Nepostojeća agencija Tanjug napravila milionske dugove

Ugašena državna agencija Tanjug je 2016. godinu završila sa gubitkom od 51,3 miliona dinara dok je istovremeno ostvarila najveći prihod od prodaje proizvoda i usluga, ukupno 86,5 miliona dinara u odnosu na ostale dve agencije – Betu i FoNet, koje su prihodovale 65,7 miliona dinara, odnosno 30,6.

Na pitanje na koji način će biti rešeno pitanje duga koji je agencija Tanjug napravila 2016. godine, a koji iznosi 51, 26 miliona dinara, iz MInistarstva kulture i informisanja odgovaraju da je „JP NA Tanjug privredno društvo koje ima svojstvo pravnog lica i kao takvo vodi računa o svom poslovanju i odgovara za svoje dugove“.

„Na pitanje kako će biti rešeno pitanje dugova nekog privrednog, odgovor može da da samo to privredno društvo“, odgovaraju iz Ministarstva i dodaju da je u toku proces konsultacija u vezi sa trajnim rešenjem pitanja rada novinske agencije Tanjug.

Ipak, i u takvom, nelegalnom stanju, uprkos tvrdnjama Ministarstva, pošto je Vlada Srbije svojom odlukom ugasila Tanjug davnog novembra 2015. godine, sa samo jednim zaposlenim – direktorkom Brankom Đukić, agencija Tanjug ostvaruje najviši profit, čime su direktno oštećene preostale dve novinske agencije u Srbiji, Beta i FoNet.

Upitan za komentar na navedene podatke, osnivač i direktor FoNeta Zoran Sekulić kratko je rekao za Danas – bezakonje i politička samovolja.

Glavni i odgovorni urednik Bete Dragan Janjić kaže za Danas da je suština u tome da imamo neregulisano tržište gde se posluje bez ikakvih pravila.

– Zato je moguće da se događaju ovakve, neverovatne stvari. Da firma koja ima jednog zaposlenog ostvaruje toliku zaradu. To nije moguće bez snažne podrške države. Privatne agencije na tržištu su u potpuno neravnopravnom položaju. Kad bi se ušlo u strukturu ugovora koje Tanjug ima, verujem da su sva sa ministarstvima, dok Beta ima sve veće pritiske od strane klijenata koji imaju veze sa državom. Ili nam otkazuju saradnju ili smanjuju naknade – ističe Janjić. Zbog takve situacije i Beta i FoNet su se obraćali Vladi Srbije u više navrata, ali odgovora nije bilo. Janjić smatra da država ne rešava pitanje Tanjuga jer bi želela da ta agencija ostane u njenom vlasništvu, mimo zakona.

– Država priprema novu Medijsku strategiju kojom će se regulisati status Tanjuga. Ona bi naravno želela da ova agencija ostane u njenom vlasništvu, što ne bi bilo dobro. Mi smo postojećom strategijom želeli da ukinemo državno vlasništvo u medijima i da podelu novca za javni interes rešimo kroz komisije koje bi bile nezavisnog karaktera. Državno vlasništvo još nije ukinuto u pojedinim medijima, a podela novca ide uz veliko kršenje pravila, posebno na lokalnom nivou – naglašava Janjić.

Direktorka agencije Tanjug Branka Đukić nije želela da komentariše finansijske izveštaje koje je objavilo Udruženje novinara Srbije, niti pravnu situaciju te agencije.

Nakon neuspele privatizacije, Vlada Srbije je 2015. donela odluku o gašenju Novinske agencije Tanjug, ali ovo javno preduzeće, uprkos tome, nesmetano radi pune dve godine, koristeći državnu pomoć bez ikakvih zakonskih osnova.