Nepoznati eksperti dele milione medijima bliskim vlasti

Treću godinu zaredom na beogradskom konkursu za dodelu sredstava za sufinansiranje medijskih sadržaja najveći deo novca podeljen je isključivo medijima bliskim vlasti, a komisija koja je takve odluke donela, sa malim varijacijama, suštinski se ne menja.

Među članovima ni ove godine nije bilo kandidata predloženih od strane reprezentativnih medijskih udruženja, kao ni kompetentnih medijskih stručnjaka, a ostali članovi, ovaj put gotovo nepoznati javnosti, dolaze iz istih, povezanih krugova.

Za neke od „nezavisnih“ članova komisije novinarska zajednica nije ni čula, i možemo samo da nagađamo ko su, s obzirom da Grad Beograd ni ovaj put, osim njihovih imena i etikete „medijski stručnjak“, nije objavio bilo kakve druge podatke. Zapravo, do okončanja konkursa nije se ni znalo ko komisiju sačinjava i po mojim kriterijumima je odabrana. S druge strane, za pojedina imena čulo se ne zbog profesionalnih dostignuća, već isključivo zbog čestog učešća u lokalnim konkursima sa sumnjivim ishodima.

Da je „javni interes“ u sufinansiranju medija zamenjen partijskim i privatnim, a konkursi kao i učešće u komisijama širom Srbije za pojedine „podobne“ zatvorene grupe postao „unosan posao“, potvrdio je i sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Svetozar Raković, koji zahteva od čelnika Beograda da hitno objave biografije i relevantne podatke o članovima komisije i obrazloženje njihovog izbora.

Medijski eksperti ne moraju da budu poznati široj javnosti ali ne sme da se dogodi da za njih nije čula medijska javnost. Grad Beograd treću godinu zaredom objavljuje samo imena članova komisije, ali ne i ko su ti ljudi, na osnovu čega su izabrani, šta su radili na profesionalnom planu što ih čini kompetentnima da odlučuju o tako važnim stvarima kao što je raspodela budžetskih sredstava, posebno u Beogradu, gde se radi o velikoj svoti novca – kaže Raković i ponavlja da su kredibilna imena i zaista kompetentni ljudi koje su predlagala relevantna novinarska udruženja, odbijeni i nema ih ni u jednoj komisiji.

Dok za pojedine članove komisije kaže da ne zna ko su, Raković s druge strane navodi da medijska zajednica ne bi saznala ni za predsednika komisije Ferenca Berčeka „da nije ove godine postao maneken po komisijama širom Srbije koje su donosile sporne odluke o raspodeli sredstava“.

Ferenc Berček, Maja Raković, predsednica RAB Srbija, i Vladimir Jovanović, koji usko sarađuje sa njima, jesu „najpoželjnija ekipa“ za članove komisija, za lokalne vlasti koje imaju interes da kontrolišu kako će novac da se raspodeljuje. Ne prođe ni nedelju dana da neko od njih nije u nekoj komisiji, u konkursima za koje se ispostavilo da su sporni – kaže Raković i dodaje da su ljudi iz RAB-a bili uključeni „u više konkursa nego što imaju članova“.

Inače, Ferenc Berček je na čelo beogradske komisije izabran na predlog Udruženja radio stanica Srbije RAB, gde je na funkciji zamenika predsednika Udruženja. Berček je direktor „Radija aktiv“, koji je deo Medijske mreže Naksi. Predsednica RAB Maja Raković je glavna i odgovorna urednica Naxi radija, koji je jedan od osnivača RAB Srbija, ali i dobitnik sredstava na poslednjem konkursu u iznosu od milion dinara. Prema pisanju portala Pištaljka, Berček nije komisiji prijavio da je povezan sa firmom Radio Naksi, ali tvrdi da je izuzet iz glasanja „tako što za taj projekat nije glasao“. Pištaljka je takođe navela da većina članova komisije nije htela da govori za njihov portal o kriterijumima izbora, a da su ostali naveli isti argument: „glasali smo za projekte, ne za medije“.

Berčekovo ime pojavljuje se i u komisiji na nedavnom konkursu za dodelu sredstava medijima Grada Niša, koji su mnogi nazvali „skandaloznim“. Kako navode novinarska udruženja, tada su milionskim iznosima podržani projekti nekoliko PR agencija povezanih sa porodicom Radomirović, koja poseduje većinu niških medija „neskriveno bliskih vladajućoj SNS“. Na tom konkursu sredstva je dobio i IN radio, u porodičnom vlasništvu već pomenute Maje Raković.

I pre pet meseci, prenose Pištaljka i Cenzolovka, Berček je učestvovao u komisiji na konkursu za dodelu sredstava medijima u Pančevu. Na istom konkursu član komisije je bio i Vladimir Jovanović, koji je i član beogradske komisije, opet na predlog Udruženja turističkih novinara i pisaca o turizmu Fijet.

Inače, to udruženje, čije je sedište u Novom Sadu, broji 33 člana, mahom novinara turističkih magazina, ali su među njima i imena sa RTS, Studia B kao i urednik INFOBIRO-a, koji je ove godine odneo dva miliona dinara za „projekat“ koji zapravo predstavljaju redovne dnevne gradske vesti.

Komisija u ovom sastavu ovog puta razdelila je gotovo 80 miliona dinara provladinim tabloidima, firmama vlasnički povezanim sa Studiom B, nepoznatim ili tek osnovanim preduzećima. Po pet miliona dobili su Alo, Informer i Srpski telegraf. Stubio B i povezane firme, od kojih neke i fiktivne, odneo je skoro trećinu ukupnog budžeta, a još devet miliona dodeljeno je firmama Folim i Zofin, osnovanim nekoliko dana po raspisivanju konkursa.

Ista udruženja formiraju komisije

Već tradicionalno, odabrani kandidati su predloženi od istih udruženja, RAB Srbija i Udruženja sportskih novinara Beograd, a sada i Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije (Fijet). Na prošlogodišnjem konkursu u Beogradu, u komisiji su bila dva člana koje je predložilo Udruženje sportskih novinara: Aleksandar Simić, inače predsednik tog udruženja, kao i Jovan Sekulić, dok je na predlog Rab Srbija u komisiju ušao Vladan Stefanović. Ove godine, u komisiji je kandidat Udruženja sportskih novinara Dragana Milovanović, urednica portala „Novosti“. „Nezavisni medijski stručnjaci“ ove godine su Marija Stamenić i Nebojša Radošević, koga UNS povezuje sa portalom Slika-vest, koji je na ovogodišnjem konkursu dobio milion dinara.

Obesmišljena i pravna zaštita

Upravni postupak za obaranje prošlogodišnjeg konkursa, koji je u ime nekoliko medijskih kuća pokrenuo pravni tim NUNS-a, nije se makao dalje od početka. „Čekamo od konkursa do konkursa, a već imamo razloga za pokretanje novog postupka. Osim što je sufinansiranje medijskih sadržaja dovedeno do apsurda, obesmišljena je i pravna zaštita“, kaže Svetozar Raković.