Nemanja Nenadić: Osvrt na mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije povodom zahteva za mišljenje BIRODI – sukob interesa članova Saveta REM i Privremenog nadzornog tela

Shodno članu 40 Zakona o sprečavanju korupcije Zoran Gavrilović iz BIRODI-a je 19. novembra 2021. godine uputio zahtev Agenciji za sprečavanje korupcije da utvrdi postojanje sukoba interesa članovi Saveta REM-a Olivera Zekić i Milorad Vukašinović imajući u vidu nadležnosti Privremenog tela za praćenje medija, odnosno činjenicu da je Milorad Vukašinović bio ili je još uvek zaposlen u pružaocu medijskih usluga TV Novosadska koja će biti predmet praćenja izveštavanja tokom izborne kampanje. Takođe, u dopisu je zahtevano da Agencija za sprečavanje korupcije utvrdi pod kojim uslovima javni funkcioneri mogu da budu članovi Privremenog tela za praćenje medija u smislu člana 46 stav 1:

„Javni funkcioner, čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost“ ne bi trebalo da prihvate, sve i da ih je imenovao neko drugi.

Podnosilac zahteva je zatražio mišljenje o mogućoj povredi odredaba Zakona koje se odnose na sukob interesa u vršenju funkcije, pri čemu se izričito pozvao na član 40, i član 46. Imajući u vidu da odredbe člana 40. na opšti način govore o pitanju sukoba interesa javnih funkcionera, Agencija je povodom ovog obraćanja trebalo da uzme u obzir i mogućnost povrede drugih članova Zakona, koji konkretizuju dužnosti javnog funkcionera, a ne samo norme koje su izričito pomenute, kako bi utvrdila da li povodom obraćanja tražioca postoji osnov za dalje postupanje tog organa.

Podnosilac zahteva se pozvao na član Zakona koji donosi opšta pravila o sukobu interesa i vršenju javne funkcije, da je javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije, da ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice i slično.

U vezi sa opisanom situacijom, bilo bi još primerenije da se podnosilac zahteva pozvao, odnosno, da je Agencija ispitala, mogućnost povrede člana 42. Zakona o sprečavanju korupcije. U tom članu je propisana dužnost javnog funkcionera da tokom vršenja funkcije, „bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.“

Sukob interesa, o kojem su članovi Saveta REM, kao javni funkcioneri, morali da obaveste Agenciju odnosi se u najmanju ruku na sledeće situacije:

1) Pošto je Savet REM odlučivao koga će da predloži u sastav Privremenog nadzornog tela, članovi Saveta REM koji su predložili sebe (ako su to učinili) ili glasali o svojoj kandidaturi na predlog drugih članova Saveta REM su bili u sukobu interesa u tom postupku odlučivanja, te stoga u njemu nisu mogli da učestvuju. Ukoliko se nisu prethodno obratili Agenciji, ovo dvoje članova Saveta REM su već prekršili Zakon o sprečavanju korupcije,

2) Imajući u vidu poslove koje obavlja PNT i poslove koje obavlja Savet REM, očigledno je da će u svom radu u ovim telima doći do sukoba interesa kod osoba koje su ujedno članovi Saveta REM i članovi PNT. Naime, poslovi koje obavlja PNT između ostalog se odnose na pružanje konsultacija, saveta, mišljenja i predloga za postupanje REM. Tako nastaje situacija u kojoj dvoje funkcionera prvo učestvuju u formulisanju pojedinih predloga, mišljenja i slično, koji se upućuju REM, a zatim, kao članovi Saveta REM odlučuju o tome da li će te predloge, mišljenja i savete da prihvate. Oni su u sukobu interesa kada god, kao javni funkcioneri, u okviru REM, razmatraju dokumente koje je tom telu uputilo PNT. Zato su pre bilo kog daljeg postupanja takođe su dužni da se obrate Agenciji za mišljenje. Ukoliko je Savet REM već razmatrao neke predloge koje je dobio od PNT, a dvoje članova Saveta REM se nije obratilo Agenciji u vezi sa tim pre nego što su uzeli učešće u odlučivanju, onda su oni takođe prekršili Zakon o sprečavanju korupcije.

Agencija se u svom mišljenju uopšte nije osvrnula na ova pitanja.

Kada je reč o pitanjima u vezi sa kojima je Agencija dala mišljenje (u vezi sa mogućom povredom člana 46), posebnu pažnju zaslužuje ocena da angažman članova Saveta REM u PNT ne predstavlja vršenje druge javne funkcije, niti obavljanje dodatnog posla, za šta bi morali da traže saglasnost, već vršenje dužnosti. Članstvo u PNT zaista ne predstavlja drugu javnu funkciju, zato što PNT, po svom pravnom statusu, nije državni organ, već radno telo Vlade Srbije. Bez obzira na to na koji način je dogovoreno formiranje ovog tela i ko ulazi u njegov sastav, činjenica da je reč o radnom telu Vlade Srbije proističe iz načina na koji je ono obrazovano.

Međutim, iz te činjenice se ne može nikako zaključiti da je reč o obavljanju dužnosti. Naime, ni odlukom o obrazovanju PNT, ni bilo kojim drugim propisom nije utvrđena dužnost članova Saveta REM da budu ujedno članovi PNT. Savet REM je mogao, a i trebalo je, kako bi izbegao nastanak sukoba interesa, da u ovo telo imenuje stručna lica, a u svakom slučaju nije imao obavezu da u njega imenuje svoje članove i zaposlene u REM. Isto tako, ni članovi Saveta REM nisu imali dužnost da takvo imenovanje prihvate.

Pošto je u prihvatanje da se angažuju dodatno i uz naknadu u PNT bila njihova slobodna odluka, i pošto rad u PNT predstavlja dodatni rad u odnosu na njihov angažman u Savetu REM, Agencija je trebalo da utvrdi da li je postojala dužnost prijavljivljivanja i traženja saglasnosti za obavljanje tog dodatnog posla, u smislu člana 46. U tom smislu, presudna činjenica bi bila utvrđivanje da li je funkcija člana REM takva da „zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad“. Ukoliko članstvo u REM ne podrazumeva stalni rad, njegovi članovi bi i bez odobrenja Agencije mogli da prihvate imenovanje u PNT. Međutim, kao što je gore opisano, oni ni u kom slučaju ne bi smeli da sami sebe izaberu u PNT, i nalazili bi se zbog rada u PNT u sukobu interesa toliko često, da ovaj dodatni posao ne bi trebalo da prihvate, sve i da ih je imenovao neko drugi.