedničkog kandidata, na kojima su Vučića slavili visoki funkcioneri SNS-a i lideri partija koalicionih partnera, SNS i stranački funkcioneri bili su agilni i u obračunu saopštenjima sa protivkandidatima. Na izjave drugih kandidata (najčešće Jankovića i Jeremića) reagovali su Marko Đurić, Milenko Jovanov, Vladimir Vučević, Vladanka Malović, Vladimir Orlić ili je izdavano saopštenje čiji je potpisnik bila SNS. SNS je od 2. do 31. marta izdala 47 saopštenja, od toga 42 o Jankoviću i/ili Jeremiću, četiri o Vučiću i jedno o REM-u. Ove reakcije često su u medijima dobijale jednak tretman kao izjave protivkandidata. U jednom slučaju MUP je reagovao na navode Saše Jankovića i izdao saopštenje koje bi se moglo označiti kao uključivanje policije u političko prepucavanje: „Janković krši zakon, ali je dobrodošao da bilo kada i bilo gde održi skup“.

***

U kampanji je kandidata Vučića podržao bivši italijanski premijer Franko Fratini koji je ranije promovisan kao savetnik predsednika Vlade Srbije. Javnost nikada nije saznala koliko je Fratini plaćen i šta je stajalo u ugovoru o njegovom angažovanju, koji je Vlada, po zahtevu TS, odbijala da dostavi i objavi (kao i ugovore o angažovanju ostalih savetnika premijera). Na jednom od mitinga Vučića je podržao i strani investitor koji je dobio subvenciju od Vlade Srbije. Na zahtev da dostavi mišljenje kojim je odobrena ta državna pomoć, Komisija za kontrolu državne pomoći je odgovorila da je Vlada Srbije 13. marta 2015. godine podnela zahtev za mišljenje o dozvoljenosti državne pomoći. Komisija je Vladi 16. marta 2017. (dve godine posle podnošenja zahteva i nedelju dana nakon što je TS zatražila podatke od Komisije) poslala odgovor da u slučaju državne pomoći od 5,8 miliona evra kompaniji Mitros Fleischwaren – nije nadležna da odlučuje o državnoj pomoći koja može biti sadržana u ugovoru, jer je „reč o proizvodnji poljoprivrednih proizvoda“.

Uz sve ovo treba dodati i skromni doprinos funkcionerskoj kampanji Milana Stamatovića – u tri dana pred izbore u svojstvu predsednika opštine Čajetina posvršavao je nekoliko neodložnih promotivnih aktivnosti, a opština ga je počastila konkretnom zloupotrebom javnih resursa. Martovsko izdanje biltena koji izdaje i finansira opština Čajetina imalo je za temu broja „Naš predsednik za predsednika Srbije“, a devet stranica je bilo posvećeno Stamatovićevoj kandidaturi.

***

Funkcionerska kampanja preslikala se, naravno, i na naslovne stranice štampe. Od ukupno 509 pojavljivanja svih kandidata na naslovnim stranicama, Vučić je tema na 185, od toga 68 kao premijer. Od tih 68, 64 su u pozitivnom kontekstu. Poređenja radi, Janković je imao 90 pojavljivanja, od toga 26 u pozitivnom kontekstu, a Jeremić 70, pri čemu samo 15 kao „pozitivac“.

Šta je rešenje? Ako se ne možemo nadati boljoj medijskoj slici, bilo bi dobro postaviti čvršća zakonska ograničenja za zloupotrebu javnih resursa i za vođenje funkcionerske kampanje. Nužno je formirati ili jačati nezavisnost tela koja bi mogla da suzbiju ovu pojavu (Agencija za borbu protiv korupcije – izbor nedostajućih članova Odbora Agencije, razmatranje njenih izveštaja o radu i rešavanje problema na koje se ukazuje u tim izveštajima; Regulatorno telo za elektronske medije – razmotriti da li je REM obavio svoju ulogu nadzora pružalaca medijskih usluga u izbornim kampanjama 2016. i 2017; nepostojeći Nadzorni odbor iz člana 99. Zakona o izbornu narodnih poslanika – u 2017. nije raspisan ni poziv poslaničkim grupama i Vladi da kandiduju svoje predstavnike, a nema prepreke da se Nadzorni odbor imenuje pre nego što izbori budu raspisani) – i to bi trebalo da bude prioritet Narodne skupštine čim se završi aktuelni period autosuspenzije njenog rada.

Kada sva ta tela budu funkcionisala u skladu sa svojim nadležnostima i obavezama, a propisi budu ograničavali ono što se može i sme tokom kampanje – možda će i mediji moći da prepoznaje kakvi su to Vučićevi poslovi od kojih ne zna gde mu je glava iz naslova ovoga teksta, pa ćemo umesto propagande kombinovane sa izbornim blokovima u nekoj budućoj kampanji možda imati stvarne vesti o stvarnim događajima i debate kandidata o relevantnim temama.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.