Nefleksibilna vlast i ćutljivi RTS

Nabrojao je i šest afera o kojima bruji javnost. I pored „sve same strahote i katastrofe“ profesor je jasno izložio svoj stav da je paradoksalna i neverovatna ideja – gromoglasan poziv da protiv onih koji generiraju – stravično neizdrživu stvarnost, ne treba izaći na izbore, ne treba pozvati birače da protiv njih glasaju i bar na taj način načnu otrovnu hobotnicu vlasti.

U nastavku profesor Veljanovski je postavio pitanje: da li je odgovorno i savesno dopustiti da posle izbora u svim opštinama, gradovima, Pokrajini Vojvodini i Republici Srbiji, u skupštinama ne bude nijedan opozicioni odbornik ili poslanik.

Ko će biti odgovoran za takav institucionalni mrak, oni koji idu na izbore ili oni koji bojkotuju, pitao je profesor.

Sve u svemu, profesor Veljanovski, koji je inače potpredsednik Građanskog demokratskog foruma, zaslužuje puno poštovanje za članak koji tera na razmišljanje. Pa ipak, kada je posle navođenja tvrdnje opozicije u bojkotu, da je razlog neizlaska na izbore nedemokratski uslovi, postavio pitanje – jesu li uslovi za izbore 2016. godine bili bolji – zbunio je čitaoce i doveo ih u zabludu.

Naime, svakom i malo ozbiljnijem posmatraču naših političkih prilika je jasno da su uslovi za izbore danas neuporedivo gori nego što si bili pre četiri godine!

Jedan od glavnih zahteva opozicije uvek je bio da se dozvoli sloboda medija, da se na javnim servisima RTS i RTV, koje plaćamo svi, dozvoli iznošenje drugačijih mišljenja.

Isto to su izričito tražili i predstavnici EU, posrednici u dijalogu vlasti i opozicije o izborima.

Iako se svugde u svetu smatra da je pluralizam mišljenja najveća društvena vrednost, kad je u pitanju sloboda medija, naša vlast je ostala nepopustljiva.

Da vlast nije u ovolikoj meri bila nefleksibilna – bojkota izbora najverovatnije ne bi ni bilo!

Primetno je da je vlast upregla sva svoja dozvoljena i nedozvoljena sredstva da realizuje nedemokratsku parolu „SVE I NIŠTA“.

NJoj sva poslanička mesta i svi gradonačelnici a opoziciji ništa. Svakim danom postaje sve vidljivije da prepotencija, osećaj svemoći i štetni osećaj više vrednosti, dolaze glave vladajućoj stranci, ali što je najgore, i ovom društvu.

U 2016. godini provladini tabloidi Informer, Alo, Srpski telegraf i Kurir nisu objavili 945 lažnih vesti kao što su učinili u 2019. godini.

Svugde u svetu vlast se sa najvećim uvažavanjem odnosi prema opoziciji, a kod nas je sve naopako.

Glavni opozicionari, iako nemaju bilo kakvu sudsku kaznu za kriminal, za vlast su lopovi i lupeži!

Vlast se na ovaj način na nepošten način dodvorava nižeobrazovnim glasačima, ali i drastično urušava kulturu dijaloga.

Skandalozno je što se direktor RTS Dragan Bujošević i glavni urednik informativnog programa Nenad LJ. Stefanović ne oglašavaju posle zahteva 140 profesora fakulteta da se na javnom servisu počne izveštavati o aktivnostima opozicije i aferama koje drmaju ovo društvo.

Oni su ostali nemi, kao da ne znaju da se kredibilitet javnih ličnosti, pogotovo onih koji imaju velike plate, gradi javnim istupanjem i odgovorom na optužbe, a ne ćutanjem!

Profesor Veljanovski se i na kraju teksta izjasnio protiv dezerterskog bojkota, istovremeno izrazivši nadu da će se u dugom procesu promena nužno dopustiti stvarni pluralizam i sloboda mišljenja i da se neće i dalje tražiti način da se sve podredi jednoj volji, ma čija bila.

Ovom profesorovom poentiranju na kraju, fali ocena da se mi zbog neshvatljive uzurpatorske birokratske krutosti vlasti, nalazimo u fazi civilizacijskog zaostajanja i da je narod u protestima dužim od godinu dana, jasno iskazao čežnju da do slobode medija i poželjne Ustavom garantovane striktne podele vlasti, dođe što pre!

Autor je politikolog iz Nove Varoši