„Ukoliko zakon bude usvojen, moguć je scenario da neko traži informaciju, institucije neće da je daju, Poverenik za informacije od javnog značaja naloži objavljivanje, a da ta institucija na osnovu novih odredbi povede postupak protiv poverenika i tako odloži vreme pristupa infromaciji. Praktično, postaje nemoguća misija da se proveri bilo koja informacija, recimo kako se troši novac građana“, rekao je Nedeljkov agenciji Beta.
Programski direktor organizacije CRTA ocenjuje da takvim postupcima „vlast želi da od građana napravi podanike koji aplaudiraju i ništa ne pitaju“.
„Preduzeća poput EPS, Koridora, DIPOS-a biće izuzeta i mi nećemo moći da saznamo ništa o njihovom poslovanju. Ovim izmenama zakona će se, ne formalno ali suštinski, dovesti u pitanje i postojanje institucije Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja, jer će mu se obraćati sve manji broj ljudi“, naveo je Nedeljkov.
On je dodao da se takvim rešenjima institucije urušavaju.
„Sagraditi kuću ili instituciju je pođednako je teško, a srušiti ih je pođednako lako. Ako urušimo princip dostupnosti informacija ustanovljen 2004. godine, biće nam posle potrebno mnogo vremena da se vratimo na taj nivo“, rekao je on.
Nedeljkov je dodao da je do sada 600 ljudi poslalo predloge koji bi onemogućili takve izmene, a da se više od 70 organizacija udružilo da apeluje da takav predlog zakona ne uđe u proceduru u Skupštinu Srbije.
Na pitanje da li očekuje usvajanja izmena pravila o dostupnosti informacija koje predlaže vlast, on je rekao da to zavisi i od toga kako će reagovati javnost.
„Ovaj zakon je test zrelosti demokratije u Srbiji i istovremeno, test spremnosti građana da žive u demokratskom društvu“, zaključio je Nedeljkov.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.